17.04.
2024.
Par zvani "Smrt": U njihovoj firmi pronađeno je 180 ljudskih tela i istina je isplivala na videlo
Suđenje Halfordovima zakazano je za 6. jun, a par se takođe suočava sa federalnim optužbama.
Polje arhitektonske publicistike bilo je veoma izdašno u poslednjih nekoliko godina, pa su se na njemu pojavile brojne knjige raznovrsnog stručnog žanra – od monografija, preko istorijskih studija, zbirki kritika, pojmovnika, pa sve do zamašnih enciklopedija. Upravo se kao poslednje delo iz ovog knjižnog niza u rukama čitalaca našla grafički lepo opremljena ARHITEKTONSKA ENCIKLOPEDIJA BEOGRADA Slobodana-Giše Bogunovića.
Bogunovićeva Enciklopedija sa ukupno 1 500 stranica podeljena je na tri toma čiji su naslovi: ARHITEKTURA, ARHITEKTI i POJMOVI, a obuhvata vremenski raspon od početka devetnaestog veka do naših dana, što je zapravo i ceo period srpskog graditeljstva na tlu našeg glavnog grada.
U prvom tomu prikazane su značajne građevine, potom izuzetne ulične celine i karakteristične arho-urbanističke grupacije. Pored današnjeg Beograda ovde nalazimo i mnogo fragmenata nestalog grada datih slikovitim opisima i mnoštvom fotografija među kojima ima i onih dosad neobjavljenih, a nađenih autorovim pasioniranim traganjem. Selekcioni kriterijum za događaje i dela starijeg datuma se umnogome podudara sa već prihvaćenim vrednovanjima u našoj istoriografiji s tim što je autor u dobar broj odrednica uneo i svoja sveža merna zapažanja. Bogunovićevo procenjivanje kvaliteta novijih objekata ima pojačanu dozu originalnosti, pri čemu daje priliku i za poneka protivstavljanja, ali mu se ne može poreći uvek vešto sročena argumentacija. Piščevo izlaganje se inače odvija tečno i pregledno uz upotrebu veoma bogate leksike i dinamične sintakse, što, uz slikovite opise i samosvojne komentare, čini ovu enciklopediju zanimljivom i privlačnom ne samo stručnjacima nego i širokom krugu znatiželjnika za istoriju i, posebno, arhitekturu Beograda.
Srednji deo ovog kompleta sadrži životne i radne biografije 170 stvaralaca koje je autor prikazao studiozno obrađenim odrednicama uz mnoštvo foto-ilustracija i podataka. Primetno je da se on u izradi portreta izabranih graditelja potrudio da ne ponavlja dosadašnje istoriografske pristupe nego da često unosi nove, pažnje vredne, tonove i nijanse. Uvek je moguće staviti primedbe na neka nepravedno izostavljena ili uvršćena imena, ali u ovoj brojnoj listi nismo zapazili bitnije propuste.
U trećoj knjizi Bogunović je dao objašnjenja karakterističnih izraza i termina upotrebljenih u prva dva toma a tiču se pojmova tehničke, istoriografske i teorijske prirode važnih za podrobnije razumevanje sadržaja. Ovaj deo čini štivo uglavnom opšteg tipa i, uz neke zamerke na izbor tema, on pruža veoma koristan informativno-obrazovni sadržaj.
Pored dugotrajnog, obimnog i prilježnog ličnog istraživanja, pisac se, što je neizbežno, služio i stručnom literaturom, a činio je to odmereno i uz dužno navođenje izvora.
Beogradska arhitektura bila je dosad fragmentarno predstavljena u mnogo raznovrsnih publikacija, ali se Bogunović odvažio da znatiželjnicima pruži mogućnost da na jednom mestu sagledaju njen dvostoletni razvoj učinivši to na izdašno dokumentovan, studiozan i uverljiv način.
(Za kritički osvrt to nije bitno, ali čitaocima NIN-a može biti zanimljivo da je Slobodan-Giša Bogunović rođen 1961, da je filozof po obrazovanju, član ULUPUDS-a i sin našeg istaknutog arhitekte Uglješe Bogunovića.)
