Taktičko rušenje vlade

Makedonci će 1. juna izaći na birališta, kako bi, u nedostatku napretka u čitavom nizu ozbiljnijih problema, poput članstva u NATO ili imena države, rešili nedoumice vezane za podelu vlasti između najznačajnijih makedonskih i albanskih partija, koje su, skrivajući se iza parolastog pozivanja na reforme, integracije i sveopšti boljitak, rešile da raspuste parlament i nateraju stanovništvo da, kako se očekuje, potvrdi sveopšte nezadovoljstvo oko dva miliona stanovnika celokupnom političkom scenom, uključujući i vlast i opoziciju. Paradoksalno, vladu i parlament „srušila” je vladajuća koalicija, procenjujući da poslednja istraživanja javnog mnjenja, prema kojima opozicija gotovo više i da ne postoji, otvaraju vrata za preraspodelu snaga u Sobranju, te da će vodeća makedonska partija VMRO-DPMNE, već 2. juna, namesto tesne većine, suvereno vladati parlamentom, uz, naravno, nezaobilazne albanske partnere. U suštini, raspad vlade u Skoplju deo je političke taktike vladajuće koalicije između tradicionalnih partnera VMRO-DPMNE premijera Nikole Gruevskog i druge po snazi albanske stranke, Demokratske partije Albanaca (PDSh) Menduha Tačija – saveza naširoko poznatog po činjenici da je, političkim manevrisanjem. 2001. godine doveo do ivice građanskog rata, čime su se, i ovog puta, otvorila vrata mogućnosti da strasti nadvladaju razum, pa se izbori pretvore u kaubojsku borbu za glasove između makedonskog dela porodice Tači i nekadašnjih gerilaca Alija Ahmetija. Survavanje vladajuće koalicije počelo je, međutim, još sredinom februara, odnosno svega nekoliko dana nakon što je susedno Kosovo, jednostrano, proglasilo nezavisnost, izazivajući neminovno i potrese u svim albanskim enklavama u okruženju, uključujući i Makedoniju, gde je Tačijeva stranka, opstanak kabineta uslovila priznavanjem novostvorene države i rešavanjem problema socijalnog zbrinjavanja nekadašnjih albanskih pobunjenika, što Gruevski ni u kom slučaju nije mogao da ispuni. Kriza vlade, u prvom trenutku, konzervirana je jasnim američkim upozorenjima da bi vanredni izbori u „praskozorje” samita NATO negativno uticali na sentimente lidera država članica te organizacije, čime bi makedonske šanse bile u priličnoj meri srozane na puku teoriju. Grčko odbijanje da se prihvate saveti iz Vašingtona oko imena severnog suseda, međutim, sa dnevnog reda međunarodne političke scene „skinuli” su makedonske integrativne težnje, što je u priličnoj meri povredilo sujete lidera u Skoplju, kojima je, još davne 1999. godine, obećano da će, zarad zasluga u zbrinjavanju albanskih izbeglica sa Kosova, „kad-tad” postati članicom NATO. U tadašnjim dogovorima, naravno, niko nije ozbiljno računao na snagu grčkog lobija u SAD, sposobnog da „otrese” očigledan pritisak Bele kuće i „natovske” aspiracije i Skoplje, jednostavno, obriše sa dnevnog reda bukureštanskog samita. „Uz pomoć SAD nastavićemo napore usmerene ka dobijanju članstva u NATO”, rekao je Gruevski, ali ga je grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakojani upozorila da se sve to neće dogoditi ukoliko Skoplje ne pristane na „obostrano prihvatljiv kompromis”. Dvodnevna debata u Sobranju, međutim, na najbolji je način pokazala duboke podele između VMRO-DPMNE i socijaldemokrata sa makedonske i Demokratske unije za integracije i PDSh unutar albanskog biračkog tela, pri čemu je opozicija pokušala da spreči izbore upozoravajući da bi takav razvoj situacije bio prilično nepromišljen, s obzirom na to da se država nalazi pred koracima ključnim za članstvo u NATO i EU. Gruevski je, međutim, krivicu za izostanak reformi prebacio na račun opozicije, tvrdeći da su mu, zbog neubedljive većine u parlamentu, „ruke vezane”, te da će tek nakon novog izjašnjavanja, i očekivane ubedljive pobede, moći da zemlju povede očekivanim evropskim putem. Lider najuticajnije albanske stranke i nekadašnji šef albanskih pobunjenika Ali Ahmeti upozorio je kolege Makedonce da će se država, pre ili kasnije, a bolje što pre, morati suočiti sa problemom priznavanja Kosova, ali im je „spočitao” da ni sprovođenje Ohridskog sporazuma baš ne ide prema planu, što bi za ionako krhku državu moglo značiti nove nevolje. Novi lider socijaldemokrata, Radmila Sekerinska, koja se na čelu nekada neprikosnovene makedonske partije našla posle odlaska Branka Crvenkovskog na čelo države i, kako se tada činili, propasti politike Vlade Bučkovskog optužila je vlast da se krije iza parlamentarne krize u želji da sakrije probleme vezane za pregovore o imenu sa susednom Grčkom, te neuspeh kandidature za članstvo u NATO. Gruevski je, pak, socijaldemokrate optužio da se „plaše izbora” jer srljaju u novi i najubedljiviji poraz do sada, što je unekoliko i istina, jer je uoči početka predizborne kampanje VMRO-DPMNE mogao da računa na podršku oko 26 odsto birača, dok se SDSM, bar trenutno, nalazi na lošem trećem mestu sa svega 9,8 odsto glasova, što bi, ukoliko se potvrdi na izborima, moglo označiti kraj liderske karijere Radmile Sekerinske i početak velikog spremanja u nekada najvećoj makedonskoj partiji. Raspisivanje izbora u Makedoniji, međutim, na nož su dočekali političari na susednom Kosovu, smatrajući da će priznavanje nezavisnosti kosovskih Albanaca biti, u najmanju ruku, odloženo do sredine juna, što „ni na koji način neće pomoći razvoju dobrosusedskih odnosa između dve države”. Prištinski lideri su, takođe, upozorili da je odugovlačenje priznanja u suprotnosti sa željama Albanaca u Makedoniji. Za očekivati je, stoga, da albanske partije u Makedoniji, pred izbore, potpišu zajedničku platformu, kojom će se obavezati da će buduća vladajuća koalicija, bez obzira na to ko je činio, insistirati na što skorijem priznavanju Kosova, što će, u daljem razvoju situacije, imati „blagorodno” dejstvo i na pregovore o demarkaciji granice, pri čemu je sporno oko 2.300 hektara sadašnje makedonske teritorije. Jedinstvo albanskih stranaka, međutim, tu se završava, pre svega jer i najveći optimisti među makedonskim političkim analitičari opasno zaziru od svake predizborne kampanje među Albancima, pošto su demokratski procesi među četvrtinom ukupnog broja građana Makedonije, u prošlosti, bili ispunjeni pretnjama, eksplozijama i pucnjavom.