22.04.
2024.
Učitelj je dao obećanje svojim đacima 1978. godine - čak 46 godina kasnije spektakularno ga je ispunio
"Zaokružite osmi april 2024. godine", rekao je učitelj svojim đacima davne 1978. godine.
U sredu 12. novembra leta gospodnjeg 2003. beogradske redakcije su već bile zatrpane pouzdanim informacijama iz strogo neimenovanih izvora o datumu raspisivanja i održavanja vanrednih parlamentarnih izbora, diskretnim koalicionim pregovorima i više nego indiskretnim urušavanjem ostatka vladajuće koalicije u kojoj vodeća stranka odlučuje da ugasi svetlo u krčmi i poruči ucenjivačkim trabantima da ostanu da operu sudove ili da nađu sami izlaz.
Prema pouzdanim izvorima, Predsedništvo vladajuće koalicije će u sredu uveče odlučiti da se hitno raspišu vanredni izbori po postojećem izbornom zakonu, vlada će onda u četvrtak 13. novembra zatražiti od v.d. predsednice Srbije Nataše Mićić da raspiše izbore, a ona će posle ozbiljnog premišljanja odrediti 28.decembar kao datum prvih demokratskih izbora u demokratskoj Srbiji. To je u sredu delovalo kao najpopularnija tačka u igri pouzdanih izvora, ali bi ipak valjalo sačekati poslednju sednicu Predsedništva DOS-a, jedine državne institucije koja je do kraja izgrađena u protekle tri godine, jer će ta odluka sasvim sigurno uneti zebnju u srca do juče velikih, omnipotentnih lidera koji će shvatiti da im preti nezgodna borba za preživljavanje.
Jedan od živopisnih ali sasvim razumljivih argumenata protiv 28.decembra oslanja se na procene da dobar deo birača koji podržavaju vladu putuje negde za praznike, jer su oni u tranziciji prošli nešto bolje od pristalica opozicije. Kao drugi argument da se izbori raspišu u prvoj polovini januara (preciznije 11.januar) navodi se da se, u kolevci demokratije - Ujedinjenom Kraljevstvu, svaki izbori koji se održavaju u završnoj godini mandata vlade smatraju dokazom snage vlade, koja raspisuje izbore kada ona to želi a ne kada je prinudi opozicija. A izbori u januaru bi mogli da dokažu kako je vlada dočekala 2004, iako je malo ko verovao na početku njenog mandata da će toliko potrajati.
Najozbiljniji argument ipak se odnosi na procene da li će predsedničkom kandidatu DOS-a to naneti štetu ili ne. Zoran Lutovac, savetnik premijera i funkcioner DS, koji kao nezavisni analitičar ovih dana prezentuje istraživanje Instituta društvenih nauka, tvrdi da će to samo doprineti uspehu predsedničkih izbora, ali u to izgleda ne veruju neki drugi nezavisni analitičari koji još nisu postali funkcioneri. U to izgleda ne veruje ni sam Mićunović.
Vlada je, kako tvrde kredibilni ljudi u Nemanjinoj ulici, angažovala američku lobističku firmu “Barbur, Grifit i Rodžers” da im pomogne prvenstveno oko izbora u Srbiji a zatim na popravljanju imidža u najmoćnijoj zemlji na planeti. Američki saveznici su ranije prijatelje iz Vlade Srbije savetovali da izbore organizuju što pre - 21. decembra, ali je taj rok već probijen. Ni drugi termin, koji se u poslednjih desetak dana pominje kao siguran datum izbora, nije izvestan, jer u vladajućoj koaliciji i dalje razmišljaju da li bi raspisivanje izbora nanelo štetu predsedničkom kandidatu koji je tokom kampanje obećao da će njegov prvi potez biti radni doručak sa liderima svih stranaka i premijerom na kojem bi se dogovorili oko vanrednih parlamentarnih izbora.
“Ako budu raspisani parlamentarni pre predsedničkih, onda će glasanje u nedelju 16. novembra sigurno pasti pod senku parlamentarnih izbora. Prema našem poslednjem istraživanju, na predsedničke izbore će izaći 43 odsto birača a od tog broja Mićunović može da očekuje 59 odsto glasova. Naša procena izlaznosti je 48 odsto, ali je ona smanjena jer od 6.5 miliona upisanih birača imate šest miliona birača koji žive u Srbiji i koji mogu da glasaju. Prema grubim procenama, oko 400 000 birača živi u inostranstvu, a više od od 50 000 nije više među živima ili su duplo upisani”, ocenjuje Srđan Bogosavljević iz Strateškog marketinga.
