Halo, Ćulibrče!

Teško će iko uspeti da ubedi oko 4,8 miliona građana Srbije, koji poseduju besplatne akcije Telekoma Srbija, da postoji neki drugi razlog što ove godine neće dobiti ni dinar na ime dividende, po osnovu ostvarene dobiti iz 2018, od onog da je „njihove“ pare neko već potrošio na kupovinu Kopernikus tehnolodžija, Avkoma, Radijus vektora i još nekoliko manjih kablovskih operatora. Za njihovu je kupovinu do sada najprofitabilnija državna kompanija krajem prošle i početkom ove godine potrošila više od 300 miliona evra – Kopernikus je plaćen 195 miliona, Radijus vektor 108 miliona, a Avkom 12,5 miliona evra. Teško da će ih utešiti i to što će i država, kao većinski vlasnik, koja poseduje 58 odsto akcija, ove godine ostati uskraćena za četiri-pet milijardi dinara, jer je Telekom Srbija godinama unazad „lavovski“ deo profita uplaćivao u državnu kasu, a 2016. „častio“ je državu sa rekordnih 8,9 milijardi dinara. Za četiri godine, od 2014. do 2017. Telekom je u vidu bruto dividendi akcionarima - državi i građanima - isplatio skoro 40 milijardi dinara ili više od 330 miliona evra. Za 4,8 miliona građana, od kojih većina poseduje po 31 akciju, ima još loših vesti. Iz dobro obaveštenih izvora bliskih Vladi Srbije i upravi Telekoma NIN saznaje da je već izvesno da ni naredne godine, a po svemu sudeći ni 2021. neće biti isplate dividende. Svesni da je đavo odneo šalu i da je zaduženost Telekoma zbog akvizicija u relativno kratkom roku skoro udvostručena, u Vladi su odustali od zahteva da Telekom više od polovine ostvarenog profita uplati u budžet. S druge strane, Nadzorni odbor kompanije predložio je Skupštini akcionara, u kojoj država ima većinu, da na sednici 26. juna donese odluku da sav profit ostane na računima Telekoma kao neraspoređena dobit, zlu ne trebalo. I to je ključni razlog što ove godine neće biti isplate dividendi, jer je sa predstavnicima Vlade Srbije i Ministarstva finansija već sve unapred dogovoreno, tako da su bilo kakva iznenađenja na samoj Skupštini akcionara gotovo isključena. Strategija je, otkrivaju izvori NIN-a, da se narednih par godina ne isplađuje dividenda, dok se nivo duga ne smanji na podnošljiviji nivo. U Telekomu su navodili i argumentaciju Fiskalnog saveta da je vreme da se prekine sa praksom uzimanja dela profita javnih i preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, pogotovo u uslovima dok se zvaničnici hvale suficitom u budžetu. Iako nije sve išlo baš kao po loju, jer su se u Ministarstvu finansija i Vladi Srbije već navikli da Telekom u državnu kasu uplati bar pet-šest milijardi dinara godišnje, prevladala je bojazan da bi isplata dividende ovoga puta mogla dodatno zategnuti omču oko vrata Telekoma, koji i bez toga odavno nije bio u nezavidnijoj finansijskoj poziciji. U godini u kojoj se Vlada Srbije hvali najvećom realnom stopom rasta bruto domađeg proizvoda u poslednjih 10 godina od 4,3 odsto, poslovni prihodi Telekoma su povećani za manje od jednog procenta, sa 88,2 na 88,7 milijardi dinara. Prihodi su, dakle, rasli upola sporije od potrošačkih cena, a da zlo bude veće, zbog osetnog povećanja poslovnih rashoda (sa 75,9 na 79,8 milijardi) neto dobit je smanjena za više od 30 procenata, sa 14,5 na 10,2 milijarde dinara. Istovremeno, konsolidovani neto dug Telekoma (sa zavisnim kompanijama u Crnoj Gori i BiH) je skoro udvostručen, na oko 770 miliona evra, dok je pre samo godinu, dve bio ispod 400 miliona evra (48 milijardi dinara). Pogoršan je i „racio zaduženosti“, koji pokazuje da je neto dug na kraju 2018. bio oko 2,55 puta veći od dobiti pre oporezivanja, amortizacije i kamata (EBITDA), dok je 2016. bio 1,08 puta, a godinu dana kasnije 1,15 puta veći od EBITD-a. Takav dramatičan rast duga, ne može biti ništa drugo, do posledica odluke Telekoma da se kod poslovnih banaka zaduži za više od 500 miliona evra zbog kupovine kablovskih operatora. U odgovorima koje je Telekom Srbija dostavio NIN-u, a u vezi sa njihovim finansijskim rezultatima u prošloj godini, tvrdi se, međutim, da kupovina kablovskih operatora nije negativno uticala na ostvareni rezultat. „Neto dug je porastao na 30,4 odsto, ali Telekom je i dalje među najmanje zaduženim telekomunikacionim kompanijama na svetu“. Objašnjavaju da je na prošlogodišnji rast prihoda od jedan odsto, uticao rast u sektorima interneta, multimedije i postpejda, dok je klasična telefonija zabeležila pad. Sa druge strane, razloge za ostvarenu manju dobit od ranijih godina, pravdaju troškovima zbog dobrovoljnog odlaska zaposlenih, na šta je potrošeno 2,8 milijardi dinara, ali i negativnih kursnih razlika od 1,7 milijardi dinara. „Što se tiče kablovskih operatora koji su kupljeni, to su posebna pravna lica i pošto su akvizicije urađene krajem prošle i početkom ove godine, efekat na poslovanje Telekoma videće se tek u konsolidovanom izveštaju za 2019. Već u prvom kvartalu ove godine, možemo