Beogradski maraton

Da je Bastilja pala dve nedelje ranije, to jest da je vršilac dužnosti tumača demokratije Zoran Alimpić konstitutivnu sednicu Skupštine Beograda zakazao za prvu nedelju jula, Aleksandar Vučić bio bi gradonačelnik Beograda. Ali, iako postoji čak šest papira na kojima se SPS izjasnio za koaliciju sa radikalima i narodnjacima na beogradskom nivou (izvršni odbor, gradski odbor, predsedništvo, glavni odbor, pa još jednom gradski odbor, pa potvrda glavnog odbora), sve je više indicija da će SPS u gradskoj skupštini većinu napraviti sa svim drugim strankama osim sa SRS-om i DSS-om. Otkad su onomad na Kalemegdanu potpisali koalicioni sporazum, skoro da ne prođe dan da nas beogradski SRS, DSS i SPS ne podsete na čvrstinu njihovog jedinstva. Međutim, pre nego što je pošao na put u Atinu sa Ivicom Dačićem i Milutinom Mrkonjićem, predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić najavio je da će i u Beogradu biti formirana koalicija kao i na republičkom nivou. “Tiha voda breg roni”, rekao je Tadić, a nekoliko dana docnije su u medije stigle informacije da je Krkobabić sin (Milan) na gradskom nivou postao ono što mu je tata (Jovan) na republičkom, da će Đilas ipak biti gradonačelnik, a da SPS-u sleduje mesto predsednika Skupštine grada. Ivica Dačić je spreman da to mesto ponudi Aleksandru Antiću, koji je trebalo da predsedava i Skupštinom koja bi Vučića izabrala za gradonačelnika. Ali, za razliku od PUPS-a koji je pristao na Đilasa, čak i bez toga da i unuk Krkobabića dobije neku funkciju, gradski SPS još nije. I kako sada stvari stoje, Ivica Dačić će imati velikih problema da ubedi Antića, Milisava Petronijevića i još nekoliko tvrdih beogradskih socijalista da je Đilas ipak bolji od Vučića. Mada iz onoga što je neko doturio tabloidu “Kurir”, a ovi okačili na Internet, moglo se saznati da je Ivica Dačić smirio predsednika gradskog odbora Mišu Petronijevića i da je do vaspostavljanja nove gradske koalicije ostalo još samo da predsednik SPS-a razgovara sa Aleksandrom Antićem. Reč je o prisluškivanom razgovoru sadašnje i nekadašnje zvezde SPS-a, Žarka Obradovića i Zorana Lilića, a pored informacija o smirivanju neposlušnih članova SPS, Obradović se Liliću pohvalio i da predsednika odnedavno sme da oslovljava sa “Borise”. Iako su dugogodišnji prijatelji, Dačić i Antić, neće se lako sporazumeti o Beogradu. Jer, da nije imao dozvolu Dačića Antić se ne bi onoliko slikao sa Vučićem i Andrejom Mladenovićem iz DSS-a, potpisivao koalicione sporazume i protestovao ispred Starog dvora zbog načina na koji demokratiju shvata Demokratska stranka i v. d. Zoran Alimpić. Ivici Dačiću, kad je već odlučio da ide u vladu sa Tadićem, odgovarala je gradska koalicija sa SRS-om i DSS-om. I zato je požurio da je napravi i zato je Antića i poslao na Kalemegdan sa Vučićem. Ta koalicija je trebalo da delimično umiri one članove i birače SPS-a koji se ježe zbog republičke koalicije sa DS-om (a posebno sa SPO-om, Čankom i G17). A plus što bi beogradskom koalicijom Ivica Dačić mogao da smanji opozicione napade na SPS-ov deo Cvetkovićeve vlade i, ono što je bitnije, na SPS-ovo biračko telo. Jesu se socijalisti, a i Krkobabići s njima, pokazali kao odlični trgovci u postizbornoj kampanji. Sa manje od osam odsto glasova dobili su najvažniju funkciju u Skupštini i drugu najvažniju u vladi. Ipak, eksperti za političku trgovinu iz G17 plus neće im dozvoliti da sjajnu trgovinu na republičkom nivou začine i ostavljanjem DS-a i G17 plus u opoziciji u Beogradu. Nije slučajno prvi na barikadu ispred Starog dvora stao Mlađan Dinkić. Jer, G17 odbranom Beograda od koalicije SRS – DSS – SPS brani svoj identitet kao stranke koja je već počela da se utapa u DS i brani odlazak velikog gradskog budžeta u protivničke ruke. Tolike su to pare u pitanju da se, ni nakratko, nije pametno rastavljati od njih. A ako je Dinkić postavio ultimatum da u republički paket mora da stane i Beograd, znači da je sva prilika da će tako i da bude. Po cenu da Dačić mora da