Недавна збрка око изјава пословодства Електропривреде Србије и представника Министарства за енергетику око могућег повећања цена струје и оштро узвраћање министра за финансије да се то сигурно неће десити 1. априла, још су их учврстили су ЕПС у уверењу да министар финансија одлучује о свему и да не мисли добро тој компанији. Колико ЕПС, толико је збуњена и параноична јавност. Шта је рекао министар за финансије, а шта министар за енергетику? Шта и да ли уопште нешто о цени струје каже Међународни монетарни фонд, а шта Светска банка? Да ли се на основу збирке најразноврснијих изјава министара може закључити хоће ли ЕПС бити приватизован или када? Министар за енергетику тврди да тај процес ни случајно није на видику. У ЕПС-у тврде да читају боље. Могу ли ЕПС купити српски кумови чувенији од Вита Корлеонеа – Хамовић и Лазаревић? “Ма људи моји, немају они те паре. ЕПС може да купи француски ЕДФ и такав неко.” Многи вредност ЕПС-а прецењују, тврди министар Наумов, а ето словачка електродистрибуција приближно исте снаге недавно је продата за 800 милиона долара. Имају ли Хамовић и Лазаревић те паре? Како ће Динкић при решавању проблема вишка од више хиљада радника, сломити отпор снажног синдиката ЕПС-а? Све су то неважна питања, каже Наумов. Има само једно важно: да имамо довољно струје.