sa zadovoljstvom reći da je došlo do rasta prihoda i operativne dobiti kablovskih operatora za više od 50 odsto. Samim tim, oni će značajnije uticati na ukupni rast operativne dobiti Telekoma u ovoj godini“, tvrde u ovoj kompaniji. Svojevrsna potvrda NIN-ovih saznanja da akcionari ne mogu ni naredne dve godine očekivati isplatu dividendi jeste i rečenica da „se Telekom Srbija nalazi pred velikim investicionim ciklusom u sledeće dve godine, a taj ciklus dovešće do povećanja prihoda i profitabilnosti, kao i do transformacije kompanije od one čiji je prihod zasnovan na standardnim telekomunikacionim uslugama ka kompaniji koja prevashodno prihoduje na internetu, multimediji i digitalnim servisima“. U pisanim odgovorima se navodi i da će „sve to doprineti većoj vrednosti Telekoma, ali i vrednosti njegovih akcija“ i da je „u takvim investicionim godinama logičan način poslovanja svuda u svetu da se dividende ne isplaćuju, već da se (dobit) investira u razvoj i povećanje vrednosti firme“. Iako priznaju da je zaduženost gotovo udvostručena, u Telekomu, dakle tvrde da im to nije problem i da je po koeficijentu zaduženosti, koji se izračunava kao odnos neto dugova i ukupnog kapitala, to preduzeće u većinskom vlasništvu srpske države 2018. bilo među najmanje zaduženim kompanijama iz tog sektora u svetu. I zaista, veći koeficijent zaduženosti od Telekoma Srbija (34,7 odsto) imali su i Dojče telekom (57,4 odsto), američki AT&T (46,2) i norveški Telenor 48,7 odsto. Kvaka je, međutim, u tome da nijedna od svetskih kompanija iz te branše nije imala tako dramatično povećanje tog pokazatelja u poslednje četiri godine – koeficijent zaduženosti Telekoma Srbija pre samo četiri godine, 2015. bio je samo 18,2 odsto, a lane čak 34,7 procenata. Analitičari sa kojima je NIN razgovarao, upozoravaju pak da Telekom tek čeka investicija u razvoj 5G mreže, te da se aktuelna zaduženost kompanije ne može meriti sa onim svetskim telekomunikacionim gigantima koji su već otpočeli pripreme za razvoj 5G. Pritom, prednost globalnih kompanija, poput Dojče telekoma, Oranža, Telefonike ili Vodafona koji, poređenja radi, imaju dug od 1,7 do 2,8 puta veći od dobiti pre oporezivanja, amortizacije i kamata (EBITDA), jeste i u tome što će daleko lakše pronaći izvore finansiranja, nego što će to uraditi neka lokalna kompanija kao što je Telekom Srbija, koji već sada ima prilično visok nivo duga prema bankama, mada u kompaniji to negiraju. U Telekomu negiraju i da su na pad dobiti uticali lošiji rezultati kablovskih operatora, koje su u međuvremenu kupili, pošto oni i dalje funkcionišu kao posebne firme, odnosno njihova integracija se očekuje tek u zadnjem kvartalu 2019. Izvori NIN-a tvrde da u Telekomu ove godine od njih očekuju dobit pre oporezivanja od oko 35 miliona evra, odnosno 10 odsto od cene koja je za njih plaćena. Sa druge strane, analize pokazuju da taj rast profitabilnosti Telekoma, zahvaljujući kupovini malih kablovskih operatora, neće biti ni izbliza tako grandiozan kako očekuje kupac, odnosno kako su u Telekomu navodili u pokušaju da opravdaju odluku zašto su Kopernikus tehnolodži platili gotovo 200 miliona evra. NIN, pritom, saznaje da Kopernikus u prihodima sva četiri kupljena operatora učestvuje sa skoro 60 procenata, a ta kompanija je dve poslednje godine, pre nego što ju je kupio Telekom, imala neto profit između skromnih jedan i po i tri miliona evra. Odgovarajući na pitanje šta je u stvari poslovna strategija Telekoma Srbija u narednim godinama, oni kažu da je to povećanje broja internet i multimedijalnih korisnika, odnosno sinergija čitave Telekom grupe kako bi se, sa jedne strane, optimizovalo poslovanje, a sa druge, prihodi dominantno ostvarivali, ne od telefonije, nego upravo od interneta i digitalnih servisa. „Cilj nam je da u Srbiji, BiH i Crnoj Gori budemo vodeći operator u svim uslugama (mobilna i fiksna telefonija, TV i internet) i da proširimo poslovanje i na druge teritorije, pre svega na zemlje gde je naša dijaspora najviše prisutna“. I zaista, gledajući globalni trend koji i nije više tako nov, kao i poslovnu odluku Telenora, kao tradicionalnog operatora mobilne telefonije da napusti srpsko tržište, Telekomu se ne može spočitati pogrešna strategija. Vreme u kome je bilo dovoljno samo ponuditi jeftinije impulse je već nekoliko godina iza nas, a operatori se uveliko takmiče u utakmici koja podrazumeva upravo ponudu celog paketa - od fiksne i mobilne mreže, preko interneta, kablovske televizije i TV sadržaja. Ali ono što se Telekomu itekako može zamerati jeste previsoka cena koju je platio za pojedine kablovske sisteme, ali i netransparentnost prilikom donošenja strateških odluka o kojima akcionari kompanije, naročito oni mali, ili ne znaju ništa, ili znaju jako malo. A mogućnost da na te odluke i utiču, odnosno da pitaju menadžment kuda vodi preduzeće čiji su akcionari, gotovo i da ne postoji.