najuri Antića i antiće iz SPS-a. Ali, u ovom trenutku Dačiću najmanje odgovaraju sukobi u stranci. Jer, ako svađa pukne u Beogradu može lako da se otvori vertikala kroz Srbiju. A te pukotine onda ni pouzdani lepak vlasti neće lako zakrpiti. Povrh toga, Dačiću ne ide u prilog ni to što se kofer sa blanko ostavkama gradskih odbornika SPS-a zadesio baš kod Aleksandra Antića. I plus što je zbog lošeg rezultata SPS-a u glavnom gradu za žuto–crvenu koaliciju u Beogradu neophodna i podrška LDP-a. A tu tek treba biti akrobata pa izabrati način kojim bi stranke Slobodana Miloševića i Čedomira Jovanovića počele zajedno da glasaju. I način kako to da se predstavi njihovom članstvu, a da pri tom ove dve stranke ostanu sa ove strane cenzusa. Prve probe saradnje nezamislivih partnera SPS-a i LDP-a biće konstituisanje skupštinske većine u opštinama Voždovac i Palilula, gde bi dve stranke koje baštine crvenu boju trebalo da prvi put postanu koalicioni partneri; iako će i jedni i drugi svojim biračima objašnjavati da su oni zapravo u koaliciji samo sa Demokratskom strankom, a da je pak DS u dilu sa drugom crvenom partijom. Liberalno-demokratska partija u više navrata je nagovestila da je za tu stranku bitno da se “Beograd vrati Beograđanima” tj. da se ne dozvoli radikalsko – narodnjačka vlast u prestonici. Još pre nekoliko nedelja u intervjuu za NIN Čedomir Jovanović je rekao: “LDP nije spreman na podršku koaliciji DS–SPS a da u isto vreme ti evropski levičari Beograd predaju Vučiću i DSS-u”. Dakle, Čedina partija bi mogla da podrži gradsku DS–SPS vlast, a zauzvrat bi trebalo da dobiju gazdovanje nad nekoliko javnih preduzeća, što bi popravilo finansijsku situaciju u stranci. Iako je to u direktnoj suprotnosti sa departizacijom javnih preduzeća, za šta se u kampanji za gradonačelnika vatreno zalagala Biljana Srbljanović. Kao i Dačić u svojoj, ni Jovanović u svojoj stranci nema apsolutnu saglasnost za koaliciju u Beogradu. Deo funkcionera je nezadovoljan i što LDP nije oštriji u kritici nove socijalno odgovorne koalicije. Tako, na zvaničnom sajtu LDP-a novinar Petar Luković piše: “Nema tog razloga da danas podržim Dačića via Tadić; neću, ne dolazi u obzir, ni mrtav, samo me poštedite objašnjenja da je sve ovo u korist Srbije na njenom budućem evropskom putu. Ako je Dačić „supružnik” Tadića, a jeste, ne usuđujte se da me pitate da li ću ikad podržati ovu smrdljivu vladu: nikad, never, not in million džears, ne dolazi u obzir, jok, zaboravi, fade anjadž.” Ipak, ako Dačić 14. jula bude mogao da garantuje Đilasu glasove SPS-a, i odbornici LDP-a će glasati za to da Beograd dobija evropskog gradonačelnika. Ali, da li će Dačić to uspeti? U koaliciji oko DS-a se nadaju da hoće jer bi svako kasnije otimanje socijalista verovatno značilo i plaćanje veće cene, pošto im se već oslade funkcije i preduzeća koja im da Aleksandar Vučić. S druge strane postoje mišljenja da bi koaliciji oko DS-a odgovaralo da puste radikale i narodnjake da vladaju nekoliko meseci; time bi dali moć Vučiću i tako ga bar nakratko načinili najmoćnijim radikalom, provocirajući i njegov sukob sa Vojislavom Šešeljem. Da bi ga posle eventualnog smenjivanja u javnosti prikazali kao gubitnika. Ujedno, tako bi dali vremena i socijalistima da dublje uđu u vlast i lakše reše svoje unutrašnje probleme. Navodno, ni za samu DS ta opcija ne bi bila toliko nepovoljna jer bi se lakše rešili nekih kadrova koji su uživali veliko poverenje pokojnog gradonačelnika Nenada Bogdanovića. O tome je i u već pominjanom prisluškivanom razgovoru govorio i Žarko Obradović: “Mi smo tražili od Borisa da se ne dira grad nekoliko meseci da bi imali mir u kući... Mi smo pričali sa Borisom... On kaže da što se tiče DS-a, to možda čak nije ni loše, da se uvede malo reda i kod njih...”. Naime, Demokratska stranka se može pohvaliti priličnom unutarstranačkom demokratijom i predsednik bi lakše postavio svoje ljude od poverenja u Stari dvor ako bi to radio, recimo, u septembru kada dolazi iz opozicije, nego sada kