Vrući jug

Bilo bi logično da tajlandski premijer Taksim Šinavtra (56) zna da reši probleme koji pritiskaju zemlju – on je, naime, komunikativan i dovitljiv, a takođe je vrlo uspešan biznismen i vrlo obrazovan policajac. Vele da ima osećaj kad treba da stegne, a kada da popusti. Ali, nekako, probleme još ne rešava.

Nevolje su pritiskale Tajland i pre cunamija koji je gotovo uništio turizam i odneo oko 5 500 života. Posle perioda ekonomskog uzleta, ali političkih meteža 1985-1995, Tajland je bio prva zemlja koja je stradala u azijskoj finansijskoj krizi kad je drastično pala privredna aktivnost u regionu.

Taksim je ušao u politiku 1994. već kao multimilioner i “kralj” mobilnih i satelitskih telekomunikacija, zalažući se da se vlada očisti od korupcije i da se narodu poboljša život. Potom je formirao populističku partiju “Tai rak Tai” (Tajlanđani vole Tajland) i na izborima 2001. godine dobio 248 od ukupno 500 mesta u parlamentu, a zimus je osvojio čak 377 mandata.

Privreda se oporavljala zahvaljujući stranim investicijama i dobrim vezama i sa Kinom i sa SAD, ali je, na nesreću, prethodna višegodišnja generalska uprava državom probudila separatističke tendencije u južnim provincijama Narativat, Patani i Jala, gde je uz granicu sa Malezijom nekada postojao samostalni islamski sultanat.

Napetosti, oružane akcije protiv vlade, kao i oštra represija vojske, koju Bangkok poriče, praktično traju na jugu Tajlanda već više od dve decenije, ali se u poslednje vreme intenziviraju. Muslimana u Tajlandu ima samo oko osam odsto, ali je na jugu baš koncentrisano milion Malajaca, koji se žale na surove postupke vojske, kao i diskriminaciju na poslu i u obrazovanju. Uz njih, u strahu živi i oko 300 000 pripadnika matičnog naroda Tai, koji skoro isključivo sledi budističko učenje.

Optužujući Malajce da su ekstremni islamisti i da žele da se otcepe uz pomoć bandi “narko-trafikanata”, vlasti su, međutim, tvrdom reakcijom izazvale kontraefekat – u januaru 2004. opljačkano je jedno skladište oružja i otad nasilje neprekidno eskalira.

U Narativatu se u oktobru prošle godine, tokom vojničkog suzbijanja protestnih skupova muslimana, u “maricama” ugušilo 87demonstranata, a znatno veći broj je bio uhapšen.

Dosad je na jugu ubijeno preko 820 ljudi – znatno više budista nego muslimana, a bilo je i 12 žrtava kojima su odsečene glave. Motociklisti pucaju po drumovima ili u zabačenim selima – na meti su vojnici i policajci, takođe i učitelji, kao simbol države, ali i “kolateralne žrtve” koje služe za primer – čistači, drvoseče ili seljaci.

Stiže oružje Tajland će uskoro dobiti i veću količinu oružja. Kina se, na primer, složila da u zamenu za tajlandsko voće isporuči 132 oklopna vozila u vrednosti od 1,6 milijarde bata (32,3 miliona evra), dok će Moskva poslati četiri borbena helikoptera MI-17, kako bi Tajland otpisao ruski dug za pirinač. Od Amerike biće kupljeno i sedam borbenih helikoptera i nova vojna oprema sa skoro 25.000 savremenih automatskih pušaka, što sve treba da košta oko 2,8 milijarde bata (56 miliona evra).

Taksim je pokušavao i vrućim i hladnim metodama. Kad je polovinom jula velika grupa islamskih terorista napala centar grada Jale, vlada je odmah sutradan ovlastila premijera da može lično da uvodi policijski čas, naređuje hapšenja i prisluškivanja, da pleni imovinu ili zabranjuje medije.

On je, međutim, uz vanredno stanje, istovremeno zatražio i da se ukinu optužnice protiv pedesetak demonstranata iz Narativata. Uz teške optužbe protiv islamskih škola kao regrutnih centara za gerilu, postavio je muslimana za komandantaarmije i pristao na razgovore o uvođenju šerijatskog prava u južnim provincijama. Obećao je da će vlada prevoditi Kuran sa arapskog na tai-jezik, kako bi se verske zajednice bolje razumele, ali je insistirao da tajlandske zastave budu podignute na džamije i medrese.

U glavne zvanične autonomaške zahteve islamske populacije u Tajlandu, u kojoj ima, takođe, i pripadnika matičnog naroda Tai, spadaju negovanje vlastite kulture i obrazovanje na sopstvenom jeziku koji se kroz vekove formirao kao mešavina različitih lokalnih tradicija. Taksimovi gestovi “dobre volje” delom su, naravno, rezultat procene stanja, a delom, opet, i posledica pritiska koju trpi od Nacionalne komisije za pomirenje koju je osnovala upravo njegova vlada da pregovorima zaustavi rastući trend etničko-verskog nasilja.

Obaveštajne službe, doduše, tvrde da nije poznata rukovodeća i organizaciona struktura terorističkih formacija, mada se ocenjuje da postoji oko 3.000 naoružanih “volontera” i da se broj uvećava, budući da susedna Malezija ništa ne čini kako bi se u području uz poroznu granicu suzbio terorizam i separatizam. Taksim je često ukazivao da Malezija “zatvara oči” kad ekstremisti, od kojih mnogi imaju i dvojna državljanstva, borave na njenoj teritoriji, što je, s druge strane, njegov kolegaAbdulah Ahmed Badavi spremno odbacivao. Dve zemlje, inače, nemaju sporazum o ekstradiciji, ali se oba lidera javno zalažu za punu bezbednosnu saradnju u nemirnoj pograničnoj oblasti. Ali, jedan od velikih problema na jugu Tajlanda predstavlja korupcija u državnim i bezbednosnim strukturama, kao i loš nivo opremljenosti i slaba obuka koji onemogućavaju efikasne antiterorističke akcije.

RADOVAN POCIN