A šta kad dođu Turci?

Ako je poseta nemačkog kancelara svojim diplomatskim i političkim značajem obeležila proteklu nedelju, gaf koji ju je propratio a o kome je NIN već pisao, ne ispada iz mozaika srpske političke scene. Ostalo je, naime, nerazjašnjeno zašto je neko (a i ko je) odlučio da prekrije mozaik “Bitka na Sutjesci” Martina Pregelja. Ideološka osnova dela Martina Pregelja je nesumnjiva, ali je isto tako nesumnjivo da mozaik jeste svojevrstan istorijski dokument u svakom pogledu. Takođe je nesumnjivo da je ovakvim odnosom prema ovom artefaktu došlo do kršenja određenih diplomatskih normi, rezolucija, dobrog ukusa ali i nacionalnog interesa. I sve se to dešava šefu države koji je, svojevremeno, bio jedan od najmlađih i najperspektivnijih kadrova Saveza komunista Jugoslavije.

U Palati federacije kažu da stvar nema nikakve veze sa prekrajanjem ili skrivanjem istorije. Da je plavo platno sa stilizovanom predstavom Palate preko mozaika čisto praktičan čin kako bi se naglasilo gde se održava konferencija za novinare.

Ivan Cvejić, savetnik za informisanje predsednika države, kaže:

- Zvaničan stav Kabineta je da dalje ne nameravamo to da komentarišemo. Ta priča je za nas završena.

U nameri da se potraga za zvaničnim stavom o ovom događaju ne završi na tom mestu, pitali smo i ministra spoljnih poslova SCG Gorana Svilanovića. On se ogradio, tvrdeći da u njegovom životu “ima mnogo značajnijih događaja (pretpostavljamo, u diplomatskom smislu) od prekrivanja mozaika”.

Ima li kraja poltronskim gafovima našeg državnog vrha, pa i naše diplomatije? Šaljemo bivše državnike i sadašnje generale u Hag. Šaljemo vojnike u Avganistan da se bore rame uz rame sa onima koji su nas onomad bombardovali, a da pri tom na smemo ni na pola usta da zatražimo da se naša vojska i policija vrate na Kosovo. Po svoj prilici pristaćemo i da se američkim vojnicima sudi u Americi za eventualne zločine na Kosovu ako se uopšte bude sudilo. Ali od svega toga najbolnija je, mada bezazlena “afera Šreder-Marović” od pretprošle nedelje kada smo hteli da sakrijemo od sebe i od sveta bitku na Sutjesci. A sve se to dešava šefu države koji je bio jedan od najmlađih i najperspektivnijih kadrova Saveza komunista Jugoslavije.

Zvaničnu izjavu u ambasadi Republike Nemačke nismo uspeli da dobijemo. Nezvanična glasi ovako: “U diplomatskim krugovima nije uobičajeno da se takve stvari zvanično komentarišu. Smatramo da je sve ovo urađeno samo zbog TV kamera i u tome ne vidimo neki veći simbolički značaj.” Međutim, nezvanično smo saznali i da se gaf sa mozaikom ne izdvaja mnogo od ostalih propusta koji su učinjeni prilikom posete kancelara šredera, a kojih je bilo mnogo. Recimo, “šetanje zastava po Palati.” Sve u svemu, bila je to slaba organizacija prijema visokog gosta iz Nemačke.

Milan St. Protić, istoričar i funkcioner DHSS ovako gleda na mozaik skandal u Palati federacije:

- Iskreno verujem da je slika trebalo da bude sklonjena odmah posle 5. oktobra kada je trebalo raščistiti sa erom komunizma i potpuno je tragikomično da se ona baš sada sakriva i to od Nemaca. Ta slika je, zapravo predstava izmišljenog istorijskog događaja, još jedna od komunističkih legendi i sada tu istu legendu, koju su do sada iskreno negovali i gajili, skrivaju. To je bila još jedna izvitoperena slika stvarnosti a ovo što se desilo sa njom odblesak je vremena u kome živimo i ne treba da čudi.

