Pomama za Junkerovom stolicom

Izbori za evropske institucije doneli su nove muke Briselu. Rezultati su poražavajući za dosadašnje vodeće partije, partije centra. Evropska narodna partija (EPP) i Partija evropskih socijalista (PES) posle četrdeset godina izgubile su većinu i sada treba da se snađu u situaciji u kojoj jačaju nacionalisti. Pravi uspeh pokazala je italijanska Liga, Matea Salvinija, kao i Nacionalni front Mari le Pen. Uspeh Viktora Orbana i njegovog Fidesa bio je očekivan, uprkos tome što je pre manje od tri meseca izbačen iz EPP, kojom prilikom je svoje kolege nazvao „korisnim idiotima“. Pri čemu je svoj status među glasačima još jednom potvrdio. Privlačne su bile kritike dosadašnje briselske politike, naročito kada je reč o migrantima, pitanju na kome se pokazala sva nespremnost Evropske unije, kao i želja da se državama povrati više samostalnosti i nacionalna pitanja vrate u nacionalne parlamente. Partija zelenih i liberali takođe su odskočili, pa se tako dogodilo da dosadašnji veliki blok centra izgubi tlo pod nogama i bude primoran da, ako želi da išta učini, uđe u pregovore sa njima i pokaže dobru volju. Emanuel Makron, francuski predsednik, ocenio je ove izbore kao istinsko prekomponovanje političkog pejzaža. U Grčkoj je Aleksis Cipras primoran da raspiše nove izbore zbog poraza njegove Sirize, a u Londonu je likovao Najdžel Faraž jer je njegova novoosnovana Stranka za Bregzit ubedljivo pobedila. Više od 32 odsto glasova uspeo je da dobije s partijom osnovanom početkom aprila i potpuno iza sebe ostavi i laburiste i konzervativce. Pobednička euforija je tim veća zato što se i na taj način pokazala podrška Bregzitu, čak i bez dogovora sa Briselom. Faraž bi mogao da se pridruži Salviniju u naporima da napravi novi blok evroskeptika u Evropskom parlamentu. To je tek jedna od opcija, ali za Faraža je važno da je bitku dobio kod kuće, a da u Briselu može da računa na saveznike među snagama koje evropske mere sve češće osećaju kao teret i žele više samostalnosti. Pregovori o kandidatima koje ovi izbori treba da postave na ključna mesta su komplikovani već samim brojem glasova koji su sada promenili sliku, kao i željama evropskih lidera koje se u mnogo čemu razilaze. A novi ljudi treba da preuzmu vodeća mesta - mesto Žan-Kloda Junkera, predsednika Evropske komisije, Donalda Tuska, predsednika Evropskog saveta, Antonija Tajanija, predsednika parlamenta i Federike Mogerini, visoke predstavnice za spoljnu politiku. Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, takođe treba da dobije naslednika, pošto se njegov mandat završava u oktobru. Razgovori tek što su počeli a već nema dogovora. Biće ga izgleda teško i postići, naročito kada se u obzir uzmu kriterijumi po kojima treba da se poštuje geografska i politička ravnoteža, da se uzme u obzir zastupljenost žena i da sve to bude vidljivo prilikom izbora na vodeća mesta. Prvo je mesto predsednika EK. U igri je nekoliko kandidata, a prvi oko koga je došlo do natezanja je Manfred Veber, nemački predstavnik u Evropskom parlamentu, predlog EPP. Uz sebe ima Angelu Merkel, koja se zauzela za njega, ali nije uspela da nagovori Emanuela Makrona da je podrži. A nije ga podržalo ni mnogo drugih lidera. Makronov favorit, pak, Mišel Barnije (EPP) kao bivši ministar ekologije u francuskoj vladi, glavni pregovarač EU za Bregzit, pokazao je izrazitu veštinu, ne samo tokom samih pregovora sa Londonom, već i u organizaciji članica oko zajedničkog nastupa. Makron ga je pohvalio više puta, a kao njegovu prednost istakao je da već ima iskustva u poslovima EK i to na najvišem nivou. Taj je podatak trebalo i da podseti da Veber nema takva iskustva. Viktor Orban nazvao je Vebera „slabim liderom“, čime je sažeo ono što su i mnogi drugi pomislili. „Ako želite da budete lider morate da se borite za svoja uverenja“, rekao Orban za Bild, a prenosi Politiko. „Koliko ja vidim, Veber je pristojan čovek, ali on nije voljan da se bori za svoje stavove.“ Orban je, u svom stilu, aludirajući na Veberove stavove, morao i da doda da jedva da može da ga razlikuje od njegovog rivala sa levice Fransa Timermansa, te da se razlikuju „samo po spoljašnjosti“. Sam Junker, izrazio se malo drugačije, rekavši da Veber ima znanja i mogao bi da bude sledeći na njegovom mestu, ali bi to isto tako mogli i Margret Vestager, nekadašnja danska ministarka finansija, a sada komesarka za konkurentnost i Frans Timermans, bivši holandski ministar spoljnih poslova i potpredsednik Evropske komisije. Timermans, iz Evropskih socijalista (PES), bio je pregovarač sa Turskom tokom migrantske krize i uspeo je da postigne dogovor. Pored toga njegova tema su klimatske promene i u tome je prilično čvrst, zalaže se za strože zakone, veću kontrolu i poreze za kompanije koje emituju ugljen-dioksid. Kako procenjuje londonski Gardijan, on bi se možda mogao naći na mestu Federike Mogerini. Margret Vestager, iz Alijanse Liberala i demokrata za Evropu (ALDE), vodila je istrage koje su dovele do izricanja kazne Guglu od 4,3 milijarde evra, a Eplu naložila da vrati Irskoj 13 milijardi zbog neplaćenih poreza. Takođe se nije libila da za slična dela kazni Fijat, Starbaks, Amazon i Mekdonalds. Istraživanja su pokazala da glasači Vestagerovu vide kao buduću predsednicu Evropske komisije. Smatraju je „mudrom, čvrstom, elokventnom i empatičnom“, pa je u mesecima uoči izbora za EP važila i za najvećeg favorita za Junkerovu naslednicu. Među kandidatima su i Niko Kue iz Evropske levice, Ska Keler iz Evropske partije zelenih, Jan Zahradil iz evroskeptične Alijanse konzervativaca i reformista Evrope (ACRE). Ovaj mesec proći će u pregovorima i pokušajima da se nađe rešenje koje bi što više članica bilo spremno da prihvati. U julu će biti izabran predsednik Evropskog parlamenta, 14 potpredsednika i članovi za 22 odbora. Odluka Evropskog saveta očekuje se 20. i 21. jula, posle čega bi Evropski parlament glasao o nominacijama za predsednika Komisije. Žan - Klod Junker napustiće ovo mesto 1. novembra, kada će novoizabrani predsednik započeti mandat. Istovremeno na dužnost će stupiti i novi visoki predstavnik za spoljnu politiku i predsednik Evropske centralne banke. Mesec dana kasnije, 1. decembra, na dužnost stupa novi predsednik Evropskog saveta. Prethodno ćemo prisustvovati lobiranju, sukobima, kombinovanjima saveza oko koalicija i svemu onome što inače prati svake izbore. Ovoga puta biće nešto više tenzija, jer je prekomponovanje u toku, a briselska pravila bilo je nešto lakše poštovati dok su odnosi bili ustaljeni.