Ništa ih ne sme iznenaditi

Među glasačkim listićima koje će srpski glasače dobiti na popunu 11. maja je i onaj na kome se bira opštinsko, odnosno gradsko rukovodstvo. Lokalni izbori u Srbiji, posle donošenja Ustava prvo su odvajani od parlamentarnih izbora januara prošle godine, pa od predsedničkih januara ove godine da bi ih, naposletku opet dočekali parlamentarni izbori. Sa aspekta uštede novca premijer Koštunica je racionalno predložio, a predsednik Tadić racionalno prihvatio grupno glasanje druge nedelje u maju. Međutim, značaj velikih tema tako je u ovoj kampanji prekrio one lokalne teme, koje se tiču praktičnog života građanina i u drugi plan stavio izbor lokalne samouprave. Partijama je, očigledno, bilo u interesu da se glasa odozgo, od republičkog nivoa i na taj način da se pokuša kontrolisati i onaj, očigledno za njih veoma bitan lokalni nivo. Ovoga puta, čak i predsednike opština i gradonačelnike više ne biraju direktno građani već novi zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da to čine stranke u skupštinama opština. Dakle, stranke su odlučile da baš sve mora preko njih. I na republičkom, i na pokrajinskom i na lokalnom nivou. Ništa ih ne sme iznenaditi. I sve stranke su se lako složile da naprave ovakav sistem izbora. DS-u, DSS-u i G17 plus ne smeta ni to što su se prema samo godinu i po dana, kada su donosili ustav, zalagali za neposredan izbor gradonačelnika jer, to je, jelte, evropska praksa. A radikalima nije smetalo što je ova promena izbornog zakona na lokalu napravljena delom i da bi se onemogućila pobeda njihovog kandidata u Beogradu. I nijednoj od ovih stranaka nije smetalo što su njihovi uspešni gradonačelnici protiv ovakve odluke. Što i Goran Knežević (Zrenjanin – DS) i Vidoje Petrović (Loznica – G17 plus) i Tihomir Petković (Užice – DSS) i Branislav Blažić (Kikinda – SRS) smatraju da je ova odluka korak unazad. Naravno, jedna od manjkavosti direktnog izbora gradonačelnika je bila što veoma lako može da parališe grad ako predsednik i opštinska vlada nisu iz iste stranke. Najočigledniji primer je Novi Pazar gde su 2004. većinu formirali stranka Rasima Qajića i radikali, a predsednik je bio Sulejman Ugljanin. I dok vlast u Beogradu, naklonjena Ugljaninu, nije uvela privremene mere, grad nije funkcionisao. Iako Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, smatra da i predsednika opštine i Republike treba birati u skupštini, on kaže da su ovi lokalni izbori, manje slobodni odnosni manje lokalni nego prethodni. “Da bi sprečile promene na lokalnom nivou, da bi se sprečile pobede raznih lokalnih grupa građana i zadržale svoj uticaj na “lokalu” velike stranke su raspisale lokalne izbore na dan kada su parlamentarni. To je ona poslednja igra, kada kartaroš mora da baci i poslednji adut da bi ostao za stolom”, kaže Janjić. U toj infantilizaciji birača posebno je zanimljiva igra brojeva. Prema važećim pravilima igre stranka koja prva preda izbornu listu ima broj 1 na glasačkom listiću. Na parlamentarnim izborima to je prvo uradila koalicija okupljena oko DS-a, druga LDP, treći DSS, četvrti radikali, peti SPS i Palma. I sada, da građani slučajno ne bi čitali imena posle brojeva u svim opštinama prvo listu za lokalne izbore predaju demokrate, onda DSS i SRS čekaju da LDP skupi potpise a to svugde ne ide glatko, a iza njih su socijalisti. Na primer, u Kraljevu, posle DS-a, kako