Reforma uspela, promena nema

I za vodeće svetske agencije to je bila važna vest, javili su da je u BiH „usvojen set policijskih zakona čime je otvoren put najvažnijoj reformi i tako omogućeno potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ove države sa Evropskom unijom”. Nije sasvim precizno – većinu, pored Predstavničkog doma, treba obezbediti i u Domu naroda, koji tek treba da zaseda, ali od Olija Rena je već stigla čestitka i stvar se smatra završenom bez obzira na to što se zakonima protivi SDA, najjača bošnjačka politička partija. Ono što je još pre četiri godine najavljeno kao najvažnija reforma u BiH završeno je tako da se gotovo ništa nije promenilo. A proglašen je uspeh. Organizacija policijskih struktura ostala je ista, nadležnosti takođe. Domaći igrači, učesnici dramatičnih pregovora nisu svoje početne stavove, osim Harisa Silajdžića, nimalo promenili. Promenio se, međutim, stav međunarodne zajednice i to drastično. A u najširoj javnosti, koja je s vremena na vreme bila istovremeno u predinfarktnom stanju i na ivici nervnog sloma, podele su po etničkom principu na kraju dublje i vidljivije nego što su bile. U vreme svog namesništva britanski lord Pedi Ešdaun više od pola mandata i energije potrošio je na ovu priču. Pretio je, danonoćno pokušavao disciplinovati, pre svih, Republiku Srpsku da prihvati ujedinjavanje i centralizaciju policije. Za taj posao u Bosnu je bio doveden i bivši belgijski premijer i u to doba šef asocijacije narodnih partija Evrope Filip Martens. Promovisana su za tu priliku i tri evropska principa kojih u Evropi nigde nema. Smrknuto je, što u Briselu što u Sarajevu, pretio Havijer Solana, Ren je verno asistirao. Poruke je slala i Kondoliza Rajs. Jedino se u te četvorogodišnje horske pretnje nije uklapala Rusija, s vremena na vreme se oglašavala njena ambasada u Sarajevu, a ponekad i Ministarstvo unutrašnjih pos­lova u Moskvi. Ešdaun je otišao, a nezavršena policija mu je ostala rana neprebolna, priznao je to i u svojoj knjizi. U Republici Srpskoj nakon olakog ujedinjavanja vojski, uprave za indirektne poreze i gubljenja još nekih nadležnosti, policija je shvaćena kao poslednja linija odbrane. Nervirali su svoje sagovornike stalnim ponavljanjem argumentacije kako je to po Dejtonu nadležnost entiteta, kako je u svim evropskim zemljama policija organizovana u skladu sa ustavnom strukturom država i slično. Analitičari, s obzirom na to ko je sve u svetu bio skočio da se policije ujedine, nisu se bavili time hoće li se ili ne stvar okončati, već time ko će od srpskih političara takvo rešenje potpisati. U međuvremenu je došlo i do promene vlasti u RS, ali „kooperativnih” po meri međunarodne uprave nije bilo. Dodik je čak išao i nešto tvrđe nego SDS: „ako je cena ulaska u EU gubitak policije, onda nam takva EU ne treba”. U Sarajevu su verovali da će Brisel i Vašington stvar već nekako završiti i već su se u trijumfalizmu pravile javne kalkulacije „po modelu rešenja policijske strukture rešiće se i budući Ustav i entiteti će nestati ili imati nadležnost za folklorna društva”. A onda se sve promenilo. U decembru je došla ona instrukcija Stejt departmenta slovenačkom Ministarstvu inostranih poslova: „reforma policije u BiH se pogrešno vodi, Dodik neće dati ujedinjavanje, treba ići na koordinaciju”. Tihić i Lagumdžija nisu razumeli, Silajdžić jeste, pogotovo što mu je u Vašingtonu, nakon silnog kukanja kako stvari u BiH ne idu, rečeno nešto u stilu: „Kad je već tako loše, što se ne razdvojite.” Dodik je munjevito iskoristio nenadanu priliku i stvar još više zategao, pa su konačna rešenja za organizaciju policije u BiH ipak, veruju ovdašnji