Crni danak

Đorđe Đukanović je imao 0,11 promila alkohola u krvi, što je jedna petina od dozvoljene količine. “Po svoj prilici je zaspao za volanom”, kaže za NIN pukovnik Blagoje Milinić, pomoćnik načelnika Uprave saobraćajne policije MUP-a Srbije. Nema odgovora na to da li je bilo ko od unesrećenih koristio neki drugi opijat, što je, nažalost, čest slučaj kod mladih danas. Policija je inače, preko nekoliko punktova, imala obavezu da omogući protok saobraćaja u vreme festivala. Kažu da većih zastoja nije bilo. Zahvaljujući selektivnoj kontroli koja je podrazumevala uočavanje prekršaja i isključivanje iz saobraćaja, otkrivena su 222 vozača sa nedozvoljenom količinom alkohola u krvi, za osam dana festivala. Bilans nezgoda na području Guče je 37 ove godine, od čega je u devet slučajeva došlo do pogibije šestoro ljudi i povređivanja njih dvadeset.

Crna statistika srbijanskih drumova kaže da se broj nesreća u odnosu na isti period prošle godine (januar-jul) povećao sa 32 942 na 33 051. Ako je za utehu, smanjio se broj nesreća u kojima je bilo nastradalih. Dok je takvih nesreća u 2004. godini bilo 7116, od početka ove godine ih je 6727. Manji je i broj poginulih nego lane: sa 509 poginulih prošle godine, broj je opao na 455 ove godine. Manji je i broj povređenih: 9351 prošle godine, a ove 8969. Od ukupnog broja nezgoda, najveći su izazvali neiskusni vozači. U tih 4974 nesreća poginula je 61 osoba, a povređeno 1617. Vozači sa dve godine staža su izazvali 2952 nezgode, sa ukupno 955 nastradalih od čega je 34 smrtno a 921 osoba je povređena. Najmanji broj nesreća su izazvali vozači sa 45 godina staža – 29, a njihov bilans stradalih je istovremeno najmanji: četiri povređena. Gledano po danima u nedelji, vikend je najgori jer se tada, razumljivo i zašto, dešava čak oko 40 odsto nezgoda.

Zanimljivi su i podaci MUP-a za incidente u kojima su učestvovali vozači motocikala. I oni najgore prolaze subotom i nedeljom, s tim što kao učesnici, imaju i ponedeljak i utorak za loše dane. Recimo, u 2004. godini su vozači motocikala ponedeljkom “učestvovali” u 104 nezgode, u kojima je 86 osoba stradalo (4 smrtno i 82 povređene). Utorak je nešto gori dan, pa je u njemu zabeleženo čak 114 nesreća sa pet poginulih i 105 povređenih. “Najbolji” dan je četvrtak, sa 85 nezgoda a najgori subota, sa 127 nesreća, pet poginulih i 110 povređenih. Ukupan broj ovih nezgoda je 736. Veruje se da su vozači velikih japanskih aždaja poput “kavasakija”, “jamahe” i sličnih motocikala najveća opasnost na putu. Policijska statistika kaže da su vozači motocikala u prošloj godini izazvali 399 nezgoda, što u odnosu na celokupan broj nezgoda u kojima su učestvovali, čini nekih 54,21 odsto. I tu je najgori dan subota, sa 71 incidentom, četiri poginula i 67 povređenih. Najmanje nesreća dolazi kao i u prethodnom slučaju, četvrtkom: 43, sa dva poginula i 38 povređenih.

Ništa manje važan statistički podatak je da se najveći broj nesreća, čak 90 odsto njih, desio u naseljenim mestima. Deluje kontradiktorno, ali iako je procenat nesreća u naseljenim mestima daleko veći, procenat poginulih u onima koje su se desile van naseljenih mesta iznosi 30 odsto od ukupnog broja!

Šta uzrokuje nesreće?

Naši vozači nisu naučeni još uvek da na pešačkom prelazu nemaju prioritet. Osim toga, dovoljno je to što je saobraćajna policija ove godine otkrila i sankcionisala

862 000 prekršaja, isključila iz saobraćaja 70 000 vozača i oko 80 000 vozila. Za prvih sedam meseci, saobraćajci su uočili 42 000 vozača sa prekomernom dozom alkohola, 22 000 onih koji su projurili kroz crveno svetlo, a koji će po novom zakonu biti svrstani u kategoriju “nasilnih vozača”.

