U valovima života

NJeni nastupi su izuzetno posećeni, važi za striptizetu koja je ovu profesiju dovela do nivoa umetnosti - ona je prava zvezda potkulturnih dešavanja na ovim prostorima.

- Većina moje publike sigurno me ne doživljava kao umetnicu koja izvodi erotski program, već kao objekat svojih seksualnih fantazija, kome bi svašta radili, priča za NIN Branka Blek Rouz, naša DŽozefina Beker. Ponekad, u pauzi, prođem pored toaleta i vidim razbacan papir i maramice, mogu da naslutim šta se tu dešavalo.

OPSTANAK: Završila sam Pedagošku školu, i odmah uskočila u životne probleme. Ne znam šta sve nisam radila: na tezgi pored Merkatora prodavala sam garderobu i dilovala devize, pa sam radila u pekari i mesari, naučila sam da isponglujem celu polutku. Radila sam i na kasi, u najjačim dragstorima u gradu. Jednom sam sa odvaljenom NJC daskom otišla kod direktora; stalno su u naš NJC dolazili neki majstori i vozači, a ja ribala za njima. Dosadilo mi je to, otišla sam kod direktora, demonstrativno mu stavila dasku na sto, i rekla: Da li sam ja kasirka ili čistačica?

Kod Merkatora je bilo jezivo raditi, sećam se nekog užasnog minusa, obukla sam muževljeve čizme, da bih stavila na sebe više čarapa. Smrzavam se, bubrezi me bole, loše mi je, a treba mi novac da platimo stan. Suze mi idu a tešim drugaricu: Izdrži još malo! Da se u životu nisam napatila, možda bih se sada osećala kao neka fensi mačka, folirantkinja.

Nisam mogla da dobijem nijedan posao, a da me gazda nije muvao. Jedan mi je otvoreno rekao: Imaćeš veću platu i sve privilegije, ako budeš spavala sa mnom. Odbila sam ga. Odem sa detetom u samoposlugu, uhvati se za čokoladu, uzmem je iz njegovih ruku i vratim. Strašno me je to pogodilo, odlučila sam da prihvatim dotičnu ponudu. A, bila sam i pred razvodom, trebao mi je stalan posao da bih zadržala dete. Tek kad sam dovela drugaricu, taj gazda je prestao da me smara. Trebao joj je posao, objasnila sam joj: Slušaj, meni je postavio takav uslov, verovatno će i tebi! Kaže: Hoću, moram! Kad je otišla s njim, pričala mi je da se sva tresla. Uplašila se, bilo joj je neprijatno. Kažem: I meni je bilo isto.

Sad kad mi kažu: Striptiz - sigurno imaš seksualne ponude?! Odgovorim: Daj, ljudi, nema firme u koju nisam otišla, a da me nisu spopadali. I to kao udatu ženu. Dobijala sam otkaze zbog toga, i zato mi je smešno kad me to pitaju, a ne vide suštinu društvenih odnosa.

BRUS I GAĆICE: Sasvim slučajno počela sam da se bavim striptizom; u srednjoj školi išla sam u školu plesa, i bila veoma talentovana za igru. Uvek je profesor sa mnom demonstrirao korake, obožavala sam da igram i volela muziku. Ostalo je to negde u meni, a onda se dogodilo da mi je jedna drugarica predložila: Šta bi ti falilo da vikendom đuskamo po diskotekama, ono u šortsu i majici - svaki vikend po sto markića u džep!? - Ajde, hoću!, kažem, i odem nekoliko puta s njom.

Ispostavilo se da ja to izuzetno dobro radim, publika stane i gleda kako igram. Znači, umem da animiram publiku. Ovde je striptiz tek počinjao, i jedan menadžer diskoteke mi je predložio: Zašto ne igraš striptiz, bolje ćeš zarađivati?! Nisam o sebi razmišljala kao o striptizeti, potičem iz konzervativne sredine, ali dogodilo se da sam dobila ponudu da odigram striptiz na jednoj privatnoj žurci. Bio je to ispraćaj u vojsku, svi su se svlačili zajedno sa mnom, ludilo. Pitali su me koliko dugo se bavim striptizom, rekla sam da mi neće verovati ako im kažem da mi je to prvi put. Jedan mladić je rekao: Ako si prvi put igrala ovako, onda ceo život treba da se baviš striptizom! I ja sam ozbiljno razmislila o tome.

