Nove muke s francuskim

André Rieu je Holanđanin iz Mastrihta, ali njegovo ime i prezime su francuski. Kao violinistu i dirigenta gledali smo ga bezbroj puta na televiziji, a prošle nedelje gostovao je sa svojim orkestrom u Beogradu. Avaj, spikeri na televiziji nazivali su ga „Rju“, a tako je pisala i Politika i drugi listovi. Kao da više niko živi ne zna da se francusko „eu“ izgovara kao vokal između „e“ i „o“ (onaj što se u nemačkom piše kao „o“ s dve tačke) i da se kod nas redovno transkribuje sa „e“. Pravopis u tački 275 daje savršene primere: DENEUVE Denev, DEPARDIEU Depardje, MATHIEU Matje, MONTESQUIEU Monteskje, uz to i ime pariskog predgrađa NEUILLY Neji. Po istoj logici, Rieu kod nas mora biti Rje, ili eventualno Rije radi lakšeg izgovora. Kao da su engleski i francuski na dva suprotna kraja klackalice jezičkih uticaja. Pre jednog veka engleski je kod nas bio poznat samo malom broju stručnjaka, ali smo zato imali gomilu „francuskih đaka“ među našim književnicima i inteligencijom, pevali smo „Kreće se lađa francuska“, podizali spomenik zahvalnosti Francuskoj, „voleli Francusku kao što je ona volela nas“. Da je u to vreme izbio požar u crkvi Notr Dam, ni slučajno se ne bi desio skandal kao onaj s tabloidima koji su zlurado pisali „Aha, Bog vas kažnjava što ste nas bombardovali“. Danas su jedini „francuski đaci“ oni koji žive u Francuskoj, kao Mića Danojlić ili Kolja Mićević, a svi mi koji smo ostali u Srbiji, hteli to ili ne, postajemo „američki đaci“. Još jedan karakterističan primer je Alen Delon, još omiljen i popularan uprkos sedoj kosi. Uvek se iznerviram kad čujem spikere da njegovo ime i prezime u padežima izgovaraju naglašavajući prvi slog, kao da je neki Amerikanac po imenu Allan Dellon. Ne, on je Alain Delon, i kao i velika većina francuskih reči, to ime i to prezime imaju naglasak na poslednjem slogu. U srpskom poslednji slog ne može biti naglašen, ali može biti dug, a u padežima, gde više nije poslednji jer mu sledi padežni nastavak, biće i dug i naglašen: Alena, Alenu, Alenom (kao: terena, terenu, terenom), Delona, Delonu, Delonom (kao: balona, balonu, balonom). Isto važi i za imenicu domen (od fr. domaine), koju gotovo svi dekliniraju kao i naše „pomen“, a pravilno je samo s naglašenim i dugim „me“ u padežu: iz tog doMEna, u mom doMEnu.