Oprezno zbog zeta

Da li su rumeni, veliki paradajz, jagode veličine jabuke, krastavac, luk ili zelena salata ukusni i zdravi ili, pak, samo lepi naoko? Da li verovati nadležnim inspekcijskim organima koji kažu da je povrće i voće na našim tezgama i u prodajnim objektima uglavnom zdravo i ispravno i da se tek sporadično desi da neki od njih imaju nedozvoljene količine opasnih materija? Ili verovati stručnjacima koji upozoravaju da zeleniš na pijacama treba pažljivo kupovati. Isključivo kod poznatih i proverenih trgovaca, ali i tada se mora dobro oprati da bi se sprečio unos hemikalija u organizam. Da zlo bude veće, i sami proizvođači skloni su da priznaju da im se desi da gajeno povrće ili voće prskaju malo više i češće nego što je propisano i dozvoljeno, te da nekada ne čekaju da prođe period štetnog dejstva pesticida nego pre toga svoje useve iznesu na pijačne tezge. A da mnogi proizvođači sade posebno za sebe, a posebno za obične smrtnike potrošače, više nikoga ne začuđuje. Kako Srbija još uvek nema novi zakon o bezbednosti hrane, ali i zakon o zaštiti bilja, niko ovde ne može sa sigurnošću tvrditi da je povrće i voće na pijačnim tezgama ili u trgovinskim rafovima zaista zdravo i bezbedno. A jabuka koja se pokupi sa zemlje i odmah zagrize, davna je prošlost. Nema poljoprivrednog proizvođača, pa ni proizvođača povrća i voća koji ne koristi pesticide i druge materije za zaštitu plodova od štetočina. I to nije zabranjeno, a ne mora biti ni štetno, kažu agrarni stručnjaci. Problem, međutim, nastaje kada se oni malo zanesu, odnosno kada suprotno propisanim uputstvima o korišćenju preteraju sa korišćenjem pesticida ili mineralnog đubriva. Iako u nadležnim inspekcijama tvrde da oni redovno kontrolišu povrće i voće na pijacama, odnosno da fitosanitarna inspekcija na graničnim prelazima strogo kontroliše svaki uvozni proizvod, te kontrole nisu dovoljne da bi se otklonila sumnja u zdravstvenu bezbednost povrća i voća. Što će reći da niko u Srbiji, pa ni inspektori ne mogu sa sigurnošću da tvrde da jedemo zdravstveno bezbednu hranu. Jasna Mastilović, direktorka Instituta za prehrambene tehnologije Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu, kaže da iako nema većih nepravilnosti u kontrolama povrća i voća koje se prodaje u Srbiji, naši propisi i pravilnici za kontrolu kvaliteta su zastareli i nikako nisu pouzdani. “Problem je što mi imamo propise i pravilnike koji su pravljeni devedesetih godina i koji su davno prevaziđeni. Kada kontrolišete na osnovu tih pravilnika i propisa, niko se ne usuđuje reći da su namirnice bezbedne.” Ogromne količine povrća i voća koje se ovde prodaje, nema nikakav sertifikat, odnosno ne zna se na koji način su proizvedeni. Sve se uglavnom svodi na savest proizvođača. Vukašin Bjelić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kaže da potrošači u Srbiji zapravo kupuju mačku u džaku. Da domaći proizvođači, što zbog nečitanja uputstava o upotrebi pesticida, što zbog nedovoljne informisanosti ili znanja o proizvodnji i korišćenju zaštitnih sredstava, preteruju sa korišćenjem pesticida. “Pored nestručnog rukovanja pesticidima iz neznanja, naravno da ima i onih koji to rade namerno. Odnosno, koji su spremni da zbog povećanja prinosa povećaju i zaštitu. Ali na nedozvoljen nivo, što direktno utiče na zdravlje potrošača.” S druge strane, kaže Bjelić, ni nadležne inspekcije nisu revnosne te neredovno kontrolišu prodavce, odnosno povrće i voće koje se prodaje. Da je potrebno pojačati kontrolu proizvoda, priznaje i Stevan Maširević, direktor Uprave za zaštitu bilja. Ipak, naglašava Maširević, nema te inspekcije, kolika god ona bila, koja može kontrolisati sve na tržištu i sprečiti prodaju nezdravih plodova. “Situacija na terenu bila bi znatno bolja kada bi se uspostavio sistem oštrije kontrole. Posao naših fitosanitarnih inspektora je da provere 'Knjigu polja', u kojoj se beleže podaci o tretiranju useva, koju je dužan da vodi svaki poljoprivrednik i u kojoj se vidi kada je, u kojoj količini i u kojoj fenofazi tretirao svoje useve”, objašnjava Maširević. On kaže da je za rigorozniju kontrolu, pored većeg broja inspektora, potreban i novi zakon o zašiti bilja koji bi uveo visoke kazne za proizvođače kod kojih se uoče nepravilnosti, pa i zabrana prodaje. Da