Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   16.07.2019. 12:56
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Вучићи, дачићи и доларчићи

Како да се љутим на уредника Информера кад он само преноси неистине председника државе, коме беспоговорно верује

Јавни медијски сервис у уторак се извинио због тога што је претходне ноћи уместо главне, вечерње емисије вести, преносио страначки скуп владајуће странке, на којем је њен лидер представио партијски програм за наредне четири године, уочи предстојећих избора! „Била је то грешка због које управа јавног сервиса жали“, наводи се у саопштењу националне телевизије.

Иако звучи невероватно, управо то се догодило пре неколико дана. Само у Грчкој. А у ударним вестима наш јавни сервис објављује вест о упаду полиције у просторије Еј-Би-Сија у Аустралији, али не и извештај Фридом хауса, у коме се наводи да Александар Вучић личи на Виктора Орбана због „кооптације медија“. Истине ради, смогао је снаге и да у ударним вестима објави вест да је председник Србије примио „нерезидентног амбасадора Саудијске Арабије“. Па то, осим Николе Селаковића и службе протокола, тешко да било кога занима.

Кад смо већ код медија, председник је ових дана по ко зна који пут оптужио НИН (и још неколико независних медија) да је „тајкунски“, „Ђиласов“, док он, јадан, ето, не контролише ниједан медиј... Лично ми не смета да Вучић о НИН-у говори шта год мисли. Смета ми, међутим, када председник државе износи неистине. И није лепо да шеф државе не говори истину, јер онда лаж (о Ђиласовим везама са НИН-ом) заврши на страницама Информера. А како да се љутим на Драгана Ј. Вучићевића, кад он само верује Вучићу? А да хоће, обојица би могла за минут у АПР-у (у којем је неко, уз лажну личну карту, отворио фирму на име председниковог брата) да провери ко су заиста власници НИН-а - 99,73 одсто поседује Рингијер Аксел Шпрингер, а остатак припада малим акционарима, углавном легендама НИН-а, међу којима су Александар Тијанић, Богдан Тирнанић, Југ Гризељ, Драган Марковић. Нигде Ђиласа. Осим ако неко списак власника чита као онај мачак из цртаћа - „Б, Е, Н, З, И, Н. Хм, некако чудно пишу реч вода“. Дакле, Р, И, Н, Г, И, Ј, Е, Р. Хм, како се чудно пише Ђилас?

Једини је проблем што у овој земљи има још људи који му верују. А сам је на ТВ Прва рекао да је свестан да његове речи имају додатну тежину. Па, било би онда у реду да прекине да изговара неистине о томе ко је власник и ко уређује НИН. Да ли је то реално очекивати од некога ко за извештај Фридом хауса каже да ту „нема ништа ново“, јер је то извештај стар осам месеци? Истини за вољу, апсолутно је у праву. Нема ту ништа ново. Годинама је исто. Само, зар то није проблем? Питајте колеге из Ниша, који су открили да су 80 одсто од 78,5 милиона динара за суфинансирање локалних медија добили људи блиски СНС-у. Еее, то је та прича о „кооптацији“. Нисте ваљда заборавили све оне радоице, нове напредњачке медијске могуле. Захваљујући њима Вучић је убедио грађане да су пре његовог доласка имали просечну плату 329, а сада је 462 евра. Други би проверили и установили да је просек у јуну 2012. (влада СНС-а и СПС-а формирана је у јулу те године) био око 370 евра, а за прва четири месеца ове године је 455 евра. Раст плата за време Вучића од 40 одсто је, дакле, само фикција. Као, уосталом, што ново породилиште у Нишу постоји само у ТВ споту СНС-а.

„Када би се поново кандидовао, опет би победио“. Ове речи једног присталице бившег председника општине Гроцка, коме се суди што је наредио да се новинару Милану Јовановићу запали кућа, најбоље одсликавају стање у српском друштву. И вероватно је у праву. Можда би и Јутка победио у Брусу. Кога онда може да изненади вест да су за пар дана претучена три студената из Новог Сада. Очито Нови Сад није тако далеко од Гроцке и Бруса као што на први поглед изгледа. Дели их само један корак.

Прошле недеље председник је пред ТВ камерама признао да понекад малтретира људе. Многи би се сложили с тим. Мада је он мислио на нешто друго. Понекад, каже, успе накратко да побегне обезбеђењу и да се провоза улицама Београда. И кад год налети на неку рупу на путу, зове Зорана Дробњака, Синишу Малог, Зорана Радојичића и Горана Весића и тражи од њих да се рупе што пре закрпе. Пре него што људи у те рупе посаде цвеће, као што то раде становници једног приградског насеља у Београду.

Шеф дипломатије Ивица Дачић поене скупља тако што је на новчаници од 100 долара ћирилицом, ваљда да га цео свет разуме, написао „Косово је Србија“. Можда би то исто још неки грађани урадили. Само да имају 100 долара. А и тај Ђилас: ако већ има 500 милиона евра и ако је прави газда НИН-а, могао би да почне и да нас плаћа, па да и ми подржимо Дачићеву борбу за очување Косова у саставу Србије.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Ана Брнабић, новинарима Н1, на градилишту вишенаменске лабораторијске ламеле Електронског факултета у Нишу

Толико је леп дан да га не бих кварила ни са једним питањем.

Прочитајте све мисли
bg