LDP-u nije išlo skupljanje potpisa, DSS je morao da sačeka da listu preda Grupa građana “Pokret za Kraljevo” bivšeg DSS-ovca Qubiše Jovaševića, pa su onda pod brojem 3 lista “DSS – NS – Velimir Ilić” (zanimljivo lista nosi ime po Velji a ne po Koštunici), četiri radikali naravno, a peticu je od socijalista “oteo” Palma koji u Kraljevu ide sam. Pre mesec dana jagodinski gazda je ovde osnovao opštinski odbor i sad će već pokušati da uđe u opštinski parlament. Agencije za ispitivanje javnog mnjenja redovno nas obaveštavaju koliko će koja stranka dobiti na republičkom nivou. Međutim, odstupanje od republičkog nivoa je različito od opštine do opštine u zavisnosti već od prilika u tom delu zemlje i ljudi koji predvode centralne stranke u gradovima. Tako je u Kraljevu pre dve godine Miloš Babić iz Veljine Nove Srbije ubedljivo pobedio na vanrednim izborima za gradonačelnika i sada je koalicija DSS – NS – Velimir Ilić favorit na lokalnim izborima. Vladimir Bogavac predsednik OO DSS u Kraljevu kaže da su odluku da lista nosi ime po Velimiru Iliću doneli bez dogovora sa centralom i zbog odlične saradnje sa Novom Srbijom. “Imamo punu slobodu u odlučivanju. Jedino što nam je zabranjeno je da idemo u koaliciju sa LDP-om sve ostalo je na nama”. Inače, ovu kampanju u Kraljevu obeležilo je otvaranje mosta prema Ribnici koji je prvo otvorila koalicija DS – G17 – SPO, da bi onda bilo zvanično otvaranje kome su prisustvovali premijer Koštunica i Velja Ilić, a onda su sličan performans priredili i mladi Kraljevčani koji nisu imali političkih ambicija. O brojevima se vodilo računa i u Užicu, kako kaže predsednik opštine Tihomir Petković, da se ne bi zbunjivali birači. Pa je tako lista njegovog DSS-a i radikala iako su skupili potpise čekala da to učine i predaju LDP-ovci koji, u rodnom kraju Nataše Mićić stoje znatno bolje nego drugde po centralnoj Srbiji. U Užicu su na listi DSS-a i redovna NS i jaka lokalna grupa građana “Liga za Užice” ali i PUPS koji je ovde učestvovao u biranju Petkovića za predsednika posle opoziva predsednika opštine iz DS-a. Inače, Užice je specifično po tome što su ovde stranke demokratskog bloka, kako se to nazivalo do ove godine, izuzetno jake na uštrb radikala. Recimo, u januaru 2007. DS je u Užicu osvojio 26 odsto, a DSS 24, znatno više od republičkog proseka a Užice je jedna od retkih opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji gde je Boris Tadić osvojio više glasova u prvom krugu od Tomislava Nikolića. Radikali do 2004. nisu imali nijednog odbornika u skupštini opštine, od 2004. imaju 9 od 77 odbornika ali, uprkos tome, dve demokratske stranke u Užicu teško se dogovaraju. Predsednika opštine prvo je dobio DS, onda je on opozvan pa je sada na vlasti DSS-a ali je skupština u blokadi još od novembra 2006. i od tada su na vlasti, iz Beograda delegirani, privremeni organi uprave. Od kada je Toma Nikolić preuzeo kormilo radikala od Šešelja radikali su postali najjača stranka i u Tominom rodnom gradu (u januaru je Nikolić ovde dobio više glasova od Tadića i Velje Ilića zajedno). Kao i svuda, radikali u Kragujevcu idu sami, a najzanimljivija koalicija u ovom gradu je savez lokalnog lidera i dojučerašnjeg narodnjaka Veroljuba Stevanovića i Mlađana Dinkića koji je iznedrio listu: “Veroljub Verko Stevanović – G17 plus i Zajedno za Kragujevac”. Na prvi pogled neobična saradnja, između gradonačelnika