Mafija zarobila državu, sledi revolucija

Mi imamo da ponudimo ratnog zločinca u parlamentu, kao opoziciju, fabrikovanu, i njegovog vozača koji izlazi iz vozila ispred parlamenta i bejzbol palicom udara poslanika druge stranke. Naša ponuda govori o urušenoj državi. Mi imamo i Jutku, ali ne i institucije i to govori da nije tako daleko mogućnost da se neka grupa ljudi samoorganizuje, ode u Brus, izvede bivšeg gradonačelnika Jutku na ulicu, odvede ga u policijsku stanicu, odgurne policajce, otme im ključ, zaključa ga u ćeliju i baci ključ u vodu. I krenu tako redom po Srbiji. „Lepo zvuči“, kaže Jovo Bakić, profesor sociologije koji upozorava da Srbija više nema institucije, da je mafija orobila Republiku i da je revolucija vrlo moguća, mada iskreno u tu opciju svi sumnjaju. Nemački ministar spoljnih poslova čeka vozni red na železničkoj stanici bez obezbeđenja. U Švedskoj funkcioneri imaju na raspolaganju 16 kvadratnih metara. Automobil dobija na korišćenje samo premijer. Ovde Jutka vozi vozilo vredno 70.000 evra? Ovde je ključno pitanje kako kada imaš platu 90.000 dinara možeš da imaš stan koji košta 500.000 evra. Otkud ti?! Kako si do toga došao?! Jutka je posebna priča vezana sa kulturnim obrascem lokalnih kabadahija. Uvek su bili tu, ako se setite Bidže iz Svilajnca, Rake Radovića iz Trstenika… Lokalne kabadahije misle da im je bogomdano da vladaju nekom opštinom, a nesreća je što građani pristaju ucenjeni poslom. Onda imate Jutke i slične likove koji bi u svakoj normalnoj državi bili u zatvoru. Vaša knjiga „Evropska krajnja desnica od 1945. do 2018“, koju uskoro izdaje Klio, prati razvojni put raznih fašista posle Drugog svetskog rata, njihovo okupljanje i teško odricanje od fašizma? Da, oni se u Francuskoj okupljaju oko Žan-Marija le Pena 1972. i osnivaju Nacionalni front. Bio je dobra kompromi¬sna ličnost i sa njihove tačke gledišta sa besprekornom reputacijom. Učestvovao je od rane mladosti u tučama sa komunistima, bio legionar koji je išao u Indokinu, Vijetnam, Alžir… hvalio se ratnim zločinima. Iz takvog miljea je nastala i Slobodarska partija Austrije. Štraheova partija, koji je snimljen u korupcionaškoj aferi, bila je utočište za naciste. Danska narodna stranka, norveška Napredna stranka, italijanska Liga nastaju, pak, iz neoliberalnih stranaka. Kad nas Marin le Pen poziva da odbacimo ideju o ulasku u EU i pri¬znavanju Kosova, brinu li o nama ili misle na sebe? Kada su izbili ratovi za jugoslovensko nasleđe, oni su imali dobrovoljce među ustašama, jer su se bori¬li protiv srpskog komunizma. Kada je došlo Kosovo na red, a pre i Bosna, e tu su već govorili da Srbi brane hrišćansku Evropu od islama. Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić su prvo kao lideri SRS imali dobre odnose sa Štraheom, pa tek onda sa Narodnom partijom, kada su shvatili da ne možeš da uđeš u klub evropskih naprednjaka ako sa ovima održavaš srdačne odnose. E sad, Vučić gleda i namiguje udesno, videli ste taj in¬tervju u kome kaže kako su Štraheu napakovali, jer sa njim ima dobar lični odnos i nadao se da će se sada u Evropi ponovo okrenuti sa ksenofobičnom nacionalističkom pričom i da će on moći da se „zakači“ za Orbana i Štrahea i tako samog sebe ovekoveči na vlasti. Između ostalog, skoro sam siguran da je Vučić uoči sednice parlamenta o KiM imao dva govora napisana, u zavisnosti od rezultata izbora za Evropski parlament. Kada je video da nije bio dovoljan napredak krajnjih desničara, on se odlučio za govor u kome priprema javno mnjenje za nešto za šta on nije kriv, ali eto njegovi politički