Računamo na tebe!

Tek kad neko od naših sportista (ili grupa sportista) napravi nešto na svetskom ili evropskom nivou, osvoji medalju, veoma je važno da je zlatna, uzbudi se napaćena nacija. Narod ko narod, u trenucima prokaženosti od ostatka sveta, ali i izmožden besparicom, opušta se gledajući televizijski program i raduje uspesima sportista s ovog prostora. Oni koji poseduju oružje, a njih nije malo, posle toga šenluče sa terasa svojih zgrada izazivajući opštu opasnost na koju smo već oguglali.

Raduju se posebno političke “glavonje” ubeđene da sva beda naroda može da se nadomesti sportskim uspehom pojedinaca ili reprezentativnih ekipa. Raduju se i godinama nezamenljivi “mrmudi” sa sedištem u raznim sportskim forumima. Upućuju čestitke, organizuju prijeme, obećavaju vredne nagrade. I “glavonje” i “mrmudi” su složni u jednom – da nije bilo njih, ne bi bilo ni sporta u nas! Sve tako ukrug dok “magare ne lipše do zelene trave”. Naša najprofitabilnija roba u svetu jeste sport, ali za njega su zainteresovani samo oni koji od njega imaju koristi...

Beograđanin Milan Uzunović, rođen 1987, na tek završenom Svetskom juniorskom prvenstvu u veslanju, održanom u Nemačkoj, osvojio je zlatnu medalju. Pobedio je veslajući čamac sam. Znači skif. Za neupućene, a takvih je priličan broj među “glavonjama” i “mrmudima”, to je čamac sa dva vesla i jednim članom posade!!! Ništa tu ne bi bilo neobično da naš skifista Milan Uzunović kroz cilj nije prošao sa osam sekundi prednosti u odnosu na drugoplasiranog domaćeg takmičara Krigera! Naša najveća veslačka nada je tako ostvario najubedljiviju pobedu u istoriji šampionata.

Milan Uzunović, tarzanske građe, manirom tek punoletnog mladića, za NIN skromno govori da je zadovoljan što je osvojio medalju: “Trener Ilić je samo uoči trke rekao: žVeslaj, nije važno šta ćeš osvojiti.ž Pomislio sam: zar ne mogu da osvojim prvo mesto. I zapeo iz petnih žila.”

Kako to obično biva u našem sportu, Milan je na takmičenje otputovao sa zastarelom opremom: “Ne, nije mi smetalo što je moj čamac bio staromodan i za gotovo kilogram teži od drugih čamaca. Čamac koji sam koristio je austrijske proizvodnje i spada u treću ili četvrtu kategoriju. Klub ‘Partizan’ nije bio u mogućnosti da mi obezbedi kvalitetniji” – veli mladi Uzunović.

Briljantnom šampionu upućeno je zatim pregršt čestitki. Najdraža mu je, kaže, od predsednika Olimpijskog komiteta SCG Ivana Ćurkovića koji je rekao: “Računamo na tebe, na Olimpijske igre 2008.” Mladog veslača je primio i Slobodan Vuksanović, ministar za školstvo i sport i čestitao mu...

Čemu se Milan Uzunović može nadati od silnih obećanja? “Poznat mi je slučaj naše kajakašice Nataše Janjić koja je posle Olimpijade u Sidneju napustila našu reprezentaciju i otišla da se takmiči za Mađarsku. Takvih ponuda zasada nisam imao i ne razmišljam o tome. Možda se dogodi da karijeru nastavim u Sjedinjenim Državama, gde već četiri godine živi i takmiči se na Kolumbijskom univerzitetu moj stariji brat Nenad. Videću šta će biti”, bez uvijanja kaže Milan Uzunović.

Novoproklamovani predsednik OK SCG Ivan Ćurković sa saradnicima računa na Milana Uzunovića. Zar to već nije nešto?