Legionarski rašomon

Situacija u Specijalnom sudu postaje i komična: tužilac o Miloradu Ulemeku, prvooptuženom za ubistvo premijera Đinđića, govori kao o svedoku (“Neka svedok kaže...”). Sudija od njega traži da im objasni ubistvo premijera Zorana Đinđića, pa ponovo tužilac, da obnaroduje detalje oko onog dilovanja heroina. Ulemek neće; ili hoće, al’ ne još, nego kad na njega dođe red da izvodi dokaze. Sudije i tužioci onda prelaze na još neugodnija pitanja - te kako se prvooptuženi stvarno preziva, Luković ili Ulemek, te kako je tekla njegova vojnička karijera, kako je izgledalo zdanje u Šilerovoj ulici u Zemunu, šta se to događalo u diskoteci Tvrđava u Kuli, u klubu “Stupica”... Pitanja možda i važna, ali ne u procesu za ubistvo premijera Zorana Đinđića; ne, u situaciji koja je sa pozicije suda sasvim jasna: na tužiocima je da dokažu da je Milorad Ulemek skovao zaveru i organizovao ubistvo premijera Srbije. Hoće li to učiniti raspitujući se, maltene, kada je Legija prohodao i prestao da se igra u pesku? Ili bi bolji način za dokazivanje njegove krivice bilo traganje za nelogičnostima i neistinama u tvrdnjama prvooptuženog?

A nedorečenih momenata u Legijinom izlaganju ima, baš kao i mesta za proveru njegovih navoda. Na primer, kada kaže da je 11. marta, po ustaljenoj proceduri, kontaktirao Srđana Babića, člana Đinđićevog obezbeđenja, da ovaj prenese poruku premijeru da se vide. Cilj: da se razjasne tadašnje javne optužbe LJubiše Buhe. Srđan Babić ne želi da u novinama komentariše ovu tvrdnju; ali dobro obavešteni izvor, međutim, kazao je NIN-u da Babić negira da je ovog kontakta bilo.

Interesantna je i Ulemekova tvrdnja da ne zna u kojoj se ulici nalazio stan u kome kaže da se krio 12. i 13. marta. A stan je na Novom Beogradu, kod Fontane, u kraju u kome je Legija odrastao. Onaj stan u kome su spavali pripadnici JSO-a iz obezbeđenja Dušana Spasojevića. Da li je adresa Omladinskih brigada 18, kao što je pitao sudija Marko Kljajević? Ne znam, ponovio je Legija.

No, zašto je uopšte bitna ova novobeogradska adresa? Od nekakvog je značaja, svakako, jer se ni u dispozitivu ni u obrazloženju optužnice ne navodi gde se to Legija nalazio uoči, za vreme i posle atentata na Zorana Đinđića. Možda je baš zbog toga on odlučio da ne zna adresu. To je, uostalom, njegovo pravo, pravo okrivljenog da se brani kako god hoće.

Kao što je poznato, Legija je sudu rekao da ga je 12. mart zatekao kod kuće, u Ilije Stojadinovića 87. Uveče tog dana odlazi u stan kod Fontane, sledeće noći vraća se kući. 13. ujutru na Novom Beogradu posećuje ga Nenad Šare, a uveče Vukašin Vukašinović, takođe pripadnik JSO-a. Viđa se i sa Sašom Pejakovićem Peletom, “beretkom” koja je bila u obezbeđenju Dušana Spasojevića.

Nenad Šare, svedok saradnik, i Vukašin Vule Vukašinović, koji ne sarađuje kao Šare, tek treba da se pojave pred sudom. NIN je došao do zapisnika o njihovom saslušanju pred istražnim sudijom, koji moraju da budu poznati i Miloradu Ulemeku Legiji. NJihova priča je drugačija od Legijine.

Šare je, naime, istražnom sudiji rekao da je Legiju video i 13. i 14. marta - kada se, prema sopstvenoj priči, Legija već krio u svojoj kući. A Vukašinović smešta Ulemeka u novobeogradski stan i 11. marta uveče, i 12. ujutru: “Kada sam mu odneo hranu 11. uveče on mi je tada rekao da dođem 12. ujutru da mu ponovo donesem hranu što sam i uradio. To je bilo ujutru oko 7-8 sati. Nikakve promene u njegovom ponašanju u odnosu na uobičajeno nisam primetio. (...) Znači, tog 12. marta ujutru je moje poslednje viđenje Legije.”

Nego, vratimo se onome što je istražnim organima ispričao Nenad Šare, svedok saradnik. Jer, sve i ako je Legija u navedenim situacijama slagao, to nije dokaz da je on i ubio premijera. A pitanje ko je ubio Zorana Đinđića, sudska istina o atentatu, jedino je što je ovde važno. Zato je najozbiljniji deo pitanja upućenih Legiji i bio utemeljen na Šareovom iskazu.

Šare je bitan jer je, praktično, bar koliko je u ovom trenutku poznato, on jedini koji Ulemeka povezuje sa atentatom na premijera Đinđića. To, naime, ne čini nijedan od preostale trojice svedoka saradnika, a zasad nije poznato ni da ima materijalnih dokaza koja bi ga doveli u direktnu vezu sa organizacijom atentata.