Da bi ubedila birače da će Mićunović kao predsednik Srbije imati znatno više autoriteta nego kao predsednik parlamenta, Demokratska stranka je mnogo uložila, prihvatajući česte predizborne priče o korupciji, Rašeti, Kolesaru i Janjuševiću, jer je svesna da je Mićunović preuzeo ulogu grudobrana ispred vojske u povlačenju. Zato će i odluka i sam ishod parlamentarnih izbora umnogome zavisiti od rezultata “oca demokratije” kako ga poetično nazivaju propagandisti ili staratelja nestašnih demokrata, kako ga opisuju u umerenom krilu žuto-plave stranke. “Kada su raspisivani predsednički izbori, svi su pomislili da je reč o placebo izborima ili jednostavnije koski koja je bačena pred opoziciju i javnost kako bi vlast dobila tajmaut da se konsoliduje. Ali, kako su parlament i vlada ulazili u sve dublju krizu, ti izbori su prerasli u poslednju liniju odbrane već izgubljenog legitimiteta vlasti, zbog čega su DOS, njima naklonjeni mediji i nevladine organizicije, uložili sve potencijale kako bi izbori uspeli ili bar njihov kandidat ostvario rezultat koji bi im dao dobru startnu poziciju za parlamentarne izbore. U stvari, i Mićunović i Nikolić i Ilić ovu kampanju koriste za zauzimanje pozicija pred one važnije izbore, s tim što Mićunoviću, koji ima neke izglede i da postane predsednik, ovi izbori predstavljaju ulaznicu za možda najvažnije izbore - izbore u Demokratskoj stranci. Zato je u ovoj kampanji učinio niz poteza, koji uopšte ne priliče njemu, od prijema fudbalera “Reala”, utvrđivanja cene hleba do predizbornih skupova na fakultetima, što nije zabeleženo od uvođenja višestranačja u Srbiji. Ali, ako to zanemarimo, Mićunović iz tih izbora ne može da izađe kao gubitnik jer će posle njih, bez obzira na ishod, njegova reč sigurno više vredeti nego pre”, ocenjuje urednik “Nove srpske političke misli”, Đorđe Vukadinović.
|
Jedni o drugima “DOS je vrlo posvađan. Glavne teme sednica su svađe i pomirenja.” “Dok sam ja 1996. godine bio na mitingu sa Đinđićem, on je sa Miloševićem bio na kontramitingu. Dok sam ja bio na predizbornom mitingu Miroljuba Labusa, on je bio kod Koštunice. Nas dvojica smo, jednostavno, različiti svetovi.” “Moj mlađi kolega se nalazi u emotivnom problemu.” “Đelić je dužan da nam odgovori gde su devizna sredstva. Govoriti da pare iz banaka ne mogu da se vrate, jeste neodgovorno i neozbiljno.” “Dok je nama popovao o multietničkoj Vojvodini i pacifizmu, on je drugovao sa Arkanovim pitomcem koji je uz trgovinu drogom i honorarnim bavljenjem otmicama, reketiranjem i ubistvima, uspostavljao red u Novom Sadu.” “Nije dobro da Čeda Jovanović javno polemiše sa mnom, pogotovo ne sada jer bi se moglo zaključiti da svesno ili nesvesno učestvuje u harangi koju protiv mene vodi ružičasta napast.” “Da sam na Mihajlovićevom položaju, dao bih ostavku.” “Neka Đelić zaboravi na ulogu razrednog starešine.” “Čeda se viđao sa rizičnim ljudima. Jasno je da nema pakta sa đavolom i rashladnog uređaja u paklu.” “Tražili smo da se pojasni zbog čega su Isakov i njegovi saradnici zidali vikendice po crnogorskoj obali. I da kažu odakle im novac za takav luksuz.” “Momčilo Trajković ne radi ništa sem što rovari”. “DHSS treba konačno da izađe iz DOS-a a Batić bi trebalo da napusti položaj ministra pravde. NJegovo ponašanje se ne može više tolerisati.” “Neka se javnost zapita zašto je Čanak tako krenuo na mene i nije li ga šećer previše ošećerio.” “Neka ministar finansija kaže zašto su bogati ljudi iz prošlog režima još bogatiji a siromašni su i dalje gde su i bili.” “Afere oko Marije Rašete-Vukosavljević toliko su opteretile vladu da je ona, u najmanju ruku, morala da ponudi ostavku.” “Ministar Božidar Đelić je lažov, prevarant i manipulant i treba da podnese ostavku. On je za mene samozvani ekspert koji misli da je bogomdan da maltretira Vojvođane uskraćujući im njihove pare.” “Ona je potpuno podbacila. Izgubila se. Nije dorasla obavezama predsednika parlamenta.” “Ne može Nataša Mićić da vezuje svoju sudbinu za sudbinu vlade. Ona daje izjave kako će rasprava o poverenju njoj oslabiti našu poziciju u bečkim pregovorima. Pa kakve su to gluposti?” “Dosta vremena sam proveo u razgovorima sa tom partijom i ono što mogu da kažem, jeste da u tome nema nimalo politike i nimalo principa. Namera te partije je guranje Nataše Mićić i Vlade Srbije u proces u kojem bi oni bili još ranjiviji.” |
Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja Medijum-Galup Srbobran Branković ističe da je čak 54 odsto građana u najnovijem istraživanju navelo da neće glasati ili da ne zna za koga će glasati.”Od kada sam u aprilu 1990.godine počeo da se bavim istraživanjima, nikada nisam naišao na tako veliki procenat birača koji ne izlaze na izbore ili koji nemaju političku opciju. To je verovatno plod ogromnog razočaranja u političke elite, velike apatije u kojoj se rađa utisak da su svi političari podjednako prljavi i nemoralni pa i nema smisla opredeljivati se za neku opciju koja će biti bolja ili poštenija. Doduše, na tako veliki broj apstinenata i neopredeljenih utiče i činjenica da izbori još nisu raspisani, jer se obično kada krene kampanja taj procenat smanjuje.”