S druge strane, Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, smatra da je u pitanju izraz kmetske psihologije u kojoj je glavno ne zameriti se po svaku cenu.

“Ubeđen sam da ni nemačka ambasada niti bilo ko iz delegacije ne snose odgovornost za ovaj čin. Znate, oprostiti ne znači i zaboraviti na zločine onih koji su ubijali i nas i našu decu” - kaže Vučić.

Radi li se ovde o pristajanju, možda i nesvesnom, na prekrajanje istorije?

Predrag Simić, šef Katedre za međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka, odgovara:

Zločin nad umetnošću Nikola Kusovac, istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja u Beogradu za NIN kaže: Ovakve se stvari događaju uvek kada se pobrkaju umetnost i ideologija. Kada bi se sve što je kroz umetnost iskazano pokrivalo, dobar bi deo istorije umetnosti zauvek bio izbrisan. Niko ne veruje političaru ali svi veruju umetniku zato što je njegova istina iznad svega, i politike i ideologije. Umetničko delo je samo po sebi istina i sobzirom da je “Bitka na Sutjesci” baš to, ovaj postupak posmatram, pre svega, kao zločin nad umetnošću.

- Ne vidim nikakvu veliku priču niti neku veliku i važnu poruku u prekrivanju mozaika. Ako bismo to tumačili diplomatskim merilima, mi celokupnim svojim stanjem šaljemo mnogo gore poruke. To je kao da se u jednoj pogrešno izvedenoj kompoziciji obrati pažnja na samo jednu notu. Rekao bih da se sada dešava proces pomeranja onog klatna koje je u eri Miloševića otišlo na jednu stranu, dakle ka vulgarnom nacionalizmu, ka njegovoj potpunoj suprotnosti, tj. vulgarnom mondijalizmu. To znači da bismo mogli sami da krenemo da nipodaštavamo žrtve koje smo podneli u NATO-bombardovanju, a koje nisu male. Tako gledano, možda ima veze sa relativizacijom istorije. Mislim da je neko u Palati federacije prekrivanjem mozaika hteo da bude preterano revnostan ne razmišljajući mnogo o postupku i njegovom stvarnom značenju.

Bata Živojinović, provereni partizan i funkcioner SPS-a, to ovako vidi:

- Taj mozaik je umetnička vizija. Šta bi sad to trebalo da znači? Simbole i spomenike kakvi su zgrada na Ušću, slike Paje Jovanovića, koji su trajniji od nas samih, mi bismo sad trebalo da rušimo i skrivamo kad god nam neko dođe? Problem je u ljudima koji takve stvari pristaju da urade i stvarno se ponižavaju.

Istina je, da se što žurnijim korakom idući ka Evropi moramo sačuvati od grešaka makar one bile ovako naizgled sitne. Umesto da zaziremo od prošlosti, morali bismo da se ugledamo na jednog od velikana evropske istorije i prethodnika Gerharda Šredera, onog koji je kleknuo pred žrtvama nacizma, Vilija Branta.

- Simptomatično je baš to da se skrnavljenje istorijskih činjenica bez razloga čini pred predstavnikom SDP-a čiji se veliki prethodnik poodavno suočio sa svojom prošlošću- kaže Zoran Anđelković, generalni sekretar Socijalističke partije Srbije. Pred tim platnom su stajali bivši predsednici Nemačke sa našim predstavnicima koji su čak bili učesnici tog rata i nikada nikome ranije nije palo na pamet da to sakrije.

Da nije vrlo ružne poruke i pravog prikazivanja socijalnog i psihološkog stanja našeg društva i države, sve bi ličilo na zaplete iz jeftinih komedija. Ovako, možda je Bata Živojinović Valter u pravu kada kaže da ukoliko bi nam Turci došli u posetu, morali bismo da sklonimo “Seobu” Paje Jovanovića.

BRANISLAV JOVANOVIĆ,MILENA MILETIĆ