Mi ćemo da kljoknemo

Nedavna zbrka oko izjava poslovodstva Elektroprivrede Srbije i predstavnika Ministarstva za energetiku oko mogućeg povećanja cena struje i oštro uzvraćanje ministra za finansije da se to sigurno neće desiti 1. aprila, još su ih učvrstili su EPS u uverenju da ministar finansija odlučuje o svemu i da ne misli dobro toj kompaniji. Koliko EPS, toliko je zbunjena i paranoična javnost. Šta je rekao ministar za finansije, a šta ministar za energetiku? Šta i da li uopšte nešto o ceni struje kaže Međunarodni monetarni fond, a šta Svetska banka? Da li se na osnovu zbirke najraznovrsnijih izjava ministara može zaključiti hoće li EPS biti privatizovan ili kada? Ministar za energetiku tvrdi da taj proces ni slučajno nije na vidiku. U EPS-u tvrde da čitaju bolje. Mogu li EPS kupiti srpski kumovi čuveniji od Vita Korleonea – Hamović i Lazarević? “Ma ljudi moji, nemaju oni te pare. EPS može da kupi francuski EDF i takav neko.” Mnogi vrednost EPS-a precenjuju, tvrdi ministar Naumov, a eto slovačka elektrodistribucija približno iste snage nedavno je prodata za 800 miliona dolara. Imaju li Hamović i Lazarević te pare? Kako će Dinkić pri rešavanju problema viška od više hiljada radnika, slomiti otpor snažnog sindikata EPS-a? Sve su to nevažna pitanja, kaže Naumov. Ima samo jedno važno: da imamo dovoljno struje.

O tim i sličnim dilemama razgovarali smo sa generalnim direktorom EPS-a Vladimirom Đorđevićem.

Pošto o tome postoje potpuno različita mišljenja, da li je to takozvano restrukturiranje u Elektroprivredi Srbije već dobro poodmaklo, kako tvrdi Ministarstvo energetike ili još nije ni počelo, kako misli Ministarstvo finansija?

- Po mom mišljenju, mi smo sa tim poslom negde na pola puta. EPS je počeo restrukturiranje 2001. godine. Dve godine smo potrošili na izradu studija o okvirima koje bi naša kompanija trebalo da ima. A tokom 2003. godine smo iz našeg sastava izdvojili rudnike sa podzemnom eksploatacijom uglja, kao prve među takozvanim neosnovnim delatnostima. Posle toga smo prepoznali 17 kandidata za formiranje firmi neelektroprivrednih delatnosti, a za 12 je zaključeno da mogu samostalno da opstanu na tržištu i 12 firmi je formirano. Radi se uglavnom o firmama koje pružaju ugostiteljske i druge usluge. Za pet delatnosti je rečeno da nema uslova da se formira firma. Osnovna ideja je da se EPS bavi onim što zna najbolje, a to je proizvodnja uglja, električne energije, prenos i distribucija.

Ovih 12 je ostalo u zavisnom odnosu prema EPS-u?

- Da, EPS je osnivač i stopostotni vlasnik tih 12 preduzeća. Ta zavisna preduzeća su potpuno u vlasništvu Elektroprivrede. EPS je, inače, u ovom trenutku osnivač 22 javna preduzeća. Što se ovih 12 izdvojenih tiče, sagledano je koje je uslove potrebno obezbediti da bi to preduzeće u nekom dvogodišnjem, trogodišnjem ili četvorogodišnjem periodu, zavisno od preduzeća, uspelo da stane na noge i kako bi moglo da izađe u tržišnu utakmicu. Prvi korak je izdvojiti ih, dati im vremena da se priviknu na tržište, garantovati im posao dve, tri, četiri godine. Cilj je da se ona u tom roku osposobe da rade na tržištu. Između dve i četiri godine garantuje im se 100 posto poslovanje uz EPS a sve što mogu da uzmu na tržištu, ostaje njima. Kod plata nemaju ograničenja koja važe za javna preduzeća. Prelazak u ta preduzeća je bio dobrovoljan, a procenat prelaska je veći od 90 odsto. Pošto socijalni program još nije usvojen, u slučaju dobrovoljnog odlaska iz preduzeća i njima će sledovati otpremnine. Sve ove aktivnosti finansiraju se iz prihoda EPS-a, koji država ne subvencionira nijednim dinarom. Planom poslovanja za 2005. godinu za nova preduzeća je predviđena 1,2 milijarda dinara. Time završavamo grubi non core i očekujem da ga konačno završimo u prvom kvartalu 2006. godine. Što se tiče osnovne delatnosti i Zakona o energetici, u skladu sa nedavno usvojenom odlukom Vlade Republike Srbije, počev od 1. jula sa radom će početi dve nezavisne firme, jedna koja će se zvati Elektromreža Srbije, to je operater sistema, ona ostaje u državnom vlasništvu i nju će da čini sadašnje JP Elektroistok i deo direkcija i centara iz okvira EPSa. Dakle, prenos će biti u toj firmi. Drugo preduzeće koje će se formirati je preduzeće za proizvodnju i distribuciju električne energije i zvaće se kao i sadašnje preduzeće JP EPS. Nijedna regulativa EU ne propisuje kako treba da izgleda buduće preduzeće.

