Od kanabisa do kanabeta

Četiri neuspela pokušaja da progura svoju verziju Bregzita donela su Velikoj Britaniji toliko muka, da je odlazak premijerke Tereze Mej dočekan sa olakšanjem. Za sobom je ostavila loše uspomene i neizvesnost. Vremena nije ostalo mnogo, London bi 31. oktobra trebalo da se konačno rastane sa Briselom, a borba za premijersko mesto tek je počela. I to ne baš najsjajnije. Majkl Gouv, ministar za životnu sredinu, bio je primoran da prizna da je, pre dvadesetak godina, koristio kokain. „Svi političari su imali život pre politike“, rekao je Gouv, bivši novinar, ali na tome nije ostalo. Mediji su počeli da proganjaju kandidate da se izjasne jesu li i sami imali takve „izlete“ u prethodnom životu. Saznalo se tako da je DŽeremi Hant, ministar inostranih poslova, u mladosti probao lasi (vrsta jogurta sa kanabisom) dok je putovao po Indiji; da je Dominik Rab koristio kanabis kao student; da je Rori Stjuart, ministar za međunarodni razvoj, u Iranu pušio opijum... Svi su istovremeno tvrdili da nikada nisu koristili jake droge, te da su i ono što su probali - probali samo jednom. Sadžid DŽavid, ministar unutrašnjih poslova, nema takvih iskustava i oštro je napao Gouva zbog „neodgovornosti“. I tako je borba za najvažniju funkciju počela pitanjem o kokainu. Gouv, ipak, nije odustao od trke. Naprotiv, izjavio je da ne samo da namerava da se trka, već i da pobedi. Najjači protivnik mu je Boris DŽonson, a njega je pre tri godine u istoj trci već pretekao. DŽonson, bivši gradonačelnik Londona i bivši ministar inostranih poslova, koji je prošlog jula izašao iz vlade zbog neslaganja sa Mejovom, sada je glavni favorit. Napuštanje vlade, ispostaviće se, učinilo ga je jednim u nizu njenih ministara koji su rešili da napuste premijerku, ali nisu napustili ambicije da se u vladu vrate i to možda baš na njeno mesto. Sada obećava da će izvesti zemlju iz Evropske unije, s dogovorom ili bez njega. A upravo je zapretio i da neće poštovati ni dosadašnje dogovore, da neće isplatiti 39 milijardi funti za izlaznu kartu, ukoliko ne bude ustupaka u dogovoru o uslovima odlaska iz Unije. Istraživanja mu daju ubedljivu prednost u odnosu na druge kandidate i on nastavlja da preti Briselu, kritikuje prethodnu vladu, odbija da učestvuje u TV duelima, obećava smanjenje poreza za bogate i poručuje da „samo on može da provede zemlju u mirnije vode između Scile i Haribde oličenih u Korbinu i Faražu“. Što se kanabisa tiče, DŽonson je već pre dvanaest godina govorio o tome da je probao kanabis i kokain kao student, da bi kasnije izjavio da nije ništa uzeo, jer je baš u trenutku kada mu je ponuđeno - kinuo, tako da „ne zna da li je to bio kokain ili nešto drugo“. Sa Gouvom ima kratku istoriju izbornih igara podrške i izdaje. U prethodnom pokušaju da dođe na mesto prvog čoveka partije, imao je njegovu podršku, da bi se potom Gouv u poslednjem trenutku predomislio i odlučio da se i sam upusti u tu trku - i tada je pretekao DŽonsona. Sada, u drugom pokušaju, ponovo u trci, ali sa mnogo većim ulogom, Gouv obećava da može da ujedini partiju i izvede Bregzit. On je spreman na to da se, ako je potrebno, rok produži koju nedelju da bi se postigao bolji dogovor. Protiv takve odluke, a za „tvrdi“ Bregzit je Rab, koji je prošle godine, posle samo pet meseci, napustio mesto ministra za Bregzit zato što Mejova nije više poštovala ono što je, govoreći o Bregzitu, obećala na izborima 2017. Rab, kao i svi ostali pretendenti, obećava da će tražiti pošteniji dogovor, ali ne po cenu produženja roka za izlazak Velike Britanije iz EU. Bio bi, kaže, spreman da ode i bez dogovora, s tim što kaže da bi u tom slučaju zadržao 25 od 39 milijardi funti, koliko bi, po dogovoru, London trebalo da uplati Briselu. Tvrdi da bi taj novac usmerio u razvoj zemlje posle Bregzita, a uz DŽonsona jedini je spreman za izlazak iz EU bez dogovora. Drugačije misli Hant, bivši ministar zdravlja, koji se na tom mestu zadržao najduže u istoriji, a posle ostavke DŽonsona postao je i ministar spoljnih poslova. On nudi pregovore sa manje strasti i više strpljenja, što mu se istovremeno uzima i kao prednost i kao mana, jer u opštoj galami sporije stiže do uglavnom opredeljenih glasača - za ovu ili onu stranu. Među deset imena koja su ušla u ovu trku nalazi se i Ester Mekvej, bivša ministarka za rad i penzije, Andrea Ledsom, bivša predsedavajuća Donjeg doma, ministar zdravlja Met Henkok i poslanik Mark Harper. Oni će se boriti po novim, nedavno usvojenim pravilima, sa ciljem da se proces izbora ubrza. Kandidatima sada treba podrška osam kolega, a ranije su bila dovoljna samo dva glasa podrške. Trka je počela ove nedelje, kada se završava prvi krug, u kome bi trebalo da glasa svih 313 poslanika torijevaca. Oni koji prođu dalje, moraće za drugi krug da sakupe 32 glasa podrške. Najzad, posle serije od nekoliko glasanja (13,18, 19. i 20. juna) trebalo bi da ostanu dva kandidata, a o njima će odlučivati i glasovi oko 160.000 članova. Rezultati bi trebalo da se znaju u trećoj nedelji jula. Do tada DŽonson ostaje glavni favorit, a pored njega visoko se kotiraju i Gouv, Rab i Hant. Ovi bi izbori mogli da budu ključni za Konzervativnu partiju. Glasači su prilično umorni od razlaza koji se odužio, neslaganja i stalnih pregovora, a oni koji su glasali protiv Bregzita dvostruko su nezadovoljni. Nije zato čudno što se kandidati uglavnom bave temom razlaza s Briselom i utrkuju da dokažu da su u stanju da taj posao završe do kraja. Pogrešan izbor mogao bi da znači gubitak vlasti. „Ako Bregzit, sa sporazumom ili bez njega, ne bude sproveden do utvrđenog roka, do 31. oktobra 2019, opstanak Konzervativne partije biće doveden u opasnost“, poručio je DŽonson. E, to mu se može verovati.