Kontrolisana besa

Čim je postao dokazano nevin i trijumfalno se vratio na Kosovo, Ramuš Haradinaj je pokazao da ne namerava da se zadovolji pukom slobodom, razgranatim biznisom i teško izvojevanom slobodom od suvišnih svedoka njegove borbe za slobodu. Naprotiv; odmah je sasvim jasno stavio do znanja da mu jedan, prinudno skraćeni premijerski mandat nije dovoljan i da će aktuelni premijer Kosova, Hašim Tači, i te kako morati da računa na Ramuša i njegovu Alijansu za budućnost Kosova. Ko god da pobedi u ovoj borbi Srbima će manje-više biti svejedno, tim pre što većih sukoba između Tačija i Haradinaja neće biti jer iza obojice stoji pravi vladar otcepljene srpske pokrajine – otpravnica poslova ambasade SAD u Prištini Tina Kajdanov, koja je navodno određivala i personalni sastav kosovske vlade. Sudeći po izjavama Haradinaja i Tačija, jedini sukob među njima mogao bi da bude oko toga koji se od njih dvojice više zalaže za multietničko Kosovo i zaštitu prava manjina, premda će cinici reći da to samo pokazuje da su papagajsku lekciju Tači i Haradinaj učili na istom mestu... Kako god, sve to zajedno ne znači da Srbi nemaju razloga za bojazan, uprkos svim zakletvama u suživot, a uoči istrage o neredima u Kosovskoj Mitrovici 17. marta i mogućih hapšenja srpskih lidera, srpskih izbora 11. maja te 15. juna, kada će početi da se primenjuje ustav nezavisnog Kosova. Tek što je iz Haga doputovao u pokrajinu, jedva da se i raspakovao, Haradinaj je udario po Tačiju – ustvrdio je kako Tačijeva vlada nije postigla nikakve rezultate, kako vlada zapravo i nema program. Optužio je Tačijev kabinet i da ne kontroliše severno Kosovo, iz čega bi mogao da usledi i zaključak da bi on – Haradinaj – nasuprot Tačiju sever Kosova stavio pod kontrolu Prištine, ali se uzdržao i to nije i izgovorio, ostavljajući pretnju da visi u vazduhu; doduše, pre će biti da su izgovorena kritika i prećutana pretnja više namenjeni domaćoj publici, jer je Haradinaj zatražio i raspisivanje novih lokalnih i parlamentarnih izbora devet meseci po završetku prelazne faze na Kosovu, kako je predviđeno predlogom izaslanika genseka Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija. Tipično je balkanska ironija odgovor koji je „prozvani” Tači uputio Haradinaju – raspisivanje izbora po Ahtisarijevom planu nije obavezno zato što izaslanikov plan nije usvojen u Savetu bezbednosti. U svakom slučaju, nesumnjivo je da je Ramuš Haradinaj krenuo veoma ofanzivno u ponovnu izgradnju svoje političke karijere, privremeno prekinute podizanjem haške optužnice 2005. godine. Haradinaj na svojoj strani, osim zvanične potvrde da je nevin pa samim tim i heroj, ima i činjenicu da je nesumnjivi vladar Metohije (oblasti Dukađini), a istovremeno je i vođa najjačeg porodičnog klana u pokrajini. Nasuprot tome valja spomenuti da je u međuvremenu ostao bez bliskog saradnika, takođe eks-premijera Kosova Agima Čekua, koji je nedavno stao na čelo vanparlamentarne Socijaldemokratske partije Kosova. Da i sam Tači smatra Haradinaja ozbiljnim rivalom, pokazuje i informacija koja je, slučajno ili ne, procurila iz premijerskog kabineta – da je za mogućeg ambasadora Kosova u Velikoj Britaniji predviđen Ramušom brat Daut Haradinaj, što bi moglo da se protumači kao Tačijev pokušaj pružanja maslinove grančice klanu Haradinajevih. Uzgred, prema istom izvoru, fotelja kosovskog ambasadora u Briselu, pri NATO savezu, namenjena je spomenutom socijaldemokrati Čekuu. No izgleda da su Haradinajeve ambicije veće od onih koje bi Tači mogao da mu ispuni; kao da hoće da se nametne kao lider svih Albanaca u regionu. Ovog utorka, naime, sastao se s predsednikom Partije demokratskog progresa Preševske doline Jonuzom Muslijuom (bratom po oružju iz OVPBM), nagovarajući ga da učestvuje na srpskim parlamentarnim izborima 11. maja. Indikativno je to što su gotovo istovetne pozive Albancima na jugu Srbije, samo nekoliko dana ranije, sukcesivno izneli britanski i američki ambasadori u Beogradu Stiven Vordsvort i Kameron Manter, spominjući čak i da bi bilo protivno američkom nacionalnom interesu da Albanci bojkotuju izbore... Da li je ova sinhronizovanost u nastupu između Haradinaja i dvojice ambasadora puka slučajnost? Pitanje ovih severnoatlantskih veza Ramuša Haradinaja još više dobija na smislu uzme li se u obzir i veoma pouzdana informacija do koje je došao NIN – da je tokom 2005. godine Ramuš Haradinaj u više navrata razgovarao sa predstavnicima američke i britanske obaveštajne službe, pružajući im važne podatke o krijumčarenju oružja, ilegalnom delovanju albanske obaveštajne službe (ŠIK) na Kosovu, ali i ono što im je verovatno bilo najinteresantnije da čuju, o delovanju ekstremnih islamističkih organizacija na Kosovu. Leže li u tome uzroci njegove haške nevinosti? Uz, naravno, već poznatu priču o zastrašivanjima i likvidacijama svedoka, zaštićenih i običnih, kojoj ovom prilikom dodajemo još jedan, dosad nepoznati detalj: donedavni zamenik šefa UNMIK-a, penzionisani američki general Stiven Šuk, kome je zvanično mandat okončan 31. decembra 2007. godine, a nije produžen zbog sumnji za korupciju i bliske veze s Ramušom Haradinajem, zapravo je (bio) pod istragom Haškog tribunala, i to zbog sumnje da je optuženiku otkrio identitet zaštićenog svedoka tužilaštva, jednog od komandanata FARK-a Nazifa Rambaje. Kad smo već kod UNMIK-a i američkih diplomata u njegovom vrhu, treba li onda da nas čudi što je Šukov naslednik postao danas često spominjani Lari Rosin koji je – gle čuda – bio jedan od garanata za Haradinajevo privremeno puštanje na slobodu iz haškog pritvora. Procene upućenih govore da su i Tači i Haradinaj pod kontrolom međunarodne zajednice, predvođene Sjedinjenim Državama, te je stoga malo verovatno da će pribegavati nasilju protiv ono Srba što još živi na Kosovu. Prljavi posao će, sva je prilika, prepustiti upravo međunarodnoj zajednici, možda već kad istraga upre prstom u srpske lidere sa severa Kosova koje će optužiti za nasilje od 17. marta ove godine.