Prema istraživanju Medijuama, sve stranke su u proteklih mesec dana doživele pad popularnosti osim radikala (DSS ima 11 odsto, DS i SRS po devet odsto, a G17 plus sedam odsto), što ipak upućuje na obnavljanje stare priče o radikalskom bauku, jer su im nesolidne i nezrele demokratske snage ostavile veliki manevarski prostor za političko delovanje.
Istraživači javnog mnjenja i dalje veruju da opasnost od radikala nije ozbiljna, ali niko od njih nije istražio ko se nalazi u najvećem političkom korpusu u Srbiji koji podrazumeva apstinente i neopredeljene. Takva politička sitnica, koja ostaje u senci besomučne borbe bivših prijatelja, mogla bi da natera sadašnje ljute protivnike na otrežnjenje, ali tek posle predsedničkih izbora na kojima bi Mićunović ako bude izlaznost veća od 40 odsto mogao ubedljivo da pobedi Nikolića. “Što izlaznost bude manja, šanse radikalskog kandidata rastu jer su njihovi i socijalistički birači veoma lojalni, dok Mićunović ima tu prednost da može da okupi veoma širok spektar birača, ali nisu veoma čvrsti u uverenju da treba da izađu na glasanje. Ako Koštunica i Labus odlučno pozovu birače da bojkotuju glasanje, to će biti velika prepreka za Mićunovića, jer znatan broj simpatizera DSS i G17 plus inklinira njemu”, ocenjuje Bogosavljević.
Već u ponedeljak ujutru, vodeće političke stranke će biti okrenute parlamentarnim izborima na kojima će već biti doneta konačna odluka o sudbini tranzicionih dobitnika. Za sada je izvesno da Demokratska stranka namerava da okupi Mićunovićev DC i Građanski savez oko sebe, dok još razmišlja o Čoviću, Kasi i LJajiću kao partnerima, dok se sve druge značajne stranke pripremaju za samostalan nastup.
“Razlika između glasova koje bi osvojio DS i cela vladajuća koalicija kreće se između jedan i dva odsto, jer je ta koalicija odavno izgubila sinergetski efekat koji je imala pre tri godine. Birači tu koaliciju više ne doživljavaju kao kompaktnu i homogenu političku grupaciju, jer njihovi lideri deluju kao raštimovani orkestar u kojem svako od muzičara, pre svega, želi sa skrene pažnju na sebe. Zato je za DS pametno da tu koaliciju svede na DC, jer će Mićunović izaći iz predsedničkih izbora znatno ojačan a demokrate ne bi želele da im kandidat, poput Labusa, okrene leđa, kao i na Građanski savez, koji ima veći politički kapital od drugih stranaka DOS-a”, ocenjuje Branković.
Svako ko bi sada na osnovu programskih sličnosti pravio neke buduće koalicije mogao bi da postane predmet sprdnje u javnosti jer će, dok Srbija za dve ili tri decenije ne postane uzorna demokratske zemlja, koalicije zavisiti od ličnih odnosa lidera i rukovodstava stranaka, dok će programske sličnosti ili slično biračko telo biti samo pogonsko gorivo za rat do istrebljenja. To najbolje oseća ekspertska stranka koja je svoje sukobljavanje sa bivšim partnerima morala da plati gubitkom rejtinga i ubdaško-medijskom akcijom protiv zabludelih reformista, posle čega će veoma teško ući u koaliciju sa vlasnicima reformističkih tapija u Srbiji.
“Iako međunarodna zajednica i dobar deo javnosti već sada tvrdi da će novu vladu sastaviti DSS, DS i G17 plus, ja ne mislim da takva koalicija nije verovatna pa čak ni poželjna. Mislim da će uslediti opšta politička trgovina, u kojoj će se javljati svakakve kombinacije, uključujući i saveze sa strankama bivšeg režima”, kaže Đorđe Vukadinović.
Novinari ozbiljnih političkih nedeljnika u Srbiji često govore kako se, nekim neverovatnim sticajem okolnosti, sve važne stvari u zemlji događaju u sredu uveče ili u četvrtak, što u zemlji u kojoj su političari odavno lišeni epiteta ozbiljnosti, ozbiljnosti lišava i njihove posmatrače. Dvojica lidera, koji su razgovarali sa potpisnikom ovih redova, znali su manje o datumu raspisivanja i održavanja parlamentarnih izbora. Jedan od njih je, doduše, znao sa kim će izaći na te izbore, drugi je verovao da izbora neće biti do proleća. “Nećemo tako lako da proćerdamo ono što smo uradili za ove tri godine”, dodao je.
