Eksperti protiv domaćina

Tempirana bomba koja je otkucavala u predsoblju srpske vlade eksplodirala je, za sada sa kontrolisanom štetom koja, pre svega, proističe iz talenta srpskog premijera da se, kada se takva stvar dogodi, ponaša kao da se ništa nije dogodilo.

I u prošla dosovska vremena, čak i kada je hteo da bude najodmereniji, Velimir-Velja Ilić nije skrivao koliko ga nervira Miroljub Labus i sveukupna “ekspertska” retorika i teoretisanje koje je za Ilića oličavao ovaj profesor ekonomije. Čak i kada ga nije imenom pominjao, znalo se na koga Ilić misli kada koristi atribute kao što je “nalickan” i tome slične.

I kada je Vlada Srbije formirana. Bilo je zanimljivo videti kako će se uklopiti dve vrste retorike - nećemo reći demagogije - ona proevropska i naučno fundirana koju zastupa G 17 plus ili ona domaćinska i praktičarska koju oličava Velja Ilić i njegova “Nova Srbija”.

Linija fronta je počela da dobija obrise kada je postalo jasno da Velimir Ilić, kao ministar za kapitalne investicije (što u aktuelnoj podeli rada obuhvata i telekomunikacije) u sporu oko Mobtela drži stranu Bogoljubu Kariću, arhiprotivniku Mlađana Dinkića, ministra finansija i istaknutog čoveka G 17 plus. Prva čarka se dogodila kada je Velimir Ilić po osnovu resorne nadležnosti zahtevao da čitava stvar ostane u okvirima njegovog ministarstva. Pošto se odmah ispostavilo da ova resorna ekskluzivnost nije opravdana, jer po prirodi stvari ima tu šta da se pita i Ministarstvo finansija, Velimir Ilić, koji ume da glumi uljudnost kad hoće, brzo je reterirao i čitava stvar se razrešavala unutar neke kombinovane radne grupe koju je vlada formirala s ciljem da se bavi tim poslom.

Sve do poslednjeg ponedeljka kada je list “Balkan” preneo Ilićeve reči, u vezi sa slučajem Mobtela, da će “odseći prste mafiji Mlađana Dinkića”, što je smesta prouzrokovalo reakciju G 17 plus koji je zatražio intervenciju premijera Vojislava Koštunice, dok je sam Ilić izjavu odmah demantovao, rekavši da je bio oštar jer ne trpi da se neko meša u rad njegovog ministarstva, ali da sečenje prstiju i mafiju nije pominjao, te da “što se sukoba tiče, sukob nikakav nije”. Međutim, Ilićeva stranka “Nova Srbija” je ipak rekla da je sve počelo kao “lični sukob” u koji je Dinkić umešao svoju stranku, što pokazuje slabost njegovih argumenata. Ne samo da je protivrečno Ilićevom, već nije ni jasno šta je smisao reakcije “Nove Srbije”, sem ako to nije poziv da Dinkić i Ilić razreše spor kao pravi muškarci i Srbi, duelom jedan na jedan.

Pravedna kazna Nema sad “nećemo sa Veljom Ilićem”. Znali su (G17 plus) sa kim prave vladu, nije odgovornost samo premijera nego i svih iz G17 plus, naročito Dinkića. Eto mu sad, baš volim! Nisu hteli sa DS, ha, ha nego našli novo društvo a sad im nije dobro. E, sad ima da se sedi sa Ilićem i ostalim slučajevima do izbora, tra-la-la! (Komentar na sajtu B 92, 12. jul 2004, 16:13)

Kako god sada mislili da stvari možda zataškaju, barjaci su zavitlani i Mobtel je bez dileme podelio vladu. Suština je negde oko onoga što je rekao Miroljub Labus “Ovo ima politički i finansijski aspekt. O političkom aspektu ne želim da govorim, očekujemo reakciju premijera”, kazao je Labus, odbivši da pre subote i Glavnog odbora protumači šta znači “politički aspekt” sučaja Mobtel. Dodao je samo da nesporazum između dva ministarstva može da ima uticaja na investiranje u oblasti telekomunikacija. Labus je, međutim, napomenuo da odluku o takvim investicijama neće donositi nijedan ministar, nego Vlada Srbije.

Koliko smo dosad upoznali metode premijera Koštunice, neće presuđivati u korist bilo kog od ministara. NJegova pozicija je ojačana, uprkos izbornom neuspehu Dragana Maršićanina, koji neće biti predsednik Srbije ali hoće ambasador u Švajcarskoj. Boris Tadić je, naime, objavio da će njegova vlada podržavati manjinsku vladu i to ne do kraja godine, što je bio nekako psihološki oročeni period za nove izbore, već do polovine sledeće. Uz podršku Demokratske stranke, vlada nije nasušno upućena na podršku poslanika “Nove Srbije”, pa čak ni čitave koalicije SPO-Nova Srbija. To menja situaciju. Moglo bi da stvori trzavice unutar te koalicije (SPO-Nova Srbija) pošto bi u SPO-u mogli da procene da nema razloga da se liše učešća u vladi zbog Veljinih nepodopština, pogotovu što se sve više šuška o mogućem aranžmanu koji bi taj Čačanin mogao da napravi sa strankom “Snaga Srbije” Bogoljuba Karića sa kojim je očito na istoj talasnoj dužini. No, to je manje važno. Važnije je da o svemu tome mora više da misli i Vuk Drašković, koji se angažovao za saradnju sa Haškim tribunalom toliko da ga je DSS u svom saopštenju prozvao, s razlogom ili ne, da udovoljava čak i onim zatevima koji nisu ni ispostavljeni. Ukoliko bi se, pod okolnostima koje zasad nisu na vidiku, desilo da Drašković više ne bude ministar inostranih poslova, sasvim lako bi ga u skladu s novom situacijom mogao da zameni neko iz stranke Borisa Tadića. I SPO bi se našao u situaciji da odlučuje šta mu je činiti - pitanje je da li bi svi bili solidarni sa šefom stranke i izašli iz vlade, pogotovu što Draškovićeva, doduše, očito jeste deo koalicionog aranžmana, ali ipak nije funkcija u republičkoj vladi nego u vladi državne zajednice.

Haško pitanje, osim slučaja Mobtel, druga je tema sa potencijalom da napravi politički haos u Srbiji. Miroljub Labus je saopštio da, ukoliko Srbija ne isporuči optuženike koje potražuje Hag, neće više biti haških optužnica, dok, ako to ne učinimo, hoće. To je zanimljiv podatak potpredsednika vlade koji bi zasluživao da bude detaljnije obrazložen, ali ovde je značajan samo toliko da bude registrovan kao stav različit od onog koji ima Koštuničin DSS koji beznadežno traži priliku da eskivira ovu neprijatnu obavezu. Kao još jedna moguća prepreka za Vladu Srbije na putu njenog preživljavanja do sledećih izbora.