Ni Milošević ne bi gore

To se zove modernizovana, reformisana, pristojna Srbija?! Mora da vam je muka od nje? I kada vas pitaju - daj samo jedan od pet miliona razloga zbog kojih je oko 650.000 ljudi napustilo ovu zemlju, a vi kažite - evo ga. Ovacije za nemoral. Šepurenje razvalina ljudskog dostojanstva. Bez minimuma osećanja za pravdu. Ne, to nije samo lekcija za nemoral. To suđenje Jutki i Simonoviću uz podršku. Organizovani skupovi podrške levitiraju na ivici incidenta sukobljenih strana - optuženog i žrtve, diktirani su s vrha države. Skupovi podrške?! Dragoljubu Simonoviću, članu GO SNS, kome se sudi jer je platio da se zapali kuća novinara i puca u nju kako Milan Jovanović i njegova žena ne bi mogli da izađu, i Milutinu Jeličiću Jutki kome se sudi za seksualno zlostavljanje?! Nije potrebna baba Vanga, ni magična kugla, ni bajanje istočnih Vlaha. Scene ispred sudnica na suđenju ovoj dvojici visokih funkcionera vladajuće partije dovoljno govore da ništa dobro nije rezervisano za nas. I ništa bolje za budućnost dece, naslednika ove zemlje bez tapije na pravdu, pristojnost, sreću… Naprotiv. „Takva situacija će kad-tad dovesti do građanskih sukoba u ovoj zemlji“, upozorava Borivoje Borović, advokat Marije Lukić. Nakon ovih suđenja, i spoljnih efekata podrške koji otkrivaju cirkus od jedne države, i izostale reakcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i samih sudija koji bi morali da dignu glas, i ućutkane advokature, mahom pod državnim uticajem, postali smo svedoci gotovo završne scene jednog dugog procesa koji se odvijao pred našim očima. „Sistem sudske vlasti razvaljen je do te mere da je njen spas nemoguć bez potpune reforme pravosuđa, a to podrazumeva ozbiljnu lustraciju“, kaže Borović. Tog jutra, u Brusu, pred sam pretres stigao je telegram Jutkine advokatice. Poručeno je da ima neko drugo suđenje. Ni tada, a ni na pretresu kasnije nije donela dokaz o tome. „Ovim činom sudije su dopustile otvorenu opstrukciju postupka sa tezom da su advokati zauzeti drugim predmetima“, kaže Borović. Angažovanje pet režimskih advokata od strane Jutke jasno ukazuje, za Borovića, ne samo da je okrivljeni kriv nego i da ovaj režim pokušava da brani sve pripadnike vlasti i članove stranke, bez da trepne, bez trunke osvrta na pravo i pravdu. „Takva situacija, takva selektivna odbrana prava i pravde, koju određuje jedna partija i jedan lider, izvešće ljude na ulicu, da ispred sudnica rešavaju pitanje pravde međusobnim sukobima. Šef države i Vlada žele da zaštite siledžijstvo lokalne aktuelne vlasti, pa je to onaj scenario koji liči na događaj iz Savamale, afere ’helikopter’ ili bilo koji postupak koji se tiče krivične odgovornosti ličnosti iz same vlasti“, kaže Borović. Tokom devedesetih godina Borović je bio učesnik u mnogim klasičnim političkim procesima. Većina njih je bila montirana, ali samo do određene granice, postupalo je tužilaštvo i sudije su uspele da se izbore i nijedan opozicioni političar koga je branio nije bio tada osuđen. Danas je zavladala atmosfera još brutalnijeg zastrašivanja. Kreirana u samom vrhu države i spuštena na nivo pravosuđa, drži sudije u strahu. Lokalnim moćnicima prećutno je aminovano da angažuju ljude iz kriminalnih krugova, sa kojima su očigledno bili u poslovnim odnosima, kako bi „držali na oku“ ne samo sudije i članove njihovih porodica, već i oštećene. Kontrolišući situaciju ispred sudnica, levitirajući na granici incidenta i otvorenih sukoba, vlast ignoriše mogućnost da se tokom sledećih suđenja dogodi ozbiljan incident, ali ne i Borović. „Vlast podstrekava taj vid obračuna“, kaže on. Bivši koministar policije, advokat Božo Prelević ne posmatra slučaj Simonovića i Jutke izolovano od činjenice da su oni članovi vladajuće političke stranke. Ubeđen je da je u organizaciji podrške Simonoviću