Написана још пре сто седамдесет пет година, комедија “Лажа и паралажа”, као уосталом и цео Стеријин комедиографски опус, открива и на данашњој сцени зачуђујућу позоришну виталност, па чак и могућност да се поводом прошлог говори и о садашњем.У представи Југа Радивојевића, истина, више се инсистира на првом него на другом. Он не тежи да актуелизује, да модернизује Стеријин комад, да преко понашања некадашњих скоројевића покаже ко су и шта су њихови данашњи рођаци, који мисле да ћемо се у европску цивилизацију укључити површним преузимањем из ње оног што је помодно и сасвим споредно. Укратко, намера му није ни да гледаоце поучи ни да их морално поправи, што је била једна од Стеријиних интенција, један од задатака просветитељског позоришта.