Pohod na deželu

Ako imaju te pare, Miroslav Mišković i Milan Beko kupiće bez sumnje slovenački Merkator i time učiniti “veliki ekonomsko-politički presedan gađajući prvi put u zenicu oka i simbol uspešnosti slovenačke privrede”. I ako svi zajedno budemo imali sreće, a hrvatski koncern Agrokor kapitala da stabilizuje svoje finansije, zajedno će stvoriti ujedinjenu regionalnu kompaniju sa prometom, koji sami procenjuju, na šest milijardi evra. To će predstavljati “kritičnu veličinu” za izlazak na crtu svakoj pretećoj evropskoj konkurenciji.

Bura koja je ovih dana povodom njihove “pretnje” protutnjala Slovenijom, samo je poslednji trzaj u Srbiji tako mnogo hvaljenog slovenačkog ekonomskog patriotizma kome se ima zahvaliti što je slovenačka privreda, i posle privatizacije ali pre ulaska u EU, ostala u slovenačkim rukama. Sa beogradske strane toj ekonomskoj pošasti, na koju se Evropska unija navodno roguši dok je svi manje ili više praktikuju, izazov je uputio ekonomski patriotizam srpskog tipa zasnovan na zahtevu srpskoj državi da interese SVOJIH firmi podrži i zaštiti ne kod kuće nego u inostranstvu. Ne ako hoće, nego ako ume. Ali, nije ovaj zahtev razlog nelagodi koja je pratila vesti da je ova dva biznismena Miškovića i Beka neki dan primio srpski premijer Vojislav Koštunica i podržao njihove slovenačke namere. Oni na domaćem, srpskom tržištu predstavljaju simbole monopolista i oligarha sa kojima država neće (kako misli javnost) ili ne ume (kako joj se podsmevaju oni sami) da izađe na kraj. Slovenačko-srpski problem rešiće, veruje se, Evropska unija, ko će rešiti ovaj srpsko-srpski ne zna se. Baš danas kad ovaj broj NIN-a bude na kioscima u Srbiji će biti konstituisana Komisija za zaštitu konkurencije i ta će briga, hvala bogu, sa Ministarstva za trgovinu preći na tu komisiju. A mi znamo za šta kod nas komisije služe.

Čim su Mišković i Beko objavili nameru da u skladu sa propisima o preuzimanju ponude akcionarima Merkatora otkup njihovih akcija po ceni (45 000 tolara) koja prilično nadmašuje onu po kojoj je slovenačka država svoje akcije u istoj firmi prodala slovenačkom Istrabencu i Pivovarni “Laško” (38 000 tolara), Slovenci su se prihvatili izanđalog pitanja: šta iza toga stoji? Isto pitanje nisu postavili ni u jednom slučaju kupovine mnogih firmi u Srbiji za koju su, sve do pokušaja Merkatora da preuzme trgovinski lanac C market, bili više nego poželjni kupci i poslodavci. Slovenačka aluzija na (političko) poreklo Miškovićevog i Bekovog kapitala ne može se uzeti za ozbiljno. Mada su firme obojice (Delta i DiBek) bile na čuvenom Dinkić-Radovićevom spisku ekstraprofitera. S tim što je Mišković porez na ekstraprofit platio, a Beko nije. Da li zato što je navodno kumovao sinu Zorana Đinđića ili zato što je firmu, pre naplate poreza, prodao – u svakom slučaju nijedan od tih razloga nije bio ubedljiv. Ali to je stvar naših, a ne slovenačkih leđa.

Dok na sve strane emituju odlučnost da u slovenački trgovački lanac “Merkator” uđu prijateljski javnom ponudom ili neprijateljski, otkupom akcija sitnih akcionara na Berzi, Mišković i Beko sigurno ne sede skrštenih ruku. Sumnjičenja slovenačke štampe da i oni imaju nekog udela u najnovijoj ponudi britanskog investicionog fonda Altima Partners da otkupi 24,99 odsto akcija Merkatora, nisu bez osnova. Tim pre što gotovo niko ne spori učešće bivšeg prvog čoveka Merkatora Zorana Jankovića u tome fondu, a sami Mišković i Beko ne spore svoju poslovnu vezu sa Jankovićem.