analitičari, pobeda srpskog stava jer „Amerikancima je jasno da se Srbi ne mogu pritiskati svugde – i na Kosovu i u Bosni”. Silajdžić, koga u Sarajevu već zovu izdajnikom, jer je pristao na najnovija rešenja, pokušava manevrisati jednom formulacijom iz usvojenih zakona, koja kaže da će konačna organizacija lokalnih policijskih struktura (entitetskih i kantonalnih) biti određena nakon ustavne reforme i u skladu sa ustavnom strukturom države. Međutim, tu odredbu su umetnuli hrvatski pregovarači koji se uzadaju da će dobiti svoj entitet. A, Ustav je sada u BiH na radu. Prve ozbiljne čarke počele su u američkom Kongresu. Bošnjački lobi je u kongresnu proceduru još početkom godine ubacio rezoluciju o potrebi ukidanja RS i pravljenja unitarne BiH. Odgovorio je srpski kokus rezolucijom o očuvanju RS. I sada se ta dva papira tamo sudaraju, lobisti zagrevaju atmosferu. Republika Srpska dodatno u Briselu otvara svoje predstavnišvo, Dodik bira mlade moderno obrazovane ljude koji će tamo raditi, sve pod obrazloženjem da je ovaj entitet postao punopravni član asocijacije evropskih regija. U Sarajevu su već u startu na ovaj potez dobili koprivnjaču. Ali, sve su to tek uvodne čarke, pravi sudari očekuju se na domaćem terenu i kako je to ovde uobičajeno, Brisel će svakako delegirati nekog međunarodnog medijatora. Mnogima se učinilo prošle nedelje da bi to mogao Ričard Holbruk koji se nenadano obreo u BiH. Mediji su se prebrzo razgalamili, evo ga – počinje priča o novom ustavu. Ipak, Holbruk je stigao sa Kristijan Amampur i ekipom Si-En-Ena, prave dokumentarac o Srebrenici. Ali, američka ambasada je u Sarajevu priredila večeru za sve viđenije političke lidere u BiH sa „tvorcem Dejtonskog mirovnog ugovora”. Dodik nije došao, porodični razlozi, ali je Holbruk dan kasnije doleteo u Banjaluku. U dva-tri dana taj američki penzioner je stalno ponavljao kako nije to zbog Ustava jer „ima dosta drugih važnih poslova”, ali je uspeo da izazove prilično nezadovljstvo svih. A, rekao je tri stvari. Nema izdvajanja bilo koga iz BiH i Srbi su se tu prepoznali, pogotovo oni koji veruju da će RS kad-tad biti izvan BiH. Nema ukidanja entiteta, u Sarajevu su se baš smrkli i razočarali. Nema pravljenja trećeg entiteta i Hrvati su se razgalamili. Holbruk je još stigao da kaže kako je Alija Izetbegović pristao na ime „Republika Srpska” i to, pazi sad, u Istanbulu. Verovatno nije ni slutio da je time sarajevskim medijima i čaršiji dao nešto čime se mogu zabavljati danima. U BiH se očekuje da se čak do kraja ovog meseca potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Biće proslavljeno kao veliki uspeh. Najvažniji posao, promena Ustava, dakle, treba da počne. Ali, već sada je izvesno da to neće, kako je u jednom trenutku izgledalo, biti obeleženo samo sudarom bošnjačkog i srpskog koncepta, centralizovana i decentralizovana država, već u prvi plan izbija sve glasniji i ozbiljniji zahtev Hrvata za treći entitet. Mediji u BiH pod njihovom kontrolom to drže kao top temu, sve više se uključuju i oni iz Zagreba. Kako mediji, tako i političari. Spekuliše se da je Ivo Sanader nedavno takav koncept izložio i DŽordžu Bušu. Piše se da je i vatikanska diplomatija krenula u ofanzivu kako bi isposlovala tako nešto. U međuvremenu, u vladi entiteta Federacije BiH sve češće se događa da bošnjački ministri preglasaju hrvatske. Ovi drugi kao da to jedva čekaju i otvara se priča o majorizaciji u tom entitetu. Republika Srpska u tim čarkama ostaje po strani. Ali se već priprema argumentacija za pregovore o Ustavu. Na već obelodanjenu platformu Sarajeva kako BiH „mora biti normalna građanska država, sa principom jedan čovek – jedan