Da li su susedne zemlje svoje elektroprivrede organizovale po istom principu?

- U početku nisu. Postoje dve vrste organizacije elektroprivrede: jedno je vertikalna integracija što ne znači da je firma i centralizovana nego znači da u svom sastavu ima najmanje dve od tri delatnosti (proizvodnja, prenos i elektrodistribucija).

Tako ćete vi sada biti?

- Da. Bitno je da su prethodno Ministarstvo energetike i prethodna vlada imali nameru da bude jedno preduzeće elektromreža Srbije, da bude jedno preduzeće za proizvodnju električne energije i da bude gomila nezavisnih distributivnih preduzeća. U zapadnoj Evropi su gotovo sva elektroprivredna preduzeća vertikalno integrisana. U istočnoj Evropi u zemljama koje su prolazile tranziciju preporučivan je drugi model, kao da se zbog tržišta sve rasparča i da svaka firma bude nezavisna. Jedina zemlja u zapadnom svetu koja je to radila, bila je Velika Britanija. Vremenom se pokazalo da je taj model dezintegracije neuspešan i u istočnoevropskim zemljama koje su pre desetak godina radile tu dezintegraciju. Sada pokušavaju da se vrate na stari model i povežu proizvodna i distributivna preduzeća koja nisu prodali i privatizovali.

Jesu li elektroprivrede u našem okruženju i u Evropi uglavnom u državnom ili privatnom vlasništvu?

- U zapadnoj Evropi su delom privatizovane, delom u državnom vlasništvu. Francuski EDF je 100 posto državni, u Engleskoj je sve prodato i liberalizovano, u Nemačkoj imate tri ili četiri vertikalno integrisane kompanije koje su akcionarska društva, švedska elektroprivreda je državno preduzeće koje je kupilo jednu od nemačkih kompanija, ali vidim da se predviđa i njena privatizacija.

Kao najvažnije socijalno i političko pitanje postavlja se pitanje viška radnika. Od svih javnih preduzeća EPS ima najviše zaposlenih, pa pretpostavljam da bi i višak trebalo da bude nominalno najveći?

- Planom poslovanja za 2005. godinu prvi put smo predvideli instituciju dobrovoljnih otpremnina, odnosno da neko dobije novac i uzme radnu knjižicu. Za te svrhe predviđen je iznos od 1,5 milijarde dinara, a zaposleni su podeljeni u nekoliko grupa. U prvoj grupi su zaposleni koji će u toku ove godine ispuniti jedan od zakonskih uslova za odlazak u penziju – za svaku nedostajuću godinu do ispunjenja uslova za prestanak radnog odnosa dobijaju tri svoje prosečne mesečne neto zarade iz poslednjeg kvartala 2004. godine, a najviše 15 prosečnih mesečnih neto zarada. Druga grupa su zaposleni koji imaju najmanje 15 godina radnog staža koji ne ispunjavaju nijedan od uslova za odlazak u penziju; oni dobijaju 80 odsto prosečne mesečne neto zarade koju su ostvarili za poslednji kvartal 2004. godine za svaku punu godinu radnog staža preko 10 godina radnog staža. Treća grupa su zaposleni u javnim preduzećima na teritoriji Kosova i Metohije kojima se otpremnina obračunava na bazi prosečne mesečne neto naknade zarade ostvarene za poslednji kvartal 2004. godine ili 60 odsto prosečne mesečne neto zarade ostvarene u istom periodu na nivou Elektroprivrede Srbije, ako je to za zaposlenog povoljnije. Uvešćemo još jednu grupu, ali o tome još nije doneta odgovarajuća odluka. Zaposlenima koji obavljaju poslove poslovodstva neće se isplaćivati stimulativna naknada po osnovu sporazumnog prestanka radnog odnosa. U slučaju da ima više zainteresovanih za otpremnine od raspoloživih sredstava, prioritet imaju zaposleni invalidi, zaposleni stariji od 60 godina života, zaposleni sa dužim radnim stažom. Očekujemo da tokom ove godine 2000 ljudi uzme ovu otpremninu. Tokom januara smo napravili anketu i mislim da taj broj možemo da dostignemo bez većih problema. Mislim da će isplata prvih otpremnina početi već u martu. Kad se sve sabere i podeli, to će da bude prosečno 250 evra po godini.