Kragujevca i G17, korene vuče još iz maja 2006. Tada je ministar Mlađan Dinkić odlučio da Kragujevac bude prvi grad u kome će biti predstavljen Nacionalni investicioni plan. Stevanović je onda momentalno imenovao predsednika Gradskog odbora G17 plus Nebojšu Zdravkovića za člana Gradskog veća zaduženog za komunikaciju sa vladom, a paralelno sa tim u Kragujevac stiže investicija od 30 miliona evra. Interesantno je da, u tom momentu, G17 ne učestvuje u gradskoj vlasti, zapravo G17 tada nema ni jednog odbornika u Skupštini grada. Veroljub Stevanović kao razlog za saradnju sa G17 navodi i svoju “karakterno-energetsku” povezanost sa Mlađenom Dinkićem, navodeći kako se takva sinergija mora neizostavno iskoristiti. Ipak od šesnaest projekata koje je NIP odobrio za Kragujevac čak polovinu je blagoslovio Stevanovićev “alter ego”(oko 399 miliona dinara), dok je samo tri odobrilo ministarstvo Velimira Ilića, koji je tada bio Stevanovićev saveznik. Prvi čovek G17 za Kragujevac Nebojša Zdravković objasnio je za NIN razloge stvaranja nove koalicije: “Sa Stevanovićem imamo odličnu saradnju ne samo u protekle tri godine, već i iz perioda “ekspertske mreže” G17+, kada smo ga predlagali za ministra industrije. Što se tiče postizbornih koalicija, svakako da smo otvoreni za Demokratsku stranku, dok je saradnja sa LDP-om malo verovatna, a sa radikalima potpuno isključena.” Kao lokalni lider, dakle, Stevanović je našao načina da politički preživi i pored promene zakonodavstva. Dobrivoje Budimirović Bidža, koga su neposredni izbori vratili na mesto predsednika opštine Svilajnac sada će pokušati da napravi dobar rezultat bez podrške neke od velikih stranaka. A za glasove će se u Svilajncu boriti sa radikalima, čijeg je predsednika podržao u januaru, koalicijom okupljenom oko SPS-a, kome je nekad pripadao i DSS-om, s kojim je ovde doskora delio vlast. Na drugoj strani je koalicija DS-a i G17 plus kojoj je glavni cilj da Bidžu pošalju u penziju. Kad smo već kod živopisnih likova iz devedesetih treba reći da su niški socijalisti kao kandidata za gradonačelnika Niša predložili Mileta Ilića koga je javnost upamtila po tome što je Slobodana Miloševića predlagao za Nobelovu nagradu za mir. Ali, bitnije od toga je što se na listi DSS-a i Nove Srbije ne nalazi nekadašnji niški duvanski bos Smiljko Kostić, koji je protekle četiri godine bio gradonačelnik. “Nova Srbija ga nije predložila a i mi smo imali kritičan stav prema njegovom radu”, kaže Milan Lapčević, predsednik niškog DSS-a. Ono što je zanimljivo da u Nišu DS i G17 idu odvojeno. Što je i logično ako znamo da DS tvrdi da je prethodna vlast bila najgora u istoriji Niša, a da je značajan deo te vlasti činio upravo G17 plus. Zanimljive su i pančevačke koalicije. U gradu na Tamišu jedan blok čine Čankov LSV, SPO i G17 plus dok DS ide sam. Kao i DS i DSS je ovde ostao bez očekivanog koalicionog partnera. Naime, u Vojvodini beznačajna Nova Srbija u Pančevu je oformila koaliciju “Moje Pančevo” i zanimljivo da se ove dve koalicije najviše međusobno optužuju dok su po strani najveće stranke. Sporazum Nenada Čanka sa Borisom Tadićem zanimljiv je iz tog razloga što se on praktično samo odnosi na centralni, republički nivo dok će u Vojvodini, gde LSV jedino i postoji Čanak odvojeno od DS pokušati da pređe cenzus. Bilo da ide sa G17 kao u Pančevu, bilo da ide sa LDP-om kao u Subotici ili u koaliciji “Zajedno za Vojvodinu” kao u pokrajini i najvećem broju vojvođanskih opština. Inače, tu koaliciju pored LSV čini još nekoliko minornih vojvođanskih partija. U Zrenjaninu, na primer, Čankovi ligaši ne bi trebalo da imaju problema sa cenzusom, oni su u Zrenjaninu uvek bili na oko 10 odsto ali sada njihovo biračko telo napada i DS, i LDP, a delom i Mađarska koalicija. U opštini Zrenjanin već duže vreme vladaju privremeni organi uprave, a jedini stabilan organ vlasti je gradonačelnik Goran Knežević. Knežević sada u Zrenjaninu predvodi koaliciju DS – G17 plus i kaže da očekuje da bi sa LSV-om i Mađarskom koalicijom DS trebala da formira stabilnu skupštinsku većinu. DSS u Zrenjaninu je, kaže Knežević, kao i svuda u Srbiji čas bliže DS-u, čas radikalima, koji su i u Zrenjaninu vrlo jaki. Inače, u ovom gradu je formirana i stranka “Ravnopravnost”, koju uglavnom čine radnici fabrike lekova “Jugoremedija”. U zrenjaninskom okrugu je i Novi Bečej, jedina opština u Srbiji u kojoj je LDP na vlasti. Ovoga puta, Miši Vrebalovu trebaće pored velikog broja glasova i dosta diplomatske veštine da se ponovo izbori za mesto prvog čoveka opštine. Jer, gužva je na obe strane političkog spektra; na jednoj gde je pored LDP-a, i DS, Mađari i Liga i na drugoj gde su SRS, SPS i verovatno DSS. U komšiluku, na drugoj obali Tise, u Bečeju situacija se raščistila: imamo koaliciju oko DS, koaliciju “Srpska lista”, u kojoj su SRS, DSS i SPS i koaliciju u kojoj su sve mađarske stranke. Situaciju jedino komplikuju dve grupe građana: jednu predvodi Dušan Jovanović, aktuelni predsednik opštine koji je na to mesto izabran kao član DSS-a, i drugu Zoran Subotički, doskorašnji vođa G17 u Bečeju. Inače, Bečej je, zanimljiv po tome što su ovde vladali zajedno DZVM Šandora Pala i radikali a potom praktično svi, osim ove dve stranke. Šandor Pal kaže da se na “lokalu” stranke ne povezuju ideološki već samo interesno i da će Mađarska koalicija u svakom mestu odlučivati s kim će u koaliciju. On povezivanje četiri mađarske stranke vidi kao nešto prirodno, “to je manjinski refleks a i način da izbegnemo da nam razni tzv. evro – Srbi poput Čanka uzimaju glasove” ali mu nije jasno zašto to i Srbi rade kad su većina. “Valjda, vide mi se ujedinili pa vele, ajmo i mi da nam ne odfikare glavu”, kaže Pal. Subotica je, verovatno, najinteresantniji slučaj. Tamo će glavnu reč voditi Mađarska koalicija, koalicija okupljena oko DS-a i Srpska lista, koju i ovde čine SRS, DSS i SPS. Bunjevci su podeljeni na dve opcije kao i Hrvati, s tim što će jedna njihova biti na listi Borisa Tadića. Na prošlim lokalnim izborima Oliver Dulić je izgubio od Geze Kučere (SVM) za 113 glasova ali su ove dve stranke, na kraju ušle u koaliciju i napravile opštinsku vladu. Iako je u međuvremenu, bilo mnogo trzavica, iako je Jožef Kasa govorio da se Dulić u Subotici ponaša kao “mali Bog” i da ima korektniju saradnju sa DSS-om, trenutna situacija je takva da će ponovo da se pravi koalicija Mađara i demokrata. Iako međusobni odnosi vođa Mađara i radikala u Subotici nisu uopšte loši. Radikali redovno imaju dobar rezultat u Subotici a sada će pokušati da ga poboljšaju i koalicijom sa DSS-om i SPS-om koji su ostali ispod cenzusa na prošlim izborima. Naravno, računaju i na nacionalnu sinergiju i na poznate Subotičane poput fudbalskog sudije Zorana Arsića (jedan od glavnih svedoka u Insajderu o fudbalskoj