“Караула”, последњи југословенски филм, није обремењена функцијом одговора на питање о распаду Југославије и почетку рата, о међунационалним поделама и сукобима. У њој се, додуше, назире нервозно друштвено стање (које ће се тек касније показати као уводно за распад друштвено-политичке заједнице), али, оно је само контекст у који се природно смешта централни догађај филма – оно што би се могло догодити и у неко друго време и на неком другом месту, али на различит начин. Дакле, Грлић нам не предочава једну интимну, љубавну и породичну драму да би нам заправо показао једну друштвену, општеважећу. Не! Он тој интимној драми, која је тема филма, прибавља контекст и користи драмски потенцијал друштвене ситуације како би је убрзао и продубио.