protivnici su sve uradili protiv, jer nisu shvatili njegovu genijalnu ideju o razgraničenju. Da su dobili ovi drugi, odlučio bi se za tvrd nacionalistički govor. Verujete ne samo da bi revolucija promenila stvari u Srbiji, nego i da je izvesna? Zavisi od spoljnog faktora. I Slobodan Milošević je bio garant mira na Balkanu kada je potpisao Dejtonski sporazum. Godinu posle bio je sveta krava, nedodirljiv, šetali smo tri meseca po ciči zimi, smrzavali se i tek kada smo pokazali da nema odustajanja stigao je Felipe Gonzales i leks specijalis kojim je priznata krađa izbora u velikim gradovima Srbije. U ovom trenutku se vidi da ovaj režim polako počinje da gubi poverenje. Šest meseci protesta i Evropska komisija daje odgovor? Zbog tih protesta i imamo tu ocenu. Da nije bilo protesta, ne bi je bilo. A taj odgovor pre je povezan sa tim što je Vučić spor u izvršavanju obećanja. Moje mišljenje je da će ovde sukoba svakako biti. Oni su zakonomerna posledica ponašanja vlasti. Čovek sedam godina vlada. Drži monologe iz večeri u veče, to su psihodrame, loša predstava. Ali problem je sa nama. Šta mi radimo? Opozicija kaže nateraćemo ga na dijalog. Pa nećete! Mora da sazri vreme i onda će se stvari rešavati na drugačiji način. Kada kažete „jurićemo ih po ulicama“, na šta mislite? Jurićemo po ulicama tih nekoliko lupeža koji su opljačkali zemlju i zaluđivali narod. Potrebno je samo da dobar deo sadašnjih njihovih pristalica shvati i prizna da su oni ta¬kođe deo opljačkanog naroda. Kada se to desi, a jednom će se desiti, onda će biti jurnjave po ulicama. Petog oktobra 2000. bila su dva smrtna slučaja, ali nije bilo sukobljavanja među građanima. Neki su dobili grdne batine, probrani. I sada će biti probranih koji će dobiti grdne batine. Rekli ste da će morati biti sklopljen neki dil? S kim? Ko će da izvede tu revoluciju? Kome ćemo ostati dužni? I šta će nam revolucija ako ostajemo dužnici? Pokojni Zoran Đinđić je morao da sklopi dil sa Legijom. Morao? Nije morao, ali bi bilo mnogo mrtvih. I pitanje kakav bi bio ishod da su ti ljudi otvorili vatru, jer oni bi otvorili vatru da nije bilo do-govora. To nije kao regularna vojska, kojom je tada komandovao Pavković, koji je odbio naređenje Miloševića da izvede vojsku na ulice. A odbio je jer je znao da će vojnici okrenuti cevi naopako i da će stradati oni koji su naredbu izdali. Ali, ova jedinica, obučavana da bespogovorno izvršava naređenje, izvršila bi naređenje i bilo bi mnogo mrtvih. Moje predviđanje je tada i bilo da se bez stotinu mrtvih režim Miloševića neće oterati. I tako bi i bilo, ako bi akcija uopšte bila uspešna. Sada opet imate problem. Kao što je Ulemek bio u isto vreme pripadnik SDB i mafije, tako i danas imate ljude koji su biznismeni, a u stvari posao im služi za pranje prljavog novca koji su stekli trgovinom drogom, dok iz hobija vode navijačke grupe. Neki od njih na stadionu Crvene zvezde imaju poslovne prostore, neki od njih imaju basnoslovne ugovore sa Elektroprivredom Srbije. Neki su bliski drugovi predsednikovog sina, nose iste majice na fudbalskim utakmicama i to na Svetskom prvenstvu u Rusiji, a to nisu navijačke majice Srbije, nego mapa Kosova u srpskim bojama. Dobro, patriote? Jeste kao i ovaj Alabar - kada su ga pitali zašto ulaže u Beograd na vodi kada je firma u kojoj se on nala-zi na čelu UO rekla da Beograd nema tržišni potencijal, rekao je „to mi je patriotska dužnost“. Iskustvo nas uči da se nacionalizmom i patriotizmom obično hulje pokrivaju i da im je to poslednje utočište. U tom smislu imate ozbiljnu mafiju koja će stati u