Nenad Šare u svom iskazu upliće Legiju u priču na dva načina; povezuje ga s puškom “hekler i koh G-3” iz koje je, kako optužnica tvrdi, ubijen Đinđić, i preko Legije dovodi u vezu Zvezdana Jovanovića sa Spasojevićem i Miletom Lukovićem Kumom.

Nenad Šare, zvani Škene, kaže da je po Legijinom naređenju u februaru 2003. godine do Brzeća, podno Kopaonika, dovezao Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma. Odatle je pozvao Zvezdana Jovanovića da siđe s planine na sastanak. Spasojević, Kum i Jovanović porazgovarali su u automobilu desetak minuta, Šare ih je čekao u drugim kolima, i “ni na koji način nisam saznao o čemu su pričali”.

Legija priznaje da je u navedeno vreme Zvezdan Jovanović bio na Kopaoniku. Međutim, u odgovoru na pitanje da li se Jovanović tada sreo sa Spasojevićem, on odgovara: “Koliko znam, ne.”

Priča o pušci je nešto složenija. čini se, i proverljivija. Najpre Šareova verzija. Po Legijinom povratku iz Grčke, krajem zime/početkom proleća 2002. godine, dospeo je u njegovo obezbeđenje. “Otuda mi je poznato da je snajpersku pušku ‘hekler i koh G-3, A-4’ nabavio Legija, ali ne znam gde ju je nabavio. Nabavio je tu pušku negde u junu prošle godine (2002). (...) Držao ju je u svojoj kući na Ceraku u ul. Ilije Stojadinovića broj 87. Jedan deo te kuće koristili smo mi iz njegovog obezbeđenja. Pušku je smestio u tom delu koji smo mi iz obezbeđenja koristili. Nije bila sakrivena već je stajala na vidnom mestu.” Prema Škenetu, Legija negde u januaru 2003. godine govori Vuletu Vukašinoviću da odnese pušku kući, u Novi Sad. “Na 20 do 25 dana pre atentata na Đinđića”, po Legijinom nalogu, Škene odlazi u Novi Sad, uzima pušku i ostavlja je u gepeku BMV-a koji pripada “crvenim beretkama”. To govori i kolegi iz obezbeđenja Lazi Nikiću, koji mu pak saopštava “da mu je Legija rekao da pozove Jovanović Zvezdana i da mu preda tu snajpersku pušku. (...) Sećam se da je uz pušku bio i prigušivač. Ja ne znam šta je dalje bilo sa puškom. Ne znam da li ju je uzeo Jovanović Zvezdan.”

Optužnica je, inače, izričita u tvrdnji da je Legija nabavio pušku iz JSO-a.

Legija na suđenju to poriče. Odgovarajući na pitanja, on kaže da takve puške nije bilo u JSO-u, “u operativnoj upotrebi”, niti je ikada bila kod njega u kući. O svemu tome, navodi, vođena je precizna evidencija. Kaže, doduše, i da ne zna šta je sve dospelo u jedinicu 1999. godine, kada je “beretkama” pripojen novosadski SAJ. Da li je vođena zvanična evidencija o tom oružju, Ulemek nije pitan.

A Lazo Nikić i Vule Vukašinović, na koje se poziva svedok saradnik Nenad Šare, odbacili su njegove tvrdnje. Nikić: “Ja zaista ne znam ništa u pogledu nošenja ili prenošenja ove puške ‘hekler i koh’ i ne znam zašto me je kolega Šare Nenad prozvao u svom iskazu.” I Vukašinović će slično: “Pošto ste mi predočili deo njegovog iskaza, izjavljujem da nisam nosio ovu snajpersku pušku, nisam je smeštao u svom stanu i ja ne znam zašto tako Šare Nenad izjavljuje.”

I Nikić i Vukašinović stigli su u JSO iz SAJ-a. Kažu da su tamo imali jednu pušku “hekler i koh G-3”. Pošto je celokupno naoružanje iz SAJ-a prešlo u JSO, pretpostavljaju da se to dogodilo i sa ovom puškom. Međutim, nikada je nisu videli ni u JSO-u, ni kod Legije u kući.

Da li su Nikić i Vukašinović izvršili prepoznavanje puške “hekler i koh”, pronađene posle Đinđićevog ubistva u novobeogradskom kamenjaru? Nema podataka o tome, a bilo bi jako zanimljivo utvrditi da li je optuženi “hekler i koh G-3” isti onaj koji je bio u novosadskom SAJ-u. Pogotovo što je priča o kasnijem pronalaženju puške, u novobeogradskom kamenjaru, više nego sumnjiva, o čemu je NIN već pisao u nekoliko navrata.

Suđenje Miloradu Ulemeku nastaviće se 6. septembra. Tada će tužilaštvo ponuditi svoje dokaze za Legijinu krivicu; dokaze će, kad na njega dođe red, kako je najavio, podneti i okrivljeni. Ulemek. A najavio je i suočenje sa svedocima saradnicima, već sada ih optuživši da su lagali. Pored ostalih, suočiće se i sa Nenadom Šareom, koji tek treba da pod zakletvom ponovi ono što je govorio u istrazi. Legija se već pred sudom zapitao “koja li ga je muka naterala” da kaže to što je rekao. Muka ili ne, ovaj će susret mnogo toga reći, šta god bilo izgovoreno.