Ožiljak na licu pravde

Mile Veljković, novinar i otporaš, uz hladan špricer u hladu bašte požarevačke kafane “Čikoš”, malo-malo, pa zapeva “Sve je isto, samo njega nema”. “NJega” je i Slobodan Milošević, bivši predsednik i Srbije i Jugoslavije, i njegov sin Marko Milošević. Tačno, nema ih trenutno u Požarevcu.

Ali, za Veljkovićev refren bitnija je druga činjenica: Požarevac je jedino mesto u Srbiji u kome nije okončan nijedan sudski postupak zbog zlostavljanja, prebijanja, maltretiranja... pripadnika “Otpora” tokom 2000. godine!

Na samrti je i onaj glavni postupak u kome se Marku Miloševiću i njegovim pajtašima sudilo zato što su pretukli Zorana Milovanovića i što mu je sin Slobodana Miloševića, tada predsednika Jugoslavije, pretio motornom testerom da će ga iskasapiti i baciti u Veliku Moravu.

Okružno tužilaštvo Požarevca je tako stavilo tačku bar na deo procesa koji je započeo uveče 7. marta 2000. godine.

Tada je Zorana Milovanovića (19) Markova ekipa na silu odvukla u „Madonu” tukući ga i usput i posle, samo zato što se pojavio na televizijskom ekranu kao učesnik konferencije „Otpora” na kojoj ni slova nije izustio. O tome šta mu se dogodilo u noći koje će se do najsitnijeg detalja sećati celog svog života, Milovanović je odmah obavestio medije. Krivičnu prijavu nije podnosio. Nije video mogućnost da se u Srbiji sudi porodici čija je volja bila jača od svakog zakona i svakog suda. Učinio je to tek 21. novembra 2000. godine, kada je pomislio da Srbija više nije vlasništvo porodice Milošević. Možda su mu u odluci „pomogli” i čelnici Demokratske opozicije Srbije, takav slučaj bio je za njih fantastična predizborna injekcija. Milovanović je, inače, član stranke Velimira Ilića, kako tvrdi, od 2000. godine.

Istražni postupak počinje marta 2001. godine, godinu dana od počinjenog zločina, a prvo suđenje je bilo u jesen 2001. godine. Zastupnici okrivljenih se ne pojavljuju na suđenjima, ročišta se zakazuju u razmacima od pet-šest meseci... I tek 23. jula 2004. objavljuje se presuda Opštinskog suda Požarevca. Sudija Marija Marinković-Vučićević osudila je Marka Miloševića na šest meseci zatvora. Četiri i po meseca Okružni sud razmatra ovu presudu i poništava je rešenjem od 15. decembra.

U januaru 2005. sve počinje iz početka, a sudska hronologija biva pod neporecivim uticajem političke hronologije. Na ročištu 16. februara Milovanović je još „kočoperan i dobro raspoložen”, tvrdi njegov advokat Vladan Batić. Onda se u Skupštini Srbije dešava onaj povratak u vreme crveno-crne koalicije, radikali i socijalisti traže ukidanje „sudskog progona Mirjane Marković i Marka Miloševića”, a radikal Petar Jojić, novi Markov advokat, blati sudinicu koja je Marka osudila. Medije preplavljuje priča da vlada Vojislava Koštunice mora da isposluje ukidanje poternica za Mirom i Markom da bi zadržala podršku socijalista, bez kojih joj nema života, čiji je potpuni talac.

To je dovoljno upozorenje za požarevački sud koji traži da neko drugi nastavi slučaj, njemu je ponestalo hrabrosti. Ročište zakazano za 4. mart se odlaže za 12. oktobar. A Vrhovni sud Srbije odlučuje da se Marku i pajtašima mora suditi u Požarevcu.

Požarevački sud je izgleda tačno video šta će se dešavati u Srbiji. Pokazalo se to u junu kada je v.d. javnog tužioca Srbije Slobodan Janković rešio da se ukine poternica za Mirom Marković samo na osnovu časne reči advokata da ona više neće izbegavati suđenja.

Pravosuđu je menjan lični opis. Janković je posle ukidanja poternice za profesorkom Marković, što je predsednik Ustavnog suda Slobodan Vučetić opisao kao „veoma neobično”, postao tužilac bez v.d., a malo potom je u tom svojstvu ražalovao specijalnog tužioca Jovana Prijića u rang zamenika. Marija Marinković-Vučićević, koja je bila hrabra da pošalje Marka na šest meseci u zatvor, nije uspela da postane predsednik Opštinskog suda. Na to mesto je došla Svetlana Gaco, za koju Vladan Batić kaže da je dokazana espeesovka i da je prva komšinica ministra pravosuđa Zorana Stojkovića na crnogorskoj obali između Ulcinja i Bara. Danica Miljević, koja je u Okružnom sudu glasala (2 prema 1) za potvrdu presude Opštinskog suda (kojom je Marko Milošević osuđen na šest meseci) nije izabrana za predsednika Okružnog. Inače, suprug sudije Miljević je zamenik Velimira Ilića.

Miroslav Vojinović, tužilac koji je pokrenuo postupak protiv Marka i kompanjona, nije izabran u Skupštini Srbije za okružnog tužioca iako ga je za to predložio Vrhovni savet pravosuđa. Na to mesto je došao Dragan Petrović, koji je, nakon što su Markovi pajtaši ubili boga u otporašima, u proleće 2000. podigao optužnicu protiv žrtava.