mafiji) koji se priključio srpskoj listi jer “mora da se bori za svoj grad”. Srpska lista formirana je i u Novom Pazaru, gde su se takođe spojili SRS, DSS i SPS. Međutim, ovde je situacija nešto drugačija u odnosu na onu u Subotici. Ovde bi, naime baš srpska lista mogla da bude jezičak na vagi koji bi mogao da odluči ko će da formira vlast u Novom Pazaru. Prvo mesto verovatno će osvojiti koalicija DS-a i stranke Rasima Qajića (i još nekih manjih bošnjačkih stranaka), druga bi trebalo da bude “Lista za evropski Sandžak”, kako se vešto ovaj put naziva SDA Sulejmana Ugljanina, treća Srpska lista a četvrti LDP Čede Jovanovića, koji bi ovde mogao da dobije pet odsto gotovo isključivo bošnjačkih glasova. I znajući bliske veze SDA i lokalnog DSS-a i NS-a kao i dobru saradnju SDA i radikala najizglednija je koalicija Srpske liste i Sulejmana Ugljanina mada dosta zavisi i od rasporeda na republičkom nivou. Radikali u koaliciji još jedino idu u opštinama Medveđa, Preševo i Bujanovac gde nastupaju zajedno sa NS, SPS, PUPS-om i Karićevom strankom i verovatno će pokupiti najveći broj srpskih glasova. Pored radikala za sada je listu predala još jedino koalicija DS – G17 plus – SPO a uskoro bi to trebalo da učini i DSS. Što se albanskih partija tiče i dalje se vodi borba za njihovo učešće na parlamentarnim izborima, dok će na lokalu da se pojave verovatno sve ovdašnje, brojne albanske partije. U cilju da poput Mađara Albanci ujedinjeno izađu na parlamentarne izbore i tako osvoje dva mesta u srpskom parlamentu, što je američki ambasador Kameron Manter proglasio nacionalnim interesom SAD (!?), organizovana je večera u selu Samoljica. Ambasador Manter je tom prilikom dogovorio zajednički izlazak na izbore stranke Rize Haljimija i Skendera Dostanija, ali se pozivu američkog ambasadora nisu odazvale stranke Ragmi Mustafe, Jonuza Muslijua i Orhana Redžepija. Dušan Janjić kaže da je interes SAD da pokažu da nezavisnost Kosova nije destabilizovala region i da se sada zato zalažu za izlazak ujedinjenih Albanaca na izbore. “Iako on spominje dva mesta verovatno će mu dovoljni biti i Haljimi i Dostani i jedno mesto koje bi oni mogli da osvoje. Ako nije u pitanju neka druga računica i procena da bi tih potencijalnih 50 hiljada glasova i dva mesta u parlamentu bili neophodni Borisu Tadiću u pokušaju formiranja vladajuće većine”, kaže direktor Foruma za etničke odnose. U ovom kontekstu, zanimljivo je i da je Republička izborna komisija prihvatila da donese uputstvo kojim preporučuje da se broj potpisa za manjinske liste sa deset hiljada smanji na tri hiljade. Međutim, Ustavni sud Srbije oborio je ovo uputstvo, koje je bilo u skladu sa nacionalnim interesom SAD. Pa neka neko sada kaže da izbori u Srbiji nisu bitni. BRANISLAV BLAŽIĆ (SRS), PREDSEDNIK OPŠTINE KIKINDA Moguća koalicija sa Mađarima Radikali, kao i u većini opština u Srbiji, i u Kikindi izlaze samostalno? Jeste li i u Kikindi razmišljali o formiranju nekakve srpske liste? - Ne, mi smo srpsku listu napravili npr. u Senti i Kanjiži, tamo gde je srpsko stanovništvo u manjini, da bismo imali što veći uticaj u tim, većinski mađarskim opštinama. U Kikindi nije bilo potrebe za tim, SRS je ubedljivo najjača stranka i mi se nadamo da ćemo sami imati dovoljno glasova da formiramo opštinsku vlast. Da li ćete o postizbornim koalicijama odlučivati sami ili u dogovoru sa centralom u Beogradu? - Mi