bi proizvođače koji su skloni da preteruju sa upotrebom pesticida upozorili na njihovo štetno dejstvo, jedna poljoprivredna apoteka u Požarevcu napisala je na vratima: “Pazite kako koristite pesticide, nikada ne znate ko može da vam bude snaha ili zet”. Osim što se pesticidi obilato koriste u zaštiti useva, u Srbiji postoji i crno tržište pesticida pa dobro obavešteni proizvođači tačno znaju gde mogu kupiti preparate koji su zabranjeni. “Baš iz tog razloga pokrenuli smo akciju savetovanja. U većim mestima poljoprivrednici mogu da se obrate našim stručnjacima za savet. Uz to, na mnogim lokalnim televizijama, u udarnim terminima, emitujemo svojevrsnu prognozu, u kojoj navodimo u kom kraju su se pojavile biljne bolesti i savetujemo kojim pesticidima, u kom periodu, i na koji način treba tretirati biljke. Protivnik sam crne liste pesticida, jer ukoliko se biljke ne tretiraju pesticidima, mogu se pojaviti štetočine mnogo opasnije po zdravlje od pesticida.” Pošto se u Srbiji ne proizvodi dovoljno paradajza, krastavaca i paprika, nedostatak ove vrste povrća nadomešćuje se uvozom. Uvozi se sve. Krompir iz Danske, Nemačke i Francuske, luk iz Kine, sa Tajlanda i Tunisa. Nadležni kažu da je kontrola uvoznih vrsta povrća strogo kontrolisana, a stručnjaci da ni za uvozno voće i povrće niko ne može da potvrdi da je sigurno i zdravo. Srbija obično uvozi iz Turske, Maroka i Egipta, ali se povrće u Makedoniji zbog niskih carinskih stopa predeklariše i uvozi kao makedonsko. Ni ono, međutim, najčešće nema potvrdu kvaliteta kakva postoji u zemljama Evropske unije koja primenjuje sertifikat “Global gap”. Na stranu što je poslednjih godina procvetao i šverc paradajza iz Turske, preko Kosova i Metohije, u Srbiju. Žarko Ilin, direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je naše povrće sigurno kvalitetnije od onog uvoznog, ali i onog koje se prodaje u zemljama Eropske unije. „Mi imamo sve prirodne uslove za gajenje povrća. I zemljište, i klimu, i vodu, i sunce i ono je neuporedivo kvalitetnije nego u zemljama severno od nas.” Ilin kaže da je tačno da naši proizvođači nisu dovoljno edukovani o korišćenju hemikalija za odbranu povrća od štetočina, ali nije bilo mnogo slučajeva da se na povrću nalaze pesticidi štetni po zdravlje. On kaže da ga ne začuđuje što se Rusija odlučila na zabranu uvoza iz Turske jer Ilin, koji je imao prilike da poseti tamošnje uzgajivače, kaže da se enormno koriste i pesticidi ali i mineralno đubrivo. Stručnjaci ipak najveću opasnost vide u povrtarima koji proizvode na manjim površinama. Samo u okolini Beograda ima mnogo onih koji povrće zalivaju čak i fekalnim vodama koje su vrlo opasne, posebno u slučaju lisnatog povrća, salate i kupusa, jer se bakterije zadržavaju na površini lista i vrlo ih je teško odstraniti, čak i dugotrajnim pranjem. Pesticidi i nitrati su, kažu lekari, izuzetno opasni, ukoliko se unesu u organizam prekomerno, a osim simptoma trovanja, oni ostavljaju posledice i na jetru, želudac i druge organe. Evropska komisija razmatrala je nedavno da ukine standarde koji određuju izgled voća i povrća koje se može prodavati na tržištu EU. Tim propisima, neverovatno je, reguliše se i koliko krivi smeju da budu banana ili krastavac! Za to vreme potrošači u Srbiji mogu da biraju da li da prestanu da jedu povrće i voće ili da veruju na reč svojim prodavcima. A da ni oni nisu idealni, potvrđuje činjenica da bi u isto vreme voleli da povrće i voće izgleda savršeno, odnosno kao nacrtano, a da opet bude i zdravo. Turski paradajz zabranjen u Rusiji Rusi se ove sezone neće najesti povrća i voća iz Turske. Služba za praćenje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda donela je prošle nedelje odluku da zabrani uvoz paradajza, plavog patlidžana, krompira, grožđa i limuna iz Turske. Nadležne ruske službe, nakon kontrole pomenutih proizvoda, pronašle su u ovim namirnicama nedozvoljenu količinu pesticida i nitrita. Kako se ovo nije desilo prvi put, a ni Turci ne reaguju na upozorenja da smanje korišćenje opasnih hemikalija, Rusi su odlučili da zdravlje svojih potrošača zaštite zabranom da se nebezbedno povrće i voće uvozi. Turski proizvođači i izvoznici zabrinuti su zbog ove odluke pošto više od polovine proizvedenog paradajza plasiraju upravo na rusko tržište.