A u Požarevcu je sve kao 2000. godine: iste sudije, isti tužioci „koje su postavljali Mira i Sloba”, tvrdi Mile Veljković. Otporaši, a požarevački otporaši su preživeli ono što drugi nisu, sa sprdnjom pričaju kako su izveli da tužilac Mitar Krstev, svikžo da bude u kojoj je potrebno partiji, koji je predlagao Miru Marković za ženu decenije, potpiše pristupnicu i za „Otpor”.

Posle ovog nabrajanja političko-pravosudnih činjenica, uz dodatak da pravda nikako nije stizala Marka i njegove i da u pet opština Braničevskog okruga vladaju oni za koje se verovalo da su bivši, sasvim je razumljivo pismo Živke, majke Zorana Milovanovića, Vladanu Batiću kojim mu otkazuje punomoć (videti okvir). Odlazak Zorana Milovanovića kod tužioca je samo očekivani korak, posle čega su otporaši počeli da ga mrze koliko i Marko i njegova ekipa 2000. godine.

Iako Milovanović to negira, izgleda da on jeste pred Dmitrom Krstevom, zamenikom okružnog tužioca, 18. jula promenio iskaz. Sa tog sastanka napravljena je službena beleška koju u utorak u Požarevcu nisu bili voljni da pokažu ni Milovanović ni okružni tužilac Petrović. Ovaj poslednji nije hteo da komentariše ni tvrdnju dnevnika „Danas” da Republičko tužilaštvo nije naložilo požarevačkom da postupi kako jeste. „Kada to budu zvanično rekli, mi ćemo zvanično odgovoriti”, samouveren je bio Petrović.

U utorak, 9. avgusta, Požarevac se delio na one koji misle da je Milovanović u strahu promenio iskaz, druge koji veruju da je to uradio za pare, i treće koji su sigurni da su se stekla oba razloga istovremeno.

HADŽI DRAGAN ANTIĆ, PORODIČNI PRIJATELJ Mira i Marko ne razmišljaju o povratku u Srbiju Ističući da govori kao porodični prijatelj koji nema nikakvih ličnih interesa da brani porodicu Milošević – Marković, bivši direktor “Politike” Hadži Dragan Antić za NIN kaže da ne očekuje da će se Marko Milošević i Mira Marković, po ukidanju poternica, vratiti u Srbiju: - Marko se neće vraćati u Srbiju. To, uostalom, i nije bio predmet razgovora. I Mira i on imaju samo jednu ideju, a to je da vide Slobodana. Znači li to da su tačne informacije, objavljene u nekim medijima, da će se porodica ponovo okupiti u Hagu, 20. avgusta, na rođendan Slobodana Miloševića? - Ako ste pratili moje izjave tokom poslednjih nekoliko godina, videli ste da sam stalno govorio da je naša ideja da se porodica ponovo okupi, nije važno gde. I Mira i Marko imaju pravo da se vide sa svojim mužem i ocem. Neostaljinistička DOS-ova vlada pokušala je da nas kriminalizuje, da nas baci u ilegalu i tako spreči da se okupimo, ali to im, srećom, ne polazi za rukom. Pravo je pitanje, međutim, zašto nas se oni toliko plaše? A odgovor je... - Plaše se duha Slobodana Miloševića, plaše se da će on narasti. Od toga strahuju čak i njegovi partijski drugovi, pa i neki koalicioni partneri poput Dušana Mihajlovića koji se sada odriče Mire Marković, s kojom se u više navrata ljubio u obraz tri puta, što imam zabeleženo i na fotografijama.

Svi oni zaboravljaju na jedan detalj: Milovanović je na ročištu 15. marta 2003. godine rekao kako ne može da se seti da li je motorna testera bila u rukama Marka Miloševića ili nije. To piše u „Zapisniku o glavnom pretresu” i to je potpuno odudaralo od njegove prve izjave, da je testera bila u Markovim rukama, da je on upalio i prineo na dva santimetra od Zoranovog lica i da mu je pripretio da će ga iseći i baciti u Veliku Moravu.

Da li je već tada Milovanović shvatio da DOS ne zanima ovaj slučaj i da DOS-u vreme nepovratno ističe? I da li je u julu ove godine shvatio da i novu vlast u kojoj je i njegova Nova Srbija više zanima politički interes od istine? Šta god da je, makar i da je tačno i da je promenio iskaz zbog straha i novca, zar je Milovanović jedini u Srbiji koji nema pravo na sopstveni interes?

Milovanović je mogao samo jedno da zaključi – svaka će ga vlast samo koristiti, a on će biti sve nespokojniji, sa sve više neprijatelja oko sebe.

Ako je zato rešio da prekrati svoje mučenje, nije moralno da mu zamere ni dosovska ni postdosovska vlast.

Nije moralno, ali zameriće mu. A Milovanović bi mogao da pita i Vladana Batića, i demokrate Borisa Tadića, i liberalne demokrate Čedomira Jovanovića, i građane Nataše Mićić i demohrišćane Vladana Batića.... zašto niste pomogli da se proces pravosnažno okonča u tri i po godine vaše vlasti. DSS-u bi mogao da kaže da je nepristojna izjava da se ne mešaju u pravosuđe kada ima toliko dokaza da to čine i kada se skoro svaki njegov čelnik bar jednom očešao o suđenje Zoranu Đinđiću. Dani Drašković bi mogao da kaže da konačno natera SPO da sruši vladu koja je pravo bacila pod noge... Mogao bi da ih pita zašto protiv Marka nisu digli optužnicu povodom izjave Radeta Markovića, bivšeg šefa Miloševićeve tajne policije, da je najmlađi član porodice na švercu cigareta zarađivao milione maraka – nedeljno.