imamo slobodu da odlučujemo sami. Ako bude potrebe, verovatno ćemo prvo pregovarati sa SPS-om i DSS-om, mada je vrlo moguća i koalicija sa mađarskim strankama. I posle prošlih izbora, imali smo razgovore s njima i u poslednjem trenutku je to stopirano; dok sada ne vidim nijedan razlog da se takva koalicija ne desi. Mislim da bi to smanjilo tenzije i omogućilo da se najbolje izborimo i za interese srpske i mađarske zajednice. A da, na primer, odlučite da napravite koaliciju sa DS-om? Da li biste imali problema sa centralom u Beogradu? - Ne, uveren sam da ne bismo imali problema. Ali, problem su ljudi koji su u DS-u u Kikindi. Ja sa tim da sa nekim ko je član DS-a sarađujem oko tekućih problema građana nemam nikakvih problema, samo je bitno kakvi su to ljudi. Šta mislite o tome što predsednike opština više ne biraju građani direktno već se o tome odlučuje u skupštinama? - Mislim da je to apsurd. Ostavljaju se ista ovlašćenja, a više gradonačelnik ne crpi autoritet iz volje naroda nego iz dogovora stranaka. Ili mu se moraju smanjiti ovlašćenja ili ponovo vratiti na direktan izbor, jer sad je ovo rešenje između, koje ne postoji nigde u svetu. Po mom mišljenju, znatno je bolji sistem u kome građani direktno biraju čelnike lokalne samouprave. SAŠA PAUNOVIĆ (DS), PREDSEDNIK OPŠTINE PARAĆIN Odvojeno, zbog seoskih glasača Stranke koje su na republičkom nivou okupljene oko DS-a, G17 plus i SPO-a, u Paraćinu izlaze samostalno na izbore. Koji su razlozi za to? - U našoj opštini najveći broj glasača je iz seoskih sredina. Kroz razgovore sa mesnim odborima procenili smo da je najbolje da sve stranke samostalno izađu na izbore. U malim sredinama mnogo toga zavisi od ličnih odnosa među ljudima, tako da se može desiti da neko ko bi glasao za našu stranku, uopšte ne glasa zato što ima animozitet prema nekom ko je sa nama u koaliciji. Pošto procenjujemo da će sve stranke bez problema proći cenzus, ovo je bilo najbolje rešenje. S kojim strankama biste pravili koaliciju posle izbora? - To su stranke iz demokratskog bloka. Što se tiče DSS-a, u Paraćinu s njima je nemoguća saradnja. I to ne zbog Vojislava Koštunice i krupne politike, već zbog Bratislava Milojevića i ljudi koji su ovde u DSS-u. VIDOJE PETROVIĆ (G17 plus), PREDSEDNIK OPŠTINE LOZNICA Ne bi bila prirodna koalicija sa DS-om Smatra se da je Loznica najveće uporište G17 plus u Srbiji. Zbog čega je to tako? - Loznica jeste najveća opština u Srbiji čiji je predsednik opštine iz G17 plus. Mi smo ovde još od vremena kad smo organizovani kao ekspertska mreža radili veoma ozbiljno i odgovorno; a da biste nešto uradili, morate pre svega imati kvalitetne ljude koji mogu da iznesu odgovornu politiku. Mislim da smo ih mi u Loznici imali i da su građani to prepoznali. Na izbore 11. maja u Loznici vaš G17 plus izlazi samostalno, dok su u koaliciji sa DS-om SPO, SDP I LDP. Otkuda ta rokada G17 – LDP? - U našoj stranci postoji određena samostalnost u radu. Mi ne potiremo osnovnu liniju politike stranke, ali u Loznici je G17 bio na vlasti, DS u opoziciji i mislim da ne bi bilo prirodno da idemo zajedno. Ovako, mi u Loznici izlazimo kao “Lista za evropsku Loznicu – G17 – Vidoje Petrović” i znaćemo tačno kako građani vrednuju naš rad i da li ćemo u sledećem sazivu Skupštine opštine vlast moći da formiramo sami ili baš sa DS-om ili možda još nekom strankom. Možda sa SPS-om? Da li vam je iz centrale