i Jutki ispred sudnica učestvovala i SNS i da vlast tim poručuje da su njihovi ljudi izuzeti od zakona, da zakon ne važi za njih. „To ne pamtim ni dok je bio Tito, ni posle Tita, ni za vreme Miloševića“, kaže Prelević. U tim režimima svi su krili kada bi se nešto tako dogodilo i pokušavali na neki način odmah to da razreše, kritikuju, ograde se i puste čak i partijske ljude niz vodu. Ovde vidite upravo suprotno, vidite podršku. Kada kaže da to nije jedini vidljiv slučaj uticaja vlasti na pravosuđe, navodi suđenja navijačima, u nekoliko predmeta, ali i proces za ubistvo na naplatnoj rampi u Doljevcu. „Ja zastupam te jadne ljude čija majka i supruga je ubijena i, vidite, nije mi dobro kada državna firma Putevi Srbije ne da odbija nego joj ne pada na pamet da dostavi snimak tužiocu u tom predmetu“, kaže Prelević. Taj predmet, za njega, takođe je fingiran. „Uvodi se neki lik koji će da kaže - ja sam vozio, fingiraju istinu, tvrde nemoguće stvari. To je njihov odnos prema pravu. Oni hoće njihove sudije, njihove medije. Sutra kada siđu s vlasti neko će biti prinuđen da ozbiljno razmisli šta će da radi s tim kadrovima. Zato se bojim da će mnogi imati interes da ova politička opcija ostane na vlasti što duže, jer ta vlast vrlo jasno poručuje šta radi onima koji njih ne podržavaju“, ističe Prelević. Isti odnos, prema njegovom mišljenju, vlast ima i prema parlamentu. „Vidite li vi šta su napravili od parlamenta?! Srbija više nije parlamentarna država! Oni su ubili parlamentarizam! I, znate šta? Nisam siguran da većina Srbije ima nešto protiv njihovog vladanja, jer to ne pokazuje. To govori da jedan značajan deo Srbije nalazi benefite u tome što pokušava da bude blizak dželatu, u pitanju su novac, poslovi, radno mesto ili strah od osvete. Dok jedan deo pokušava da bude blizak dželatu, drugi deo Srbije se ili pakuje ili ćuti ili protestuje“, kaže Prelević. Taj kukavičluk, to bekstvo i ta apatija skupo nas već koštaju, ali sagovornici NIN-a strahuju da će EU na neki način staviti na led Srbiju, da će se nakon tog koraka SNS vratiti radikalskim nacionalističkim korenima i Rusiji. Na taj način produbiće se jaz sa EU i ona će, poput nekog dela iz relikvije uz asocijacije na Miloševića, krenuti da kažnjava Srbiju, baš kao što to radi sada Albaniji, pokušavajući da im uvede vize u nameri da oni promene svoje rukovodstvo. Za sada je već vidljiv ozbiljan zaokret od politike EU nakon izveštaja Evropske komisije, čijem negativnom tonu je doprinela i situacija u pravosuđu. Reakcija vlasti na izveštaj, s druge strane, ubeđeni su naši sagovornici, kao mač će se vratiti, kao osveta, za ono malo preostalih slobodnih medija, intelektualaca koji kritikuju vlast i drugih pojedinaca. U tom vrtlogu osveta, i povećanjem represije, negde u nekom trenutku, prognozira se ubrzanje neumitnog pada ove vlasti. Do tada ostaje poruka ove dvojice advokata. „Nema tu suđenja, nema nikakvog suđenja! Razumete?! U Brusu se ne može suditi, suviše je to mali sud i Visoki savet sudstva morao bi da izmesti suđenje u drugi centar. U Brusu je teško da Jutka ne vrši pritisak na članove porodice i tog sudiju.“ Zašto Jutka i Simonović organizuju podršku sebi? Da dokažu da njih stranka nije napustila. Ovo je ogled nad pacovima da li će stranka da stane uz njih ili ne, ako stane, i sudije u to poveruju, možda neće biti ni proglašeni krivima. Istoričar Srđan Cvetković kaže da svako vreme ima svoje mračne strane, pogotovo u diktaturama, jednopartijskim autoritaranim sistemima. Srbija gotovo da ne pamti demokratiju, pa i ovo govori o vremenu bez kazni za povlašćene, o vremenu strasti partijskog jednoumlja, zloupotreba. Za one koji imaju sav monopol nad silom i informisanjem sve je moguće, loše proglasiti dobrim i dobro lošim. Ta partijska manipulacija mogla bi presuditi Srbiji.