Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   07.04.2020. 06:07
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Рубрике
Шах
Фељтон
Култура
Одјеци
НИН упитник
Друштво
Свет
Лични став
Спорт
Интервју
Политика
Економија
Људи
Недељник
Колумне
Реч недеље
Језик
Постекологија
Штап и шаргарепа

 

Политика


Српска авијација, последњи дани

На страну то да ли је некоме стратешки интерес да ми останемо без ударне игле авијације. Уколико не будемо могли да сами покријемо своје небо, онда би овај посао обављао наш најближи сусед из НАТО-а – Мађарска


На Светог Илију Громовника је на главној стајанци војног аеродрома у Батајници, крај изложених примерака возног парка, било чудно и отужно. Некада је на Дан авијације простор испред ВИП салона био пун пилота, високих државних званичника, посетилаца сваке врсте. Ових других беше бар колико самих активних летача. Сад је све другачије. Десетак гостију, и ниједног државног функционера. Објашњење је просто: нема више пара за “дај ми крила један круг”, па Ратно ваздухопловство, данас тзв. Ваздухопловне снаге и ПВО, није више “у моди”. Тако кажу, уосталом, и главни војни документи: Стратегија одбране и Бела књига, које према дефинисаним претњама јасно истичу да ће нама бити потребна много више маневарска авијација, тј. хеликоптери и транспортни авиони. Од ловаца и ловаца бомбардера се, дакле, одустаје, до даљњег. Како је Заливски рат показао да крај двадесетог и двадесет и први век припадају овом роду, све што се тиче летења представља право политичко, дипломатско, и наравно, стратешко питање. Разлога за то је бар неколико, почев од одбрамбене моћи једне земље, преко развоја технологија, до очувања једног важног дела државног суверенитета. Шта се дакле дешава са нашом авијацијом, посрнулом још у првој половини деведесетих а сада на издисају?


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

“Тај Давинић је космичка грешка.

 Он је пензионер УН, био је Милошевићев саветник за Косово,

експерт је Г17 плус, која је, сетимо се, против државне заједнице.”

 

Владан Батић,

председник ДХСС-а    





Прочитајте све мисли