Овогодишња прослава деветогодишњице слома српске власти у Книнској крајини и војнополицијске акције “Олуја” с почетка августа 1995. године најочитије до сада је показала скривене мрље на чистом лицу модерне Републике Хрватске. Почело је лошим предзнаком уочи 5. августа који се овде слави као “Дан побједе и домовинске захвалности”. Неколико дана раније срушен је део Книнске тврђаве, а да нико од меродавних не жели да призна како је до тога дошло. Једино је сигурно да се не ради о “српској саботажи”. Книнска тврђава је иначе споменик нулте категорије који датира још из античког времена. Импозантно здање од 260 метара дужине, налази се у власништву градског музеја, а његова управа тврди да је срушени зид без историјске и архитектонске важности. Намера је, наводно, била да се омогући лакши пролаз камионима с грађевинском опремом и возилима хитне помоћи како би прискочили у помоћ посетиоцима у унутрашњости тврђаве. А истини за вољу, туриста овде баш и нема. Книн је данас град који и домаћи и страни туристи на путу за море углавном заобилазе. У њему живи дванаест хиљада становника просечне старости од тридесет година. Углавном су незапослени, са барем троје деце, живе од социјалне помоћи, а дане проводе у национално одвојеним кафићима. Изузетак представљају августовски дани кад се у Книну сваке године окупи владајућа номенклатура са припадајућом политичком елитом Хрватске. Овогодишња прослава једног од најзначајнијих националних празника из Туђмановог доба гротескно је подвукла чињеницу да се испод површине дневне политике у Хрватској скривају промене које више нико не може да заустави.