Kad se otvori zemlja

Ovog proleća Srbiju je snašlo zlo buđenje prirode. Poplave, zemljotresi i klizišta. Izveštaji sa terena su dramatični; klizanje zemlje srušilo je 200 kuća, još 500 je u kritičnom stanju, a u zemljotresu je oštećeno gotovo 700 kuća. Poplave ugrožavaju 141 naselje i gotovo dve hiljade domaćinstava, od klizišta strahuju 482 naseljena mesta i više od hiljadu i pet stotina porodica. Samo u opštini Valjevo registrovano je 190 klizišta, u čitavoj Republici procenjuje se da ih već ima oko pet stotina.

Inače, klizišta su geodinamičke pojave na padinama (terenima sa nagibom većim od nekoliko stepeni). Nema klizišta bez manjeg ili većeg uticaja vode. Delovanje podzemnih voda, erozija reka, potoka i bujica, glavni su razlozi nastanka i aktiviranja klizišta. Zbog toga se klizišta najčešće aktiviraju krajem jesenjeg kišnog perioda i, kao sada, početkom proleća posle topljenja snega.

Uzrok nastanka klizišta može da bude i akumulacija površinskih voda koja stvara nestabilnost na padini ali i težina objekata izgrađenih na padinama kao i podsecanje padine zbog izgradnje puteva ili nečeg sličnog. Zemljotresi pogoduju aktiviranju klizišta mada je svako za sebe specifično i tek detaljna inženjersko-geološka analiza može pouzdano otkriti zašto je klizište nastalo i kako se aktiviralo.

Prof. dr Duško Sunarić, dopisni član Akademije inženjerskih nauka SCG, kaže da se klizišta lokalno javljaju svake godine ali su štete uglavnom male, pogađaju manji broj domaćinstava ili institucija, tako da se često i ne evidentiraju. „Ova godina je karakteristična po dva perioda intenzivnih snežnih padavina i dužim periodom kolebanja temperatura oko nule, što uslovljava sporo topljenje snega, tako da voda lagano natapa i zasićuje zemljište što uz druge uslove omogućava pokretanje materijala iz umirenih klizišta. Ne sme se zanemariti ni činjenica da objekti i seoska naselja na padinama u Srbiji imaju vodovode, ali često nemaju kanalizaciju. To je dodatni nepovoljni uticaj koji doprinosi aktiviranju klizišta.”

Proces pomeranja zemlje na klizištima može da traje godinama, čak vekovima. Za klizišta na Umci utvrđena je aktivnost više od dva veka. Naravno, postoje periodi intenzivnih pomeranja, čiji smo upravo svedoci, kada su deformacije uočljive i kada su česta i rušenja objekata, a postoje i sušni periodi kada se pomeranja ne uočavaju ili potpuno prestaju. Ipak, prostorni plan mora da vodi računa da se objekti ne grade na mestu gde se dešavalo klizanje zemlje.

Ipak, u praksi tako ne biva. Profesor Sunarić navodi primer baš sada najviše postradalog sela Bogdanje u trsteničkoj opštini. “Ono je skoro celo, sa više od stotinu stambenih objekata locirano na terenu starog klizišta. Svi objekti su izgrađeni bez bilo kakvih inženjersko-geoloških istraživanja i ‘divlje’ urbanizovani. I do sada se to klizište parcijalno pomeralo, oštećujući pojedinačne objekte ali to su bile manje štete koje su sanirali sami vlasnici. Ali, prvo veliko pomeranje dovelo je do ovakve nesreće.”

Duško Sunarić kaže da poslednji prostorni plan Srbije (tzv. Ivkovićev plan), uopšte nisu radili geolozi i da, eufemistično kazano, ova problematika nije tretirana onako kako je trebalo. Slično je i sa planovima nižih nivoa, i to je svakako jedan od razloga za ono što se upravo događa.

Ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković smatra da ako analiziramo uzroke ove nepogode, ne bismo smeli da zaobiđemo ni naš mentalitet “koji je takav da svako od nas misli da sve najbolje zna i da su sve procedure besmislene”. “Imam takvo iskustvo u porodici jer je moja svekrva rekla šta će njoj arhitekta, valjda ona zna kakva joj kuća treba. Pa, prema tome pretpostavljam da tek za geologa ili za nekog drugog ne bi marila, a kada dođe do ovakve situacije, onda... Da su možda pitali nekog, verovatno bi im rekli za tu kuću da se gradi sto metara dalje ili na višoj koti, a ne u koritu reke”, ispričala je ministarka na Radiju B92.

Dr LJubinko Ilić, naučni saradnik Rudarsko–geološkog fakulteta, kaže da je aktiviranje klizišta bilo očekivano kao i da je on na to više puta upozoravao (tekstovi u dnevnom listu „Nacional” 2001). „Geologija Šumadije je rasedna, to je zemlja vrlo osetljiva na vremenske promene. Zatim, ova zemlja je 1999. bombardovana, to su bile velike vibracije jačine zemljotresa i sve to učinilo je tlo preosetljivim. Ako, uz to, znamo da je tehnička kultura našeg naroda niska, da gotovo nigde nema kanalizacije, da se septičke jame ne prave po propisu, bilo je moguće predvideti da će nam prve veće padavine doneti ovakve probleme”, kaže dr Ilić.