Ali, nevaspitanje vozača kao i veliki broj nesreća, naročito sa tragičnim ishodom, ukazuje na drugi problem: centre za obuku vozača. Elem, devedesete godine prošlog veka su bile pravo vreme za mnoge fenomene pa tako i za umnožavanje auto-škola geometrijskom progresijom. Dok je nekada kandidat morao ići najpre na teorijsku obuku, nepopularne testove, pa tek bi onda mogao na praktičnu nastavu koja je podrazumevala da mora da izvozi 40 časova, sada stvari stoje drugačije. Iako postoji zakonska obaveza da se vozi svih 40 časova, to mnogi izbegavaju u čemu ekonomski momenat igra veoma važnu ulogu: časovi se plaćaju. Obično kandidat vozi 20 časova, a teorijska obuka mu se ostavlja na savest. Bez obzira na to što ima obavezu da položi probni test, koji je, opet, u većini slučajeva sveden samo na formalnost. Znači, kvalitet nastavnog centra. U Srbiji ima oko 900 auto-škola. Ali kada MUP reši da valjano prekontroliše kandidate i kvalitet nastave, onda se to čini na samim praktičnim ispitima. Tada je broj oborenih kandidata izuzetno veliki. Bilo je i slučajeva zatvaranja ovih škola. Zato je predlagač novog Nacrta zakona o bezbednosti na putevima, Ministarstvo za kapitalne investicije (u saradnji sa MUP-om i Saobraćajnim fakultetom) uneo u tekst i auto-škole, izdavanje licenci za rad, kriterijume. Tako će budući kandidati za vozače morati ponovo da prolaze teorijsku obuku, da voze svih 40 časova...

Hoće li to poboljšati stanje na lošim putevima Srbije, videćemo. Tek, i ovo je jedan od uzroka nesreća. Putna mreža Srbije iznosi oko 42 000 kilometara, od čega Republička direkcija održava 17 000 kilometara magistralnih i regionalnih puteva a ostatak, nekih 25 000 kilometara, lokalna samouprava.

“Mi godišnje možemo da održimo i rehabilitujemo samo oko 800-900 kilometara magistralnih i regionalnih puteva”, kaže dr Ujdur. “Treba nam dosta novca da u narednih pet ili šest godina popravimo postojeću mrežu. Ovo je strateško pitanje Srbije. Dobro je to što je pre četiri meseca Brisel proglasio koridor 10 i koridor 7 (tok Dunava kroz našu zemlju) za “osovinu 5” multimodalitetnog saobraćaja.”

Prostije rečeno, Evropa je spremna da nas podrži u izgradnji i rehabilitaciji saobraćajnica koje nas povezuju sa susedima. Na primer, autoput E-75, od Horgoša do Beograda. Tu je i deonica Niš-Dimitrovgrad, koja je Evropi važna zbog ulaska Bugarske i Turske u Evropsku uniju. S druge strane, Srbija je ponudila nešto novo. Pravac Horgoš-Beograd-Požega-južni Jadran, kojim bismo se preko Bara spojili sa Italijom. Za ovaj pravac država je spremna da da koncesiju, što u Ministarstvu za kapitalne investicije vide kao mnogo bolje rešenje od zaduživanja.

Inače, Srbija ima bezbroj tzv. crnih tačaka. Samo onih koje se nalaze na ukrštanjima železnica i puteva ima preko 2000.

Tako se kod nas stiče više uzroka velikom broju nesreća.

Igrom slučaja, do teške nesreće u kojoj su životom platili Đorđe Đukanović i njegovi drugovi i drugarice, došlo je u trenutku kada traje javna rasprava o novom nacrtu Zakona o bezbednosti na putevima. Novi zakon je uistinu novi.

“To je u potpunosti evropski dokument”, kaže dr Branimir Ujdur. “Glavna novina je nova kaznena politika. Mi smo, na primer, uveli kaznene poene, kategoriju žnasilnog vozačaž, mnogo oštrije kazne...”

Na primer, ako nasilni vozač u roku od tri godine ili kraće prikupi po tri puta osamnaest poena, onda trajno gubi dozvolu. Sada će svi oni koji upravljaju motornim vozilom a nemaju dozvolu ili nemaju dozvolu odgovarajuće kategorije, ili im je ona istekla, biti kažnjavani zatvorom do jedne godine. Takva je kazna predviđena i za one koji imaju više od 2,1 promila alkohola u krvi. Za one koji steknu kaznene poene, postoji mogućnost da se, recimo, oni izgube nakon nekog vremena, ali pod uslovom da se više ne napravi nijedan prekršaj. Novčane kazne su drastično povećane i kreću se od 3000 dinara do čak tri miliona dinara! Pukovnik Milinić kaže da je u pitanju novi koncept finansiranja bezbednosti. Drugim rečima, novac koji se dobije od nebezbednosti, trebalo bi da ode na sve ono što bi doprinelo bezbednosti na putevima. Ovde se ne radi samo o kaznama za nesavesne vozače već i o naplati dozvola za prevoz opasnih materija. Ili o uzimanju 25 odsto od cene litre benzina za obnovu puteva...

Osim što postavlja na noge novi režim kažnjavanja, Nacrt zakona uređuje do detalja nadležnosti svih odgovornih za bezbednost. Jedna od najvećih novina je osnivanje Agencije za bezbednost saobraćaja, vladinog tela koje će se baviti i donošenjem Strategije bezbednosti, međunarodnom saradnjom, licencama za ispitivače na vozačkim ispitima. Naravno, zakon će biti praćen podzakonskim aktima kojima će biti uređeno, na primer, vršenje kontrole saobraćaja od strane MUP-a, rad centara za tehnički pregled, polaganje vozačkih ispita...

“Verujemo da ćemo novim zakonom i njegovom primenom od Nove godine smanjiti broj nesreća za 20 odsto”, tvrdi Branimir Ujdur.