odbranu ovog režima. Mafija može i da okrene leđa režimu ako ima obećanje druge strane da neće biti dirana. Na neki način 2000. imali smo upravo to. I kada je pokojni Đinđić shvatio da ne možete imati i državu i mafiju nego da mora da se opredeli, izabrao je državu, jer je bio civilizovan čovek. I mafija ga je likvidirala. Dakle, sada će biti slična situacija. Vođe navijača treba odvajati od običnog navijačkog sveta, od dečaka koji su tu više zbog toga što imaju višak slobodnog vremena i energije nego što znaju o čemu se sve radi. Oni su tada bili udarna pesnica opozicije, uz ljude iz borilačkih sportova koje je doveo Velja Ilić iz Čačka. Bez sile ova vlast otići neće zato što je ona mafijaška u svojoj suštini i ta mafija je zarobila Republiku, kao javnu stvar. Mi kao građani smo u vlasti mafije koja radi bukvalno šta hoće. Ko su ti ljudi? Gde vidite mafiju? Da vas podsetim da je Sale Mutavi, Aleksandar Stanković, ubijen blizu Centralnog zatvora, da mu je telohranitelj bio čuvar u CZ, dakle službenik Ministarstva pravde, a da je dan nakon toga ministar unu¬trašnjih poslova sa specijalcima u pozadini održao konferenciju za štampu i proglasio rat mafiji, pa se onda saznalo da je taj Sale Mutavi, koji je imao za telohranitelja čuva¬ra CZ, sam bio telohranitelj jednom visoko pozicioniranom političaru u Srbiji. Kada pitate ko je taj čovek, ne dobijete odgovor. Da li je to normalno?! Da li to upućuje da su visokopozici¬onirani političari u sprezi s ma¬fijom? Jer, dotični Stanković imao je pet godina robije kao pravosnažnu presudu koju nikada nije odležao, da jeste, možda bi bio živ danas. On je čovek koji je bio prijatelj sa svim tim ljudima koji su bili u društvu predsednikovog sina Danila Vučića i pripadali su istom navijačkom klanu Janjičari - tako su se zvali jer su bili prvo vođe navijača Zvezde a posle toga Partizana, što je jedin¬stven slučaj u istoriji fudbala. On je imao pet godina robije zbog trgo-vine narkoticima. Godinu dana ga je sud tražio da bi ga poslao u zatvor, uvek je bio „nasmrt bolestan“, a zani¬mljivo je da mu je lekarsko opravda¬nje davao današnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Da li to ukazuje na neke veze? Da je radnik DB-a? Ne znam, ali je veoma zanimljivo da ministar zdravljva piše osuđenom trgovcu drogom na pet godina robije opravdanje kako je bolestan, istovre¬meno dok on i još dvojica njegovih drugara prebijaju zverski čoveka, a kamera to snima i čitava Srbija to može da gleda. To vam govori da je mafija ovde duboko u čvrstoj sprezi sa vlašću. Govorite da treba napraviti pakt s nekim iz podzemlja za svrgavanje vlasti i da se ne oslanjate na izbo¬re kao legitimnu metodu? Ja se nadam da neće morati dil sa njima. S kim? Na koga ste mislili? Ne bih javno o tome da govorim. Aktivno je prisustvo na protestima i vojnog i policijskog sindikata? Šta to govori? To govori da je značajan broj pro¬fesionalaca i iz vojske i iz policije savršeno svestan da mafija vlada i da je otela našu Republiku. Oni su ti koji ganjaju te trgovce drogom. Pri¬padnici vojske i policije su ili u sprezi s njima pa ne podržavaju pro¬teste, ili su u sprezi s nama - građani su kao i mi i s nama su. Ne može da bude i jedno i drugo. Ili si mafijaš ili nisi. Kažete da ta revolucija, takav način svrgavanja režima u cilju stvaranja zdrave države, ne bi mo¬gla da prođe bez žrtava? Spremni ste na to? Čim govorim o tome to znači da sam spreman. Ako živim ovde, mo¬ram da budem građanin. Bar u ovom trenutku još sam univerzitetski nastavnik i kao takav imam poseb¬ne obaveze prema ovom društvu. Zato