15.04.
2024.
Francuz izgubljenog psa posle godinu dana pronašao čak u Srbiji: Jedan poziv je promenio sve
Francuz iz okolone Liona došao je u Loznicu kako bi preuzeo psa kojeg je izgubio pre godinu dana na granici Grčke sa Turskom.
Filmom “Pod plavim nebom” Mihaila-Mike Đorđevića, jednog od pionira jugoslovenske kinematografije a rođenog, inače, početkom 19. veka u Brusu, počeo je 10. jula 14. međunarodni festival turističkog, ekološkog, sportskog i, kao posebna novina, kulinarskog filma, upravo u toj lepoj varošici u podnožju Kopaonika. Takođe je još nekoliko prigodnih svečanosti obeležilo taj veliki trenutak za mali Brus: predsednik Saveta tog festivala, dr Draško Ređep, nadahnutim je govorom o Nikoli Tesli otvorio specijalno upriličenu izložbu akademskog slikara Miodraga D. Jelića, posvećenu upravo velikanu svetske i srpske nauke pod nazivom “Tesla, energija kristalnih projekcija”, a priređene su još i dve izložbe fotografija na temu prirodnih lepota Brusa, odnosno Kopaonika.
U kompeticiji se, inače, našlo osamdeset filmova iz svih krajeva sveta, što je uvek posebno preporučivalo Mefest, naročito u onim oskudnim vremenima kada je nastao, a bilo je to 1993. godine. Samo se upornošću idejnog tvorca i direktora Mefesta Gavrila Azinovića taj projekat sačuvao i održao, doduše menjajući lokaciju, to jest mesto zbivanja, od Zlatibora preko Vrdnika do, evo, Brusa, ali on svejedno traje i, što je još važnije, raste i cveta, u sve je boljoj formi...
Azinović kaže: “Festival daje, pre svega, šansu mladim, ambicioznim autorima kao i malim kinematografijama da kroz ove specifične žanrove pokažu svoje znanje i talenat. Kao što je Saša Petrović rekao davne 1993. godine, a bio je prvi predsednik žirija Mefesta: Sreo sam na ovom festivalu i srećne sineaste.”
Šta se, pored ostalog, ovog puta moglo videti na Mefestu?
Recimo, više zanimljivih filmova upravo iz Srbije, da baš odatle krenemo: “Vatreni salamander” Milorada Đuknića, “Altajski spomenar-priroda” Jovana Gagrica, “H20” Zorice Banić, “Grebeni Mediterana” Tanje Jovanović, “Beli Majdan i pećine Fruške gore” Svetlane Paroški, “Sedam veličanstvenih” Dragana Panića Panja, “Muharem muzika – oči života” Željka Mirkovića, “Muzigruda svrljiška” Milene Bobić, “Kotlić” Peđe Mihailovića... ali su tu bili i filmovi iz, na primer, Hrvatske: “Mediteran kakav je nekad bio” uvek izvrsnog Zrinka Ogreste, ili iz Bosne i Hercegovine: “Nosim te u srcu” Gorana Mizraka, pa “Kod djeda” Sima Brdara. Vredi sigurno istaći i ostvarenje iz Makedonije – “Vaskrsavanje” Ivana Mitevskog.
Program 14. međunarodnog festivala turističkog, ekološkog i sportskog filma obuhvatao je, naravno u širem smislu, i obilazak Nacionalnog parka Kopaonik. U ovim vrelim danima to zelenilo, ta lepota i taj hlad bili su nešto kao čista radost.