U početku sam se stidela, nisam skidala brus i gaćice, kasnije sam htela da skinem brus, ali grudi su mi se opustile od dojenja. Često sam nastupala sa Šanom, ona je ugovarala nastupe, i jednom mi je na samom nastupu rekla da moram da skinem brus, da gazda to zahteva. Strašno sam se uvredila, bio me je blam - šta da pokažem? Uspelo mi je da kosom prekrijem grudi, izvukla sam se, ubrzo sam ugradila silikone. Posle sam oduševljeno skidala brus.

Jedva sam skrpila 4 000 maraka, koliko je pre nekoliko godina koštala ugradnja silikonskih grudi. Mislila sam da ću umreti posle operacije, rekoh: Šta ste mi to uradili? Oni mi raskopčaju pidžamu, kao da vidim grudi, da mi bude lakše. Vidim ja njih, ali mi nije lakše. Strašno, tri dana nisam mogla iz kreveta, kad sam ustala nisam smela da podignem ruke, zbog osećaja da će mi ispasti silikoni. Sad ih osećam kao svoje, čak, imam i veću erogenu zonu na grudima, stalno su mi bradavice nadražene. A, nisu bile takve.

PUBLIKA NA NOGAMA: Često me ponesu publika i atmosfera; bude i po tri hiljade ljudi u diskoteci, treba podići tu masu, da ljudi reaguju. Na šta? Na telo i ples. Kad vidim da je publika ushićena, u meni se probudi čudan osećaj, uživim se u to i dajem sve od sebe. Pri tom i ja uživam, zaista, uživam. Velika je motivacija, kad vidim ljude opčinjene mojim plesom. A nije baš jednostavno svući se i igrati erotično. Treba da se oseti to nešto, posebno. Onaj koga gledam mora da pomisli da je za mene jedan jedini, da ja doživljavam njega, kao i on mene. Jedan momak mi je rekao: Prilaziš mi, gledaš me i igraš, pomislio sam: Bože, ja se njoj sviđam, vidi kako me gleda! A onda si se okrenula mom drugu, i gledala ga isto. Onda sam shvatio da ti svima igraš tako.

Često mi vlasnici klubova, kažu: Dolaze nam i druge igračice ali, to nije to. I one dobro igraju i izgledaju, ali ih publika ne prihvata kao tebe. Ono osnovno čime podučavam igračice i igrače, jeste da moraju da osećaju publiku, da razumeju kad se šta od njih očekuje. I na slobodnije scene publika ne reaguje uvek isto. Mogu da svučem čoveka, a da publika uopšte ne odreaguje.

U poslednje vreme primećujem da se publika pali kad prilazim devojkama. Naravno, moram da napravim uvod, da je obradim, tako da njoj ne bude neprijatno. Onda nastupa opuštanje, počinje da igra, svlači se, i hoće da me poljubi. Tada se podiže atmosfera, publika je na nogama. Devojke više reaguju na striptiz, kad biste videli devojke same pred striperima, ne biste ih prepoznali - vrište, grebu, vuku, cepaju. Striperi prolaze gore od nas. Mada, ne znam šta se to događa u poslednje vreme, masovno mi se žene udvaraju, i to baš otvoreno.

KOCKASTI STOLNJACI: Dogodila se racija na splavu na kome radim, prekinuli su mi nastup. Panduri su baš bili strogi, ali publika se nije uplašila, počeli su da skandiraju: Branka, hoćemo Branku...! Ovi viču: Smirite se, da završimo kontrolu...! E, kad ste toliko bezobrazni, ne može više... Ovi nastavljaju: Branka, najjača si...!