što me društvo plaća bolje od pro¬seka, zato što imam više vremena na raspolaganju za razmišljanje, nisam ni egzistencijalno ugrožen i imam obavezu da se bavim kao sociolog društvenim pojavama i problemima. Ako sve ovo kažem, onda nemam dru¬gog izbora nego da govorim ono što mislim i pokušam da ljudima kažem da je to verovatni ishod. Naravno, u analizi se možete varati, možda se varam, i voleo bih da ovo sve može da se reši na neki drugačiji način, ali ja ne znam mafiju koja je otišla dobrovoljno sa vlasti. Istorijski mi je to nepoznato. Ako dobrovoljno odu, moraju biti spremni na suđenja, a ne mislim da su spremni na to. Pazite, može da se desi neki dogovor opozi¬cije i vlasti pa da onda vlasti kažu O.K., napuštamo vlast, a vi nas neće¬te da dirate, ali to znači nastavak propadanja. Upravo se još jednom etablirate u očima vlasti kao unutrašnji ne¬prijatelj države. Svesni ste toga? Plašite li se osvete? Pravo da vam kažem pet para ne dajem. Čovek ima jedan život i ako će da živi kao mali miš i boji se svega, može i tako. Ali, ne u mom slučaju. Nikada nisam pravio kompromise te vrste i ne nameravam ni u budućnosti. Ipak niste bili za upad na RTS? Ne. Pazite, da su imali duge cevi pa neka i upadnu. Šta će s dugim cevima? Pa ako upadate tamo, šta ćete bez dugih cevi? Šta je vaš cilj? Idete tamo i onda vašem kolegi upere dugu cev u glavu i kažu: čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali ste u RTS, šta ćete tamo?! Nije to samo RTS, ništa niste uradili ako niste i vodeće političare povezali. Na koji način? Ako ste već borbeni onda gledate sa nekim planom da se ta borbenost odvija. Nisam rekao da ću ja da uđem sa dugim cevima, ali da vam kažem, ni¬jedna revolucija nije podrazumevala da sve bude lako i glatko. Imate por¬tugalsku Revoluciju karanfila, kada je vojska svrgla fašistički režim i uvela jednogodišnju diktaturu. Mi¬slim da bi to i za Srbiju bilo pre¬poručljivo. Tačno nakon godinu dana održani su potpuno fer i slobodni izbori. Oni su za tih godinu dana napravili agrarnu reformu, vodeći fašisti su pobegli iz zemlje, a narod je vojnicima u cevi stavljao karanfi¬le pa otuda karanfil revolucija. To je najlepše, najelegantnije i voleo bih da tako bude i ovde. A da li će, zavisi od mnogo činioca. Govorite kao da parlament ne postoji? Parlament ne postoji. Od parla¬menta napravili su štalu. Imate jed¬nog poslanika koji muče i drugog koji buruče, ostali se smeju. To je ta štala. Nisu to poslanici, to su štetočine. Kako vidite ulogu brata, Andreja Vučića, u srpskoj politici? Znam ono što čujem, a to je vrlo rđavo. Ako bi pola od toga što ču¬jem bilo tačno, to bi govorilo o po-rodičnoj umešanosti u mafijaške stvari. Ko ovde drži državu u šaci, mafija preko političara ili poli¬tičari preko mafije? Mislim da je to toliko sraslo da se više ne mogu razlikovati. Govorimo o mafiji, ali primećuje¬te li da izostaje priča o tajkunima, o najvećim privrednicima, koje poslove ko dobija, izostaje priča o tenderima? To je razlika između vlasti do 2012. i posle. Od 2000. do 2012. ovde je bila reč o čistom oligarhijskom sistemu, u kojem jedna manjina bogatih ljudi vlada u sopstvenom interesu, ne osvrćući se uopšte na interese društva. Oni su bili glavni, a po¬litičari su tu bili deo te oligar¬hije koji su, recimo, Zakon o zaštiti konkurencije doneli tek 2008. Osam godina su monopolisti, naši bogata¬ši imali mogućnost da onaj prvi mi¬lion evra zarađen tokom 90-ih obrnu nekoliko puta, i to su koristili. A onda je zakon bio manjkav pa su nasta¬vili dalje. Onda se pojavio Vučić… Vladimir