Odjek šapata

Razgovor s Fransoa Trifoom, potpisan inicijalom, napravio je Nikola Rajić (1915–2001), tokom pedesetih i šezdesetih filmski hroničar nedeljnika NIN, arhitekta po obrazovanju, i poznavalac baletske igre. Od 1947. radio je kao scenograf u filmovima Dani i Tri Aleksandra Petrovića, ali je sarađivao i sa drugim rediteljima. Autor je brojnih televizijskih ostvarenja, pored ostalog, filma Ima ljubavi, nema ljubavi. Na internet stranici posvećnoj Užicu, saznajemo da je amaterskom kamerom snimio dokumentarac o svom rodnom gradu, pred Drugi svetski rat. Zanimljivo je da smo tragajući za misterioznim inicijalom N. krenuli pogrešnim tragom, pomislivši da je reč o devedesetšestogodišnjem piscu Negovanu Rajiću, inženjeru i profesoru matematike u Kanadi, proznom autoru koji je stvorio zapažen opus na francuskom jeziku. Negovan Rajić, koji se inače pojavljuje u pomenutom amaterskom dokumentarcu o Užicu svoga brata od strica Nikole, živeo je u to doba u Parizu, pošto je emigrirao 1946, preplivavši Muru, i kratko boravio u logorima za izbeglice u Austriji i Italiji. Maja sledeće godine prebačen je u Zapadnu Nemačku, a u oktobru otišao je za Francusku. Radio je teške fizičke poslove i studirao za inženjera, započinjući bogatu karijeru. Stari filmski znalci sećaju se Nikole Rajića kao obrazovanog čoveka široke kulture i dobrog poznavaoca stranih jezika. Ističu da je bio čest gost festivala. I da je bio tih. Jedan od njih pamti scenu iz kanske ili neke slične bioskopske sale. Šapatom, na uvo, prevodi film nekom našem tadašnjem visokom funkcioneru.