Patrijarhova opomena

Državna zajednica Srbija i Crna Gora nije, kako se očekivalo, pre Olimpijade dobila novu himnu. “Hej Sloveni” još će da živi.

Jedni će reći da je “krivac” za to patrijarh Pavle, a drugi da do toga nije došlo - zahvaljujući NJegovoj svetosti!

A spremalo se da himna stigne “po hitnom postupku”.

Posle mnogo natezanja političkih predstavnika republika članica, dogovoreno je da nova himna državne zajednice bude sastavljena od po dve strofe stare srpske himne “Bože pravde” i nove, u međuvremenu usvojene, himne Crne Gore “Oj, svijetla, majska zoro”.

Dogovor je ubrzavala Olimpijada u Atini, da se ne bi, kako se pravdalo, i na ovoj najvećoj svetskoj sportskoj smotri ponovile dosadašnje, mnogo puta viđene, ružne scene da zvižde himni ove zemlje, i to oni kojima ona, kao državni simbol, pripada.

NJeno usvajanje na zasedanju Skupštine državne zajednice, po hitnom postupku, najavljeno je upravo za dan kada su počinjale Olimpijske igre, 11. avgusta.

Međutim, dan ranije, uoči očekivanog definitivnog odlaska u istoriju dosadašnje himne “Hej Sloveni”, NJegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle uputio je pismo najvišim funkcionerima državne zajednice i republika članica, kojim ih upozorava da “predložena himna nije himna, nego kentaur kojim neko želi da se naruga kako Crnoj Gori, tako i Srbiji i dostojanstvu ovog naroda” i da je s toga, kao takvu, “treba pod hitno povući iz procedure”.

Patrijarh najpre skreće pažnju da “Himna predstavlja simbol onoga što jedan narod i država jesu i što treba da budu”, pa otuda ona “treba da bude svedočanstvo i izraz narodnog i državnog bića, kako po sadržaju, tako i po melodiji”.

A zatim iznosi ključnu zamerku: “Ono što nas zapanjuje jeste činjenica da drugi deo predložene himne ne predstavlja u suštini narodnu crnogorsku pesmu, već pesmu jedne od najmračnijih ličnosti u istoriji Crne Gore, fašiste i naciste Sekule Drljevića.”

NJegova svetost napominje da je narodna pesma “Oj, svijetla, majska zoro” drugačijeg sadržaja od one koju je, 1937. godine, u svojoj obradi, objavio Sekula Drljević, iz koje se sada dva glavna stiha uključuju u državnu himnu Srbije i Crne Gore. A potom, posle kratkog podsećanja ko je u stvari bio njihov autor, patrijarh Pavle postavlja pitanje najvišim državnim funkcionerima: “Da li su zaslužile Crna Gora i Srbija da na početku trećeg milenijuma uključe u svoju himnu neonacističke, paganske stihove nesrećnog Sekule Drljevića?”

Patrijarh pismo završava rečima: “Rekoh i spasoh dušu svoju.”

U prvom koraku, sledećeg dana, odlučeno je da se ne odlučuje po hitnom postupkum, nego - u redovnom postuku.

Pismo je naišlo na veliki odjek kako u narodu, tako i među onima koji se stručno bave pitanjima državnih simbola: istoričarima, heraldičarima, muzikolozima...

“Ono što je patrijarh rekao to je ono što mi osećamo i tome nema šta da se doda”, kaže episkop budimljanski Joanikije.

A potom NJegovo preosveštenstvo vladika Joanikije daje svoje viđenje nastanka nove himne Crne Gore i zadevanja njenih delova u predloženu himnu državne zajednice: “Odluku o himni Crne Gore donio je krnji i nedovoljno savjesni parlamenat. Pjesmu ‘Oj, svijetla, majska zoro’ pisao je ozloglašeni fašista Sekula Drljević, najodaniji Pavelićev saradnik, koji je hiljade Crnogoraca odveo pod ustaški nož krajem Drugog svetskog rata. Pošto su takvu odluku donijeli u svojoj Skupštini, crnogorski neokomunisti su pokazali da su konačno prihvatili nakaradnu ideologiju Sekule Drljevića. Isto tako je nesrećna kombinacija Drljevićeve tvorevine sa dijelovima himne ‘Bože pravde’. To je već skrnavljenje.”

Zamerke koje ima Srpska pravoslavna crkva, od samog početka, od kada je predloženo da himna bude satkana i od spornih Drljevićevih stihova, ima i opoziciona Srpska narodna stranka Crne Gore, čiji su predstavnici otvoreno govorili da se tim prerađenim stihovima veliča fašizam.

Šef poslaničkog kluba ove stranke u saveznom parlamentu Želidrag Nikčević kaže: “Tužno je da patrijarh mora da podseća naše rukovodstvo na elementarne istine iz istorije svoga naroda, a još tragičnije je da se pod firmom demokratije oživljava duh ustaštva.” Nikčević smatra da bi usvajanjem himne sa predloženim stihovima bili ohrabreni sledbenici ustaškog ideologa Sekule Drljevića i da bi usled toga “Srbi iz Crne Gore bili izloženi dodatnom teroru i diskriminaciji”.

U ime svoje stranke on je, zvanično, izneo predlog da himna bude pesma “Onamo, namo”, koju je 1867. napisao crnogorski knjaz Nikola Prvi Petrović, smatrajući da bi to prihvatila i “ogromna većina poslanika iz Srbije”.

Ova stranka štampala je i poseban letak u kojem predočava kako je Sekula Drljević falsifikovao izvorne stihove narodne pesme “Oj, svijetla, majska zoro”, radi “namernog čišćenja istorijskog srpskog etničkog identiteta Crne Gore”.

Poznati srpski kompozitor, redovni profesor Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu Svetislav Božić na pismo patrijarha Pavla ovako gleda: “Pismo NJegove svetosti je dugoočekivani i visoko duhovno podignuti krik prosvećenog stanja svesti jednoga naroda.”

Ovo je, kako kaže Božić, opomena veoma velika i za muzički esnaf da povede računa o svim aspektima koje zvučnim simbolom reprezentuju. “Ne samo sportsku populističku halabuku, no mnogo više.”

Svesno ili nesvesno, sve ovo što se dešava oko himne pokazuje ne samo političke, nego i neke druge prilike u kojima živimo!