Ako imamo razloga da verujemo Miškoviću i Beku, a nema nam druge jer “takvi smo kakvi smo, ali bolje od nas nemate” što bi rekao Mišković, onda će narednih godina doći do slovenačko-hrvatsko-srpske integracije u kojoj će figurirati jedan trgovački monopolista (Merkator) i dvojica monopsonista (srpska Delta sa Maksijem, Pekabetom i C marketom i hrvatski Agrokor). Celu priču, međutim, ne kvari samo bojazan da ova tri giganta u našim razmerama ne uspostave monopole na štetu potrošača nego i činjenica da potencijalni hrvatski partner prolazi kroz recimo malu krizu ili “ima nekih svojih frustrirajućih momenata”. Vlasnik koncerna Agrokor Ivica Todorić izgleda je preinvestirao i moraće da prodaje nešto od imperije po mnogo čemu slične Miškovićevoj. “Ovaj slovenačko-hrvatsko-srpski biznis može da ugrozi visoka zaduženost Agrokora koji je ove godine morao da reprogramira 270 miliona evra duga, koji je prerastao svoje tržište i sad počinje da duguje sam sebi”.

Čitaoce još jednom upućujemo da poređenje disperzije delatnosti karakteristične i za Agrokor i za Deltu. Ali NIN-ov sagovornik blizak Miškoviću i Beku odlučno odriče mogućnost da najveća srpska privatna kompanija doživi sudbinu Agrokora. Jer, Mišković je kao što je poznato na vreme prodao svoju Delta banku i “sad ima zdrav kapital, radi na osnovu svog kapitala za razliku od Agrokora koji se oslanja ili na kredite banaka ili na negativni kapital”. Agrokor, koji i sam, recimo, poseduje poslovnu banku i u Hrvatskoj je izložen strašnoj konkurenciji stranih trgovačkih lanaca, moraće što pre da pođe Miškovićevim stopama i nešto proda. Ako ne misli da okasni u velikoj slovenačko-hrvatsko-srpskoj integraciji.

Prema podacima prvog čoveka Merkatora Žige Debeljaka ta firma u Sloveniji drži 43,5 odsto trgovine, u Hrvatskoj 4 odsto, u Srbiji i Crnoj Gori 2 odsto i u Bosni i Hercegovini tek 1 odsto. Plan joj je da do 2010. godine učešće u Hrvatskoj podigne na 12 odsto, u SCG na 10 odsto i u BiH na 5 odsto. Agrokor kontroliše oko 40 odsto trgovine u Hrvatskoj i gotovo sasvim dominira maloprodajom u Bosni i Hercegovini. Delta sa svojim lancima Maksi, Pekabeta i C market prelazi 40 odsto u Srbiji. Wihova integracija neće pojačati monopol u Srbiji tvrdi državni sekretar u srpskom Ministarstvu trgovine Srđan Srećković.

To se ministarstvo jako ponosi što je “jedino izašlo u javnost oko previsokih marži u dva Miškovićeva trgovačka lanca”, ali zakon im ne daje pravo da bilo koga prozivaju i radije će sačekati da tek izabrana Komisija za zaštitu konkurencije počne da radi svoj posao, kaže Srećković.

Prozvana strana za prozivku ministarstva ima samo reči prezira. Jer, tako rade samo nesposobne vlade, prvo javno prozivaju i kompromituju svoje proizvođače, a onda ih pozovu na razgovor. Uostalom, svuda u svetu postoje monopoli, stvar je da se spreči njihova zloupotreba. Na primedbu da tek doneti Zakon o zaštiti konkurencije ne predviđa kriterijume prema kojima će se ta zloupotreba utvrditi, Srećković kaže da je Komisija nadležna da proceni da li se cene “formiraju iznad ravotežnog nivoa ponude i tražnje odnosno sa nerealno visokim profitnim stopama”.

U javnosti prozvani monopolisti će, međutim, reći da država ne radi svoj posao jer “ova vlada kao ni one koje su joj prethodile ne zna da ga radi”. Ako je to tačno, od integracija koje nas se u regionu obećavaju, Miškovići i Todorići predvođeni Bekom na regionalnom nivou će dobiti ono što već imaju kod kuće, a potrošačima će dobiti malo. Čekajući Evropu.

