Писмо Његове светости указало је не само на сумњив садржај предложене химне државне заједница Србија и Црна Гора, него и на духовну климу у којој живимо
 Државна заједница Србија и Црна Гора није, како се очекивало, пре Олимпијаде добила нову химну. “Хеј Словени” још ће да живи.
Једни ће рећи да је “кривац” за то патријарх Павле, а други да до тога није дошло - захваљујући Његовој светости!
А спремало се да химна стигне “по хитном поступку”.
После много натезања политичких представника република чланица, договорено је да нова химна државне заједнице буде састављена од по две строфе старе српске химне “Боже правде” и нове, у међувремену усвојене, химне Црне Горе “Ој, свијетла, мајска зоро”.
Договор је убрзавала Олимпијада у Атини, да се не би, како се правдало, и на овој највећој светској спортској смотри поновиле досадашње, много пута виђене, ружне сцене да звижде химни ове земље, и то они којима она, као државни симбол, припада.
Њено усвајање на заседању Скупштине државне заједнице, по хитном поступку, најављено је управо за дан када су почињале Олимпијске игре, 11. августа.
Међутим, дан раније, уочи очекиваног дефинитивног одласка у историју досадашње химне “Хеј Словени”, Његова светост патријарх српски господин Павле упутио је писмо највишим функционерима државне заједнице и република чланица, којим их упозорава да “предложена химна није химна, него кентаур којим неко жели да се наруга како Црној Гори, тако и Србији и достојанству овог народа” и да је с тога, као такву, “треба под хитно повући из процедуре”.
Патријарх најпре скреће пажњу да “Химна представља симбол онога што један народ и држава јесу и што треба да буду”, па отуда она “треба да буде сведочанство и израз народног и државног бића, како по садржају, тако и по мелодији”.
А затим износи кључну замерку: “Оно што нас запањује јесте чињеница да други део предложене химне не представља у суштини народну црногорску песму, већ песму једне од најмрачнијих личности у историји Црне Горе, фашисте и нацисте Секуле Дрљевића.”
Његова светост напомиње да је народна песма “Ој, свијетла, мајска зоро” другачијег садржаја од оне коју је, 1937. године, у својој обради, објавио Секула Дрљевић, из које се сада два главна стиха укључују у државну химну Србије и Црне Горе. А потом, после кратког подсећања ко је у ствари био њихов аутор, патријарх Павле поставља питање највишим државним функционерима: “Да ли су заслужиле Црна Гора и Србија да на почетку трећег миленијума укључе у своју химну неонацистичке, паганске стихове несрећног Секуле Дрљевића?”
Патријарх писмо завршава речима: “Рекох и спасох душу своју.”
У првом кораку, следећег дана, одлучено је да се не одлучује по хитном поступкум, него - у редовном постуку.
Писмо је наишло на велики одјек како у народу, тако и међу онима који се стручно баве питањима државних симбола: историчарима, хералдичарима, музиколозима...
“Оно што је патријарх рекао то је оно што ми осећамо и томе нема шта да се дода”, каже епископ будимљански Јоаникије.
А потом Његово преосвештенство владика Јоаникије даје своје виђење настанка нове химне Црне Горе и задевања њених делова у предложену химну државне заједнице: “Одлуку о химни Црне Горе донио је крњи и недовољно савјесни парламенат. Пјесму ‘Ој, свијетла, мајска зоро’ писао је озлоглашени фашиста Секула Дрљевић, најоданији Павелићев сарадник, који је хиљаде Црногораца одвео под усташки нож крајем Другог светског рата. Пошто су такву одлуку донијели у својој Скупштини, црногорски неокомунисти су показали да су коначно прихватили накарадну идеологију Секуле Дрљевића. Исто тако је несрећна комбинација Дрљевићеве творевине са дијеловима химне ‘Боже правде’. То је већ скрнављење.”
Замерке које има Српска православна црква, од самог почетка, од када је предложено да химна буде саткана и од спорних Дрљевићевих стихова, има и опозициона Српска народна странка Црне Горе, чији су представници отворено говорили да се тим прерађеним стиховима велича фашизам.
Шеф посланичког клуба ове странке у савезном парламенту Желидраг Никчевић каже: “Тужно је да патријарх мора да подсећа наше руководство на елементарне истине из историје свога народа, а још трагичније је да се под фирмом демократије оживљава дух усташтва.” Никчевић сматра да би усвајањем химне са предложеним стиховима били охрабрени следбеници усташког идеолога Секуле Дрљевића и да би услед тога “Срби из Црне Горе били изложени додатном терору и дискриминацији”.
У име своје странке он је, званично, изнео предлог да химна буде песма “Онамо, намо”, коју је 1867. написао црногорски књаз Никола Први Петровић, сматрајући да би то прихватила и “огромна већина посланика из Србије”.
Ова странка штампала је и посебан летак у којем предочава како је Секула Дрљевић фалсификовао изворне стихове народне песме “Ој, свијетла, мајска зоро”, ради “намерног чишћења историјског српског етничког идентитета Црне Горе”.
Познати српски композитор, редовни професор Факултета музичких уметности у Београду Светислав Божић на писмо патријарха Павла овако гледа: “Писмо Његове светости је дугоочекивани и високо духовно подигнути крик просвећеног стања свести једнога народа.”
Ово је, како каже Божић, опомена веома велика и за музички еснаф да поведе рачуна о свим аспектима које звучним симболом репрезентују. “Не само спортску популистичку халабуку, но много више.”
Свесно или несвесно, све ово што се дешава око химне показује не само политичке, него и неке друге прилике у којима живимо!
Јован Јањић
| 
