Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   21.07.2019. 06:17
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Чудна шума

Кључна дилема је тек пред Вучићем. Водити Србију тамо где он не жели, на Запад, или тамо где не сме, на Исток. Напослетку, ипак ће морати да изабере једну стазу. Па макар она водила и у шуму

Знали смо то и пре ње, али када побесни Ана Брнабић, то му дође као прва рука, скоро па признање, да је испретурани редослед приоритета у извештају Европске комисије - у коме је Косово пало у други план - поуздан знак да време које је дато Александру Вучићу да опосли обећано, када је долазио на власт, истиче. Отуда и премијеркин излив љутње на нервној бази и изјава да „српска страна буквално има посла са људима из шуме, који представљају Приштину, терористима који су били у Хагу и нису осуђени за злочине само зато што су сви сведоци побијени“. „Како да знамо шта ће они радити сутра, њима је свеједно да ли је тамо рат или није“, запитала се Брнабић. Ову последњу дилему могао би да јој разреши шеф, председник Вучић. Подозревам да је прилично добро упућен у будуће потезе Приштине. А што се Ане тиче, ако је буде држало добро расположење и буде јој забавно као при читању извештаја Европске комисије, можда бисмо могли да сазнамо и како је закључила да је у афери „Ветропарк“ једино исправно, ако не и једино могуће, бити на страни Вучићевог кума.

Сад, ако ћемо бити искрени и поштено ишчитавати контекст премијеркине изјаве, јасно је да је користећи израз „шумски људи“ алудирала на косовско руководство, које је факат чинило и командни кадар Ослободилачке војске Косова, коју су и САД у једном тренутку третирале као терористичку организацију, баш као што јесте чињеница да су сведоци уклањани и као што је непобитно да су спорадична привођења Харадинаја по европским престоницама изгледала као изругивање правди. Реакција косовског министра спољних послова Беџета Пацолија који је казао „да премијерки Брнабић неће дозволити да уђе на Косово све док спроводи расистичку и болесну идеологију против становништва Косова“, онолико је заболела премијерку. Мошмислити Ана на Косову, звучи као лош виц. Осим тога, и онај метар који тамо немамо, резервисан је за „Ацу Србина“.

Али, ако је то олакотна околност, треба узети у обзир да је премијерки поимање реалполитике потпуно страна и непријатељска територија. Уколико реалполитику посматрамо као апсолутизацију моћи и минимизирање идеологије и морала као политичких компоненти, која има за циљ да оствари корист или бар умањи штету за неку државу, групу или појединца, онда је Брнабић гафом о „шумским људима“ направила озбиљну штету Србији, укопавајући шансе ионако дубоко ушанчених преговарача у Београду и Приштини да постигну решење у коме би обе стране имале бар осећај делимичног губитка. Јер победника у овој игри тешко може бити. С друге стране, мандат да багателише макар и минималну шансу није добила, он јој је поклоњен. Зна се и ко је дародавац и, још више, за које заслуге.

Оно што премијерка, такође, превиђа преврћући по биографијама приштинских преговарача је чињеница да ни њен патрон Вучић у политичкој прошлости није баш баштинио цивилизацијске тековине. Осим што је на трагу доктрине свог политичког оца Војислава Шешеља подстицао сукоб на Косову, актуелни председник је само пре нешто више од десетак година знао шта су црвене линије и минимум за Србију и „да је Косово и Метохија део Републике Србије“. Биће да је у међувремену Вучић радикал, водећи унутрашњи дијалог с Вучићем напредњаком, спознао да на Косову немамо ни онај метар.

Невоља за Вучића је у томе што је олако схватио, ако је уопште схватио, чињеницу да је његов политички опстанак у директној вези са способношћу да Косово одвоји од других тема. Зато му се сад први пут од доласка на власт као везана трговина испоставља аутократско вршљање кроз безочно гажење по владавини права и подјармљивање медија. Стога и није нека мудрост закључити да је извештај ЕК био подигнути кажипрст Брисела и отуда бес премијерке и лоше одглумљена равнодушност председника.

Заправо, она кључна дилема је тек пред Вучићем. Водити Србију тамо где он не жели, на Запад, или тамо где не сме, на Исток. Напослетку, ипак ће морати да изабере једну стазу. Па макар она водила и у шуму.



Зоран Прерадовић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ана Брнабић, председница Владе Србије

Ти људи су изашли из шуме зато што су изашли из шуме... Дакле, ти људи су били у униформи, они су били у шуми, дакле директно из те шуме су изашли и постали лидери политичких елита у Приштини.

Прочитајте све мисли
bg