stranke zamereno što ste vlast delili sa SPS-om, koji je zvanično neprihvatljiv partner G17 plus i da li je takva koalicija ponovo moguća? - SPS je ovde bio u bloku sa DSS-om, mi smo ovde skupštinsku većinu formirali kad je SPS podržavao manjinsku vladu DSS-a, G17 i SPO-a i tada je ta koalicija praktično bila refleksija stanja sa republičkog nivoa. Sada smo spremni da uđemo u koaliciju sa svim partijama koje prihvataju naš program “Za evropsku Loznicu” a ja sada, pre izbora, zaista ne mogu da kažem koje će to stranke da budu. TIHOMIR PETKOVIĆ (DSS), PREDSEDNIK OPŠTINE UŽICE Promene protiv mentaliteta DS i DSS redovno imaju odlične rezultate u Užicu, dok je SRS, na primer, tu slabiji nego u drugim delovima Srbije. Zbog čega je to tako? - Užice je važilo i za uporište DS-a a mislim da će uskoro biti pre svega uporište DSS-a, pošto očekujemo da DSS i NS ovde dobiju više od 25 odsto glasova. Ima više faktora zbog čega je to tako, a jedan od njih je i to što je ovo dosta razvijen kraj, između ostalog i turistički orijentisan i ljudi su nekako uvek bili okrenuti ka tom nekom modernijem shvatanju politike. Ipak, DSS i DS, kao ni u drugim delovima Srbije, ni u Užicu ne sarađuju najbolje. S kim biste vi radije u koaliciju posle izbora, sa DS-om ili radikalima? - Mi ćemo, ubeđen sam, ostvariti najbolji rezultat i moći ćemo da biramo koalicionog partnera. Mislim da je najbolje da se pravi ista koalicija kao i na republičkom nivou jer tada je najlakše osigurati podršku vlade i ta koalicija će imati najmanje problema. U Užicu su privremene mere na snazi već godinu i po dana. Da li to znači da ovaj sistem lokalne samouprave nije bio dobar i da su promene opravdane? - Lično, meni se promene ne sviđaju. Uprkos manjkavostima onog sistema, mislim da promene nisu logične jer se sada građanima oduzima prirodno pravo da sami biraju predsednika svoje opštine. A mislim da je i u pogledu odgovornosti, ali i mentaliteta naših ljudi, mnogo bolji bio sistem direktnog izbora predsednika. Ovako će se pojačati uticaj partija i ponovo će se morati sklapati nekakve neprirodne koalicije koje će dovesti do novog sakrivanja odgovornosti. BOŠKO NIČIĆ (Pokret za Krajinu), PREDSEDNIK OPŠTINE ZAJEČAR Ekstremni lokalpatriotizam Kako ste uspeli da okupite ovako „šarenu koaliciju” (na Ničićevoj listi su i Palmina JS, SPO, stranka Branislava Lečića), netipičnu za srpsku politiku? - U našoj koaliciji je ukupno devet stranaka. Uglavnom su se stranke same javljale da učestvuju sa nama na izborima. Neke od njih i nemaju lokalne odbore u Zaječaru. Koje su onda to stranke sa kojima posle izbora možete da organizujete lokalnu vlast u Zaječaru? - To su sve stranke sa kojima uspemo da se dogovorimo o programu. Naš pokret nije ideološki opredeljen. Mi smo, tako bih rekao, ekstremno lokalpatriotska stranka. Tu mislim da Srbija treba da bude država sa jakim regionima. Kako gledate na novi način izbora predsednika opština? - Zbog ovakvog rešenja mi smo i bojkotovali referendum za novi ustav. Da predsednike opština biraju odbornici, to je pogodba velikih stranka kako bi oni mogli da odlučuju ko će biti predsednici opštine. Molim boga da na čelo opština ne stanu ljudi iz velikih stranka, nad kojima iz centrala može da se upravlja. Najveća opasnost za Srbiju je da se ne sprovede do kraja proces decentralizacije, koji su prihvatile sve zemlje u Evropi, čak i Albanija.