Najbogatiji Miroslav Mišković najbogatiji čovek u Srbiji. Bije ga glas biznismena koji uživa podršku političara za koju navodno dobro plaća. O tome zasad nema materijalnih dokaza. Miškovićevi lik i delo manje su poznati javnosti nego lik i delo Milana Beka. I pored sve diskrecije, bar je četiri puta bio predmet ogromnog javnog interesovanja. Prvi put aprila 2001. godine kad ga je kidnapovala grupa Dušana Spasojevića i kad je, posle samo 18 sati, smogao otkup od sedam miliona maraka. Zatim, kad ga je sa TV ekrana, zbog neumerene investicione ekspanzije, napao ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić, koga je zbog tog napada navodno tužio. Onda je svoju Delta banku prodao italijanskoj Intesi za sumu od oko 300 miliona evra. I najzad, kad se sa godišnje skupštine svoga holdinga okomio na samoupravne omaje domaćih radnika Rođen je 1945. godine u Kruševcu, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu. Čovek tajna Miloš Nešković, generalni direktor Telekoma Srbija, u vreme kad je 49 odsto te firme prodato Italijanima i Grcima, ispričao je svojevremeno ovoj novinarki da ga je Milan Beko onog dana kad je i pred Slobodanom Miloševićem izložio plan prodaje oborio s nogu. Briljantnom inteligencijom. Novinarima je teško da svedoče o tome. Beko ih se najradije kloni, naročito posle 2000. godine. I svojom se namenski samootkrivenom tajnovitošću pomalo razmeće i pošto je pretprošle godine na svetlost dana opet isplivao kao savetnik u slučaju komične prodaje aranđelovačkog “Knjaza Miloša”. I sad kažu da je baš Miša Beko mozak operacije preuzimanja slovenačkog Merkatora. Mišković je lova o kojoj se nešto zna. Beko je lova mnogih investicionih fondova o kojima pošteno govoreći javnost ništa ne zna. Sem da su u njima karijeru nastavila bar dva mlada rukovodioca Agencije za privatizaciju Republike Srbije. Beko je rođen u Herceg Novom 1961. godine. Cvećar Ivica Todorić stopostotni vlasnik najveće hrvatske privatne firme Agrokor ove se godine opet vratio na prvo mesto Nacionalove liste najbogatijih Hrvata. Bogatstvo mu je procenjeno na 420 miliona evra. Rođen je 1951. godine. On, njegova žena i troje dece svi su završili ili studiraju ekonomiju i rade u porodičnom preduzeću. Čiji su počeci – romantični. Prema tvrdnji samog Todorića, biznisom se počeo baviti 1976. godine: privatnom proizvodnjom i prodajom cveća “u čemu je Agrokor postao tržišni lider sredinom osamdesetih godina”. Sad je Agrokor veliki konglomerat sastavljen od proizvođača sladoleda, mineralne vode, vina, ulja, margarina, mesa, trgovinskog lanca, hotelijerstva i poslovne banke. Wegov spor sa u Srbiji takođe prisutnim hrvatskim biznismenom Lukom Rajićem (Lura-Somboled) novine su svrstale u red najvećih hrvatskih sporova godine. Rajić je navodno pokazao da se ucenama gotovo monopoliste ne mora popustiti da bi se na tržištu opstalo. Najmlađi Žiga Debeljak, predsednik Uprave Merkatora je nov čovek u poslovnom svetu takozvanog Zapadnog Balkana. Što je i logično s obzirom na njegovo godište – 1971. Izgleda mlađe i samouverenije od svojih godina. Menayer je par exelance, nigde po medijima nema pomena o nekoj njegovoj ličnoj vezi za velikim novcem. Završio je Fakultet za elektroniku i računarstvo u Qubljani, a na Ekonomskom fakultetu magistrirao bankarski menayment. Radio je u firmama Plutal, Merkator, Gorenje, a posle velikog spremanja vlade Janeza Janše po slovenačkoj privredi i istiskivanja navodno najbogatijeg Slovenca Zorana Jankovića iz Merkatora, postao je prvi čovek tog trgovačkog lanca. Slabo se pojavljuje i u slovenačkim medijima, jedino po čemu je zasad poznat su njegove mlade godine.

Vladimir Gligorov Slovenački protekcionizam “Ovaj slovenačko-srpski problem oko Merkatora sada je problem Evropske unije. Jer čitava slovenačka tranzicija zasnovana je na tome da se sačuvaju slovenačke firme. Sad kad su članica Evropske unije to nije tako jednostavno održivo. Sad moraju da otvore tržište kapitala strancima i onima iz EU i drugima. Sa drugim problemom se suočava Srbija, sa sklonošću da ima nacionalne preduzetnike koji se zalažu za nacionalne interese van Srbije, a u samoj Srbiji imaju monopolski položaj. Treći problem je akumulirani političko-privredni spor niskog intenziteta između Srbije i Slovenije, što je od manjeg značaja. To što se u slučaju Miškovića i Beka sad pominje poreklo imovine, samo je jedan kvaziargument kojim se nastoji pojačati protekcionistička politika Slovenije. U poslovnim odnosima to je najčešće poslednji razlog da do nekog posla ne dođe”.