Koliko imate u ovoj grupi radnika na Kosovu i Metohiji?

- Već šestu godinu zaredom EPS na platnom spisku ima 6 500 zaposlenih sa Kosova i Metohije.

Šta oni čekaju?

- Čekaju i oni nešto. To je političko pitanje. Mi smo dosad dali 23 miliona evra puta šest godina. Od 6 500 ljudi, pola je na teritoriji Kosova i Metohije, pola je u Srbiji. Dvesta ljudi održava distributivnu mrežu u srpskim enklavama, ostalih oko 3 000 na Kosovu ne radi ništa. Od ovih u Srbiji prosečno između 1 000 i 1 400 ljudi angažujemo na poslovima u Elektroprivredi Srbije, s tim što preliminarne ankete pokazuju da je među njima najmanje interesovanja za ovu vrstu otpremnina. NJima je dato nešto manje nego ostalima, zato što ne rade, manje su zarade ostvarivali. Kad rade za Elektroprivredu Srbije, mi za otprilike jednu trećinu njihove bivše plate dobijamo celog čoveka. Državi plaćamo 100 posto bruto dažbine.

Koja će biti sudbina onih koji ne uzmu otpremnine, a višak su?

- Mi praktično ne možemo da otpuštamo ljude na silu pošto nemamo potpisan aneks kolektivnog ugovora predviđen članom 87. Po tom članu bi trebalo da Vlada Srbije i sindikat EPS-a definišu socijalni program. Sindikat EPS-a je svojevremeno sa gospođom Kori Udovički potpisao aneks na taj član kojim je za EPS predviđen poseban socijalni program. Može da se finansira iz budžeta ili prihoda EPS-a. Ako nema cene električne energije, nema prihoda...…

A nemate, kao JAT, neki hotel da prodate?

- Isto pitanje postavlja i Mlađan Dinkić. Činjenica je da EPS ima neke ugostiteljske objekte u svom vlasništvu koji su sada izdvojeni kao posebna firma. Ali ti su objekti finansirani iz zajedničke potrošnje i na njih pravo polaže sindikat. Ali ako završimo ovo što smo planirali za 2005. godinu, EPS bez zaposlenih sa Kosova i Metohije, treba da ima oko 34 000 zaposlenih.

U poslednjem objavljenom izveštaju MMF-a o četvrtoj reviziji trogodišnjeg aranžmana sa našom zemljom na neki način se preporučuje da sa mreže budu skinuti svi korisnici usluga javnih preduzeća koji dva meseca ne plaćaju svoje obaveze?

- To lepo teoretski zvuči, ali u praksi se ne dešava. Mi smo dobili reprogram nekih svojih dugova državi, uslovi tog reprograma su nepovoljniji od onih koje država daje za obaveze preduzeća u restrukturiranju prema nama. Država je dobila otpis kod Pariskog i Londonskog kluba od 51 odsto i sad se bori za još 15 odsto, a mi sve moramo da platimo.

Pa jeste li podneli zahtev za otpis tog duga?

- Jesmo. Čak je jednom na sednici vlade bio zaključak da se EPS oslobodi tog duga od skoro 300 miliona dolara, ali je na sednici stopiran. Nisu nas obavestili o argumentima. Imam u fascikli nekoliko pisama koja sam uputio na razne adrese da se taj problem reši. Nas su terali da priznamo taj dug prema Pariskom i Londonskom klubu sto posto. Ne pada mi na pamet. Mi za sebe tražimo isti otpis koji je dobila država. Mi smo državni sto posto.