Svako klizište može da se sanira, otklanjanjem uzroka koje ga je stvorilo. Nekada, kao u slučaju sela Bogdanje, objašnjava profesor Duško Sunarić, odluka o izmeštanju stambenih objekata je jedino racionalno rešenje. “Ako su uzrok nastanka klizišta podzemne vode, treba izvršiti drenažu, ako je uzrok podsecanje padine od strane rečnog korita, treba teškim nabačajem pomeriti maticu reke. Nekada se vrši premošćavanje klizišta, sve u zavisnosti od toga kakvo je.”

LJubinko Ilić predlaže očvršćavanje zemlje kao rešenje za sanaciju. A on zemlju učvršćuje strujom. “Priključujem elektrode na zemlju i od gline stvaram ciglu. Taj metod se pokazao kao veoma uspešan u Vraniću gde sam već sanirao neka klizišta i spreman sam da ga ustupim državi. Oni, međutim, kao da nisu zainteresovani.”

Ministarka Dulić – Marković kaže da bi ovakvo stanje trebalo da traje do kraja aprila kad bi, prema podacima Direkcije za vodu, trebalo “vode da se smire”. “Očekujem da će se i klizišta smiriti kada se smire sve te vode koje su ih verovatno i pokrenule. A prema onome što sam ja čula, za to je potrebno desetak suvih dana.”

Duško Sunarić, međutim, kaže da to može da važi za poplave, a nikako za klizišta. “Klizišta se smiruju sa zadocnjenjem, voda je u zemlji fizički vezana i iz gline, na primer, može samo da ispari. Zato je taj proces malo sporiji.” Insistira na tome da se govori o smirivanju, a ne o stabilizaciji klizišta. “O stabilizaciji možemo govoriti sa aspekta godina ili decenija a smirivanje bi trebalo da nastupi do kraja juna. Sada je bitno da je proces u stagnaciji, da ako ne bude nekih velikih padavina, neće biti novih rušenja i da ide ka smirivanju.”

Zanimljivo je i da je na globalnom nivou znatno povećan broj zemljotresa, vulkana i klizišta i zato je prošlu deceniju Unesko proglasio dekadom borbe protiv prirodnih nepogoda. Ali mi smo tada imali druge preokupacije i to je neprimetno prošlo pored nas. I to nam se sad vraća.

Organizacija je, kažu stručnjaci, veliki problem. Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja je ukinula državni Geološki institut. Čak je i Crna Gora sve vreme imala takvu organizaciju koja se bavila problemom geoloških stihija. Uz to, posle petooktobarskih promena geologija je iz tadašnjeg Ministarstva rudarstva i energetike delimično prebačena u Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine pa i koordinacija između ministarstava stvara teškoće. Pored najavljenog ponovnog formiranja Geoinstituta kao državne organizacije, Duško Sunarić smatra da bi neophodno bilo oformiti i upravu za geologiju koja bi napravila strategiju i objedinila sve te sada odvojene institucije.

Registar klizišta trenutno postoji jedino u Beogradu i to neažuriran, urađen pre više od dvadeset godina. Ne vrše se redovne kontrole zemljišta a kod mnogih novih „investitora” inženjersko-geološka istraživanja tla su nešto na čemu štede. Sada prilikom poseta klizištima glavnog grada gradonačelnik Nenad Bogdanović je rekao da su “u prethodnom periodu neodgovorno izdavane dozvole za gradnju na Umci i u Resniku, iako se znalo da su ta područja podložna pomeranjima tla”. Pomeranju tla su podložne i mnoge druge lokacije u Beogradu i Novom Sadu. Na primer, kod srušenog mosta Slobode na desnoj obali Dunava u Novom Sadu nalazi se klizište, a klizišta su i Slankamen, Čortanovci, Sremski Karlovci, Karaburma, Vinča, Ritopek...

Štete nastale delovanjem klizišta evidentiraju se samo u godinama intenzivnih pomeranja kao što je ova ili kao što je bila 1977. ili 1981. godina. U te dve godine štete su iznosile po više od 23 miliona dolara.

Prve procene govore da će mnogostruko više biti potrebno ove godine za saniranje nastale štete. Velimir Ilić, ministar za kapitalne investicije, rekao je da je samo za izgradnju kuća neophodno 15 miliona evra a ako budemo voljni da opravljamo i puteve, trebaće nam još 36 miliona evra. Ilić je na čelu Koordinacionog tela za usmeravanje aktivnosti u otklanjanju posledica nastalih aktiviranjem klizišta. Pored njega, članovi tog tela koje je oformila Vlada Srbije su ministri privrede, poljoprivrede i zdravlja: Predrag Bubalo, Ivana Dulić – Marković i Tomica Milosavljević.

Aleksandra Damjanović, pomoćnik ministra Ilića, kaže da je za šest dana koliko funkcioniše, ovo telo uradilo mnogo; napravljen je idejni projekat, kupljena je zemlja od seljaka, počela je izgradnja 25 kuća... “Bitno je da ljudi shvate da niko nije sam u ovoj situaciji, da vlada i lokalne samouprave dele njihov problem i da niko na kraju neće ostati bez krova nad glavom.”

Inače, budžet Srbije je predvideo ukupno 190 miliona dinara za otklanjanje štete nastale prirodnim nepogodama ali je veliki deo tog novca utrošen i pre početka ovog “klizavog proleća”. Za sada za otklanjanje posledica delovanja klizišta vlada je odvojila još 90 miliona dinara.