glas” iz Banjaluke će dokazivati da je reč o vešto prikrivenom konceptu za majorizaciju. Tražiće se i vraćanje nekih nadležnosti koje su mimo Dejtonskog mironog ugovora i sadašnjih ustavnih rešenja prenesene proteklih godina sa entiteta na nivo BiH. Dodik ne propušta bilo koju priliku, kad se ne uvažavaju stavovi RS, da pripreti izdvajanjem iz BiH. STANISLAV ČAĐO, ministar unutrašnjih poslova RS Bili smo spremni na smene Gde su, nakon ovih zakona, policija i MUP RS? - Tamo gde su i bili, nadležnosti Republike Srpske u ovoj oblasti su ostale. Sva rešenja koja smo dobili ovim zakonima su takva da odražavaju stanje odnosa u BiH – njenu ustavnu strukturu, stanje u društvu, odnos političkih snaga. Da budem malo jasniji, BiH je složena država i složeno društvo – dva državotvorna entiteta i tri konstitutivna naroda – i to je odredilo sva rešenja u ovim zakonima. U celom svetu, u Evropi posebno, organizacija države trasira i organizaciju bezbednosnih struktura. Čak se u nekim prilično centralizovanim državama ova oblast decentralizuje. To je bio naš osnovni argument koji je na kraju i prihvaćen. Nije to bilo tako jednostavno svih ovih godina dok su trajali razgovori o policijskoj reformi. Bilo je pretnji, ucena, ljutih kavgi. Kako se sve promenilo? - Vi verovatno mislite na vreme Pedija Ešdauna koji je, ko zna iz kojih motiva, promovisao tri „evropska principa” koji je trebalo da dovedu do centralizacije, do ujedinjavanja policija. Sam je u svojoj knjizi priznao kako je u Sarajevu kreirao ta tri principa pa onda zvao Brisel da oni to ispostave kao svoj zahtev. Praktično, to je bio jedan maksimalistički koncept bošnjačkih političkih elita i to je proteklih godina komlikovalo političku i opštedruštvenu atmosferu u BiH. Sadašnja politička garnitura u Republici Srpskoj bila je rešena da ne popusti – po cenu smena i ne znam čega sve. Imali smo, naravno, svoju argumentaciju da društvo koje želi stabilnost mora imati bezbednosne strukture u koje imaju poverenje, kako pojedince tako i sve delove društva. U centralizovanu policiju takvo poverenju u RS ne bi postojalo. Do promene garda u međunarodnoj upravi kao da je došlo nakon instrukcije Stejt departmenta slovenačkom ministarstvu inostranih poslova po kojoj „u Bosni treba napustiti proces ujedinjavanja policija i tražiti njihovu koordinaciju”? - Ne znam da li je bilo i šta je bilo ako je bilo instrucija te vrste. Ali, ako je bilo tako onda je to razumno, racionalno i odgovorno. Vreme je da se racionalno počne posmatrati ovaj prostor i da se BiH razume onakvom kakva je ona u stvarnosti, da se spreči svaki pokušaj majorizacije i ugrožavanja bilo kojeg pojedinca, ali i bilo kojeg kolektiviteta. Na kraju, šta se praktično dobilo ovim zakonima? - Praktično tri policijske agencije na nivou BiH, a to su SIPA, Granična služba i Interpol su bolje uvezani radi lakše komunikacije sa drugim zemljama. U nadležnosti entitetskih policija nije dirano, ali nam je pružen pravni okvir za još bolju profesionalnu saradnju, bez nadređenosti i podređenosti jednih drugima. Mi, mislim na MUP i policiju RS, i dalje imamo mogućnost i potrebu da sarađujemo sa bezbednosnim agencijama u drugim državama. Do sada smo ostvarili odličnu saradnju sa policijom Hrvatske, bez obzira na sva nasleđena opterećenja iz prošlosti. O saradnji sa policijom Srbije neću ni da govorim, jer to se dobro zna. Može li se ovaj model u reformi policije primeniti i na druge oblasti u BiH gde se najavljuju, kako to međunarodna uprava voli da kaže, reforme? - Ne znam može li se iskoristiti model, ali sasvim sigurno može se izvući pouka da zreo kompromis podrazumeva uvažavanje realnog stanja u društvu.