Još ima onih nabeđenih muškarčina, koji ponižavaju žene - tačno moraš da znaš kako da se postaviš prema njima. Nedavno mi se dogodio problem, mada se meni to retko događa. Videla sam da momci izgledaju problematično, ali pomislim: Nema smisla, svima igram, ajde da priđem i njima - i nastao je problem. Jedan me je zgrabio za ruku i počeo da vuče, moralo je da interveniše obezbeđenje.

Nešto slično dogodilo mi se u Volujcu kod Šapca. Kad se približiš mestu vidiš vile, bolje nego na Dedinju, sve oslikane svecima. Ovde Beli anđeo, tamo sveta Petka, pa Bogorodica. A kafanica u kojoj nastupam je, kao malo bolja šupica. Sa obaveznim kockastim stolnjacima, metalnim pepeljarama i plastičnim stolicama, koje odmah puknu ako staneš na njih. U publici su sve bili bračni parovi, a gazda traži i da pevam jer publika tako želi. Ja u kostimu, kao pevam: Ajde, Jano, kuću da prodamo! Kad kažem: Ajde, kravu da prodamo!, to je najžešći trenutak, dolaze i kite me novcem. To je takav ambijent, njima se to dopada, ja sam se prilagodila, i bilo je odlično. A onda se jedan gost nagnuo pored žene, i ujeo me za nogu. Tako krvnički da sam pomislila da je odgrizao. Razvalila sam ga, pao je sa stolice, a njegova žena kaže: E, tako mu treba!

Kad bih vam pričala šta mi se sve dešava u jednom danu, ne biste mi verovali. Recimo, krenemo za Skoplje, blokira se alarm, zovi majstora, samo da krenemo, te večeri imamo zakazan nastup. Stignemo tamo, počnemo da radimo, upada policija - nemate kompletne papire! Petnaest sati proveli smo u zatvoru, posmrzavali se. Gledam neke šipke iznad nas, i nagovaram koleginicu da bežimo. Srećom, prošli smo bez zabrane rada u Makedoniji. Krećemo nazad, sneg nikad gori. Pređemo Grdeličku klisiru, izađemo na autoput i odahnemo - auto počne da leti po putu, i dogodi mi se prelom ključne kosti. Poenta je što dolazim kod ortopeda kome nisam htela da igram privatno. Čuli smo se pre puta, kažem: Idem u Makedoniju. A, on će: Treba da ti se nešto desi, da bi došla kod mene! - Ne dao ti bog da mi se nešto stvarno desi!, kažem. - Bićeš mrtav! Veoma sam sujeverna, ne volim takva zezanja. Letim s puta, i kažem: Doktore, jebem ti mater! Dolazim u bolnicu, on dežuran! Kažem: Ti si mrtav čovek! A on, kaže: Doktor moli Branku, ona neće, sad će Branka da moli doktora!

Možda nećete verovati, ali Bosanci i Albanci su najkorektnija publika. Dosta sam igrala u Makedoniji, često u mestima u kojima nema pravoslavnog življa, uvek su se ponašali korektno i gostoprimljivo. Letos sam putovala kolima mog dečka, fiat-bereta, kabrio, žuti, ja u njemu sa crvenom haljinicom - ludilo. Dolazim u albansko selo, i, da li verujete da nisam bila loše pogledana. Crnogorska publika je ista kao i ovde, dok su Bosanci izuzetno fini. U Banjaluci sam baš dosta nastupala. Kad ugovaram nastupe, ponekad me pitaju: Da li vi nosite šipku sa vama? Kažem: Kako to mislite, da je nosim u torbi?

KLIJENTELA: Događa se da me ljudi prepoznaju, traže autogram, ali ja i dalje živim sasvim normalno. Ne vodim obezbeđenje, idem na pijacu, izlazim sa drugaricama - nimalo se nisam promenila. Deci sam objasnila šta je moj posao: To što se mama svlači, nije ništa loše. To isto rade glumice u filmovima, igraju i ljubavne scene, i potpuno budu nage - što bi to bilo nešto strašno?! Eto, ja imam dva sata programa uživo i smatram to vrstom umetnosti. Mlađi sin, kaže: Ja ću biti striper!