Vlada još nije usvojila vaš plan poslovanja za 2005. godinu. Zbog neslaganja oko rasta cene struje?

- Ne. Ali ono što smo saznali iz štampe, nas niko nije obavestio da je sporno to da ne može povećanje cene struje biti veće od 9 odsto i to od 1. jula. Možda će tako da bude, ali neka nam napišu pismo da ne bude posle da je EPS to predložio. Prvo je bila ideja o poskupljenju 1. januara 14 odsto, pa su rekli da ne može. Onda smo to pomerili na 1. april, jer su oni to rekli. Sad oni pomeraju na 1. jul. Nema problema, samo što kažu, mi ćemo da kljoknemo. Pre ili kasnije. Energetika je oblast u kojoj, čak i ako imate puno novca, ne možete mnogo da uradite za jednu godinu. Mi ćemo već u 2006. godini imati izražen problem sa ugljem, a 2007. i 2008. naročito izražen problem sa ugljem. Znači, neće biti dovoljno uglja, ako ove godine ne uložimo pare u eksproprijaciju i skidanje jalovine. Makroekonomska stabilnost je idealan izgovor, a poskupele su komunalne usluge, poskupele su cigarete 14 odsto, što je potpuno nezapaženo prošlo i to me malo čudi, derivati, hleb...… Ja znam da je NIS uvozno visokozavisno preduzeće, ali i 90 odsto robe koju mi kupujemo je uvozno. Ono letošnje pomeranje zelene zone sa 300 na 350 kilovata, da bi se navodno smanjila inflacija, koštala je EPS milijardu dinara. Ne znam da li je postignut neki efekat. Prosečna cena od 3,4 evrocenta prema krajnjem korisniku koliko sada imamo, to ima samo u Srbiji. Nigde nema cene ispod pet evrocenti, možda samo u Albaniji.

Kad tražite od vlade poskupljenje, dostavljate li joj strukturu svojih troškova i da li se ona razlikuje od strukture u susednim zemljama?

- Ne. Mi se uklapamo u strukturu troškova sličnih kompanija. Naš jedini problem je zaštita životne sredine. To je novi izdatak koji mi nemamo i što nas čeka. To su strašne cifre. Mi sada, iz donacija, radimo samo pepelišta i dimne gasove. Ostaje nam sređivanje azota i sumpora, a da bismo rešili pitanje ekologije u EPS-u, treba nam minimum 1,250 milijarda evra. Regulativa EU je vrlo stroga i jednostavno će nam staviti ključ u bravu.

Vlada Srbije odbacuje svaku pomisao da bi EPS u skoroj budućnosti mogao da bude privatizovan…

- Nije baš tako...

Ali o tome se stalno priča, pa se pominju ovi vaši partneri Hamović i Lazarević. Kakva su vaša saznanja o tome i imaju li ovi vaši partneri investicionu sposobnost da u eventualnoj privatizaciji učestvuju?

- Nemojte uopštavati, ne odbacuju to svi u vladi, treba čitati razne izjave...…

Mi nismo protiv privatizacije generalno, ali smo protiv rasparčavanja i rasprodaje. Buduće proizvodno-distributivno preduzeće EPS sastavljeno je od skupa preduzeća i opstaje zajedno ako su proizvodnja i distribucija zajedno. Ako se prodaje, akcije se emituju za ceo holding i prodaje se paket po paket. Nikako odvojena privatizacija.

Svako bi kupio distribucije, recimo Novi Sad i Beograd, a za termoelektrane i rudnike niko ne trči. Naš resurs su hidroelektrane i tu nije toliko borba za energiju koliko je borba za kontrolu vode. Hidroelektrana “Đerdap” radi 30 godina, dobrim delom je amortizovana, sirovina je voda koja ne košta ništa sem vodne rente, to je vrlo lep objekat. Biser srpske elektroprivrede je reverzibilna Hidroelektrana “Bajina Bašta”...

Vlasnik je država i na njoj je da odluči. Ako se nastavi trend da naš gubitak bude 40 odsto amortizacije...…