Putin? E, da, i on je rešio da discipli¬nuje oligarhiju. Kako? Tako što je jed¬nog od njih poslao u zatvor. Zato kažem Putin. Tamo Hodoro¬kovski, ovde Mišković? Na isti način poslata je jasna poruka oligarsima da moraju da finansiraju samo njegovu stranku i nijednu više. Da ne smeju biti ni u kakvim vezama sa opozicionim strankama. Na taj način su stavljeni u pogon autoritarnog režima. Novi element koji je, uz autoritarnost, Vu¬čić dodao, to je ta neposredna veza s mafijom. Toga nije bilo. Tadiću mo¬žete da zamerate šta god, ali ne i vezu s mafijom. Koštunici, takođe. Ovde postoje indicije koje govore da su čelnici današnje vlasti povezani sa mafijom. Na koji način? Evo, navodio sam. Ako proglasite rat mafiji nakon ubistva jednog ma¬fijaša, u stvari ste stali na stra¬nu jednog klana u ratu mafije. To je lično ministar Nebojša Stefano¬vić uradio, stao je na stranu jednog klana. A kada vidite da su to drugari predsednikovog sina koji su drugari i ubijenog… Videli smo Milana Radoičića u parlamentu nedavno? Čoveka za kojeg postoji osnova¬na sumnja da je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića, tako kaže pra-vosudni organ na Kosovu. Da, to je is¬to mafijaška država, mafijaši su na vlasti, ali u toj vlasti učestvuje i Srpska lista. Tako da je Vučić dao utočište čoveku koji se osnovano sumnjiči da je učestvovao u ubistvu Ivanovića. Sad ću vam reći mehani¬zam kako vlada Vučić. Bio sam gost kod Suzane Trninić na B92, dan ili dva pošto je Dačić rekao da ne pozna¬je Mišu Bananu, a nakon objavljivanja fotografija koje su to dokumento¬vale. Na pitanje ko je Miša Bana¬na, govorio sam o sraslosti mafije i političara i da Dačić za javnost zaobilazi istinu. Neposredno posle emisije Vučić me pozvao da se zahvali što sam to rekao. Šta vam je tačno rekao? Dobar dan, ovde… Dobar dan, ovde Aleksandar Vučić, hvala vam što ste ovo rekli. Rekao sam - nema na čemu. On je kazao da je konač¬no vreme da se upoznamo. Rekao sam - u redu, došao u zgradu Vlade, proveli smo sat vremena. Pokazao mi je debeli dosije, odnosno debelu fasciklu Ivi¬ce Dačića i njegovih saradnika - to su bili Vukić, Lazarević, Ivica Ton¬čev... I ja sam to malo pogledao, nisam mogao sve da čitam, prelistao samo, video da je DB to snimala, tu su bile fotografije i transkripti. Javno sam o tome govorio. I onda je vaš kole¬ga Gorisav Papić pitao Vučića je li tačno da mi je pokazao 120 diskova iz dosijea Dačića, a on je rekao da nije tačno. Naravno, jer nije mi pokazao nikakve diskove, ja sam pominjao fa¬sciklu. Sada sam sasvim siguran da je to pokazivanje meni bilo u funkci¬ji mog pisanja kolumne za Politiku, jer Dačiću je trebalo obarati rejting. Svaka druga stranka osim SNS ne sme da ima više od 10 odsto podrške. On je tada predstavio to kao svoju želju da se obračuna sa političkim sistemom takvim kakav je, rekao je da je spreman da plati cenu i meni je to tada delo¬valo iskreno. U stvari, otkrio je da mu je omiljeni metod – ucena i kad god može on ucenjuje političke protivni¬ke. Ako ne može da uceni, on ih kupi. To je manje poželjno, ali izvodljivo. Tokom 90-ih gajili smo iluziju, sebe ubrajam tu, da nam je Milošević glav¬ni problem i kada taj režim padne da ćemo mi ići znatno brže, da će novi političari biti pošteni. Tu smo se gadno prevarili. LJudi su gubili na¬du već tokom prve decenije 2000-ih i lično sam te 2010. prestao da govorim studentima ono što sam im do tada govorio, da svakako idu, šire vidike, uče i da se vraćaju. Sada studentima kažem da izvagaju razloge za i protiv i da sasvim izvesno nigde ne cvetaju ruže, i to je sve.