Kad sam počinjala s ovim, mama mi nije pravila probleme, ali za oca je to bilo strašno: Šta će ljudi da kažu?! Pomirio se s tim kad je video da posao ne ostavlja nikakve posledice. Mada, često govori: Branka je trebalo da bude muškarac! Zato što sam uvek bila samostalna, i posebna.

Inače, ne radim privatne zabave, samo u izuzetnim slučajevima, ako znam ljude. Pretežno su to momačke večeri, ili, ispraćaji u vojsku, rođendani, rođenje deteta. Okupi se neko uže društvo, i nagovaraju me: Svuci ovog, molim te! Obično to bude neko stidljiv, ili veran ženi. Nedavno sam radila momačko veče, mladoženja je sasvim podivljao. Ovi njegovi ga zezaju, kažu: Ko je lud da se ženi, posle ovoga! Moj privatni nastup nije jeftin, a što se tiče normalnih žurki gde idu i moje igračice, to nije skupo. Od sto evra, pa naviše, u zavisnosti od broja igračica i dužine programa.

Nedavno, posle jedne žurke, domaćin me je pitao: Nemoj da se uvrediš, koliko tražiš da budeš sa mnom? - Nema od toga ništa, kažem. - Pa, šta da uradim, da bih te osvojio? - Moraš da budeš mnogo šarmantan i da me zainteresuješ za sebe, a to do sada nisi učinio. Kad mi je platio honorar, bio je galantan, kaže: Ovo je za tvoj neiskreni odgovor!

Naravno, sve su to imućni ljudi, bave se “jakim” poslovima. Ima i političara među njima, ali ne bih da ih imenujem, imala sam veoma loše iskustvo. Ima među njima idiota, ali i veoma finih ljudi, kojima bih igrala i upola cene. Veoma su poznati, neću da im pravim probleme. Žao mi je što je Pavković imao tu vrstu problema, stvarno nisam to želela. Kad se u javnosti saznalo da sam igrala pred njim, pozvali su me u Generalštab, da to demantujem. Rekla sam: Znate šta, i da je predsednik države - neću da lažem! Nije trebalo da bude tamo, ako se plaši. Naravno, rekla sam da me on nije angažovao, ali sam morala da pišem izjavu. Meni je to bilo strašno, zovu te na saslušanje, kao da je vreme Informbiroa.

Za jednog sam, čak, čula, još je na visokom položaju, da mi je pretio likvidacijom. I ne samo to: Ima decu, treba da pazi šta priča! Toliko me je to iziritiralo, rekla sam: Nemoj sad, u svim novinama, da objavim sve detalje, ali sve, pa će da pukne bruka! Onda su se smirili, nisu mi više pretili, a ni ja više nisam čačkala mečku.

MOLITVA: Moja prva knjiga poezije zove se “Valovi života”. Spremam sledeću, obično kad dođem kući, pred zoru. Tada mi ekstenzivno naviru osećanja. Svakako da budućnost planiram bez striptiza, ali još mi se nije ogadio. Naravno, bude dana kad mi se ne radi, pomislim: Kako ću sad, mrsko mi je da oblačim kostim! Ali, posedujem odgovornost; znam da su ljudi došli da me vide, očekuju program, ne mogu da ih izneverim. Planiram da otvorim butik, a za proleće spremam reviju svojih prvih modela. Uradila sam već mnogo crteža.

Znate, ja sam veoma pobožna, ali smatram da greh nije samo fizički, i da Bog oprašta takve grehe. Mnogo gori je onaj kod ljudi nečasnih namera. Uvek se molim Bogu, da me poveže samo sa dobronamernim ljudima. Uništen ti je život, ako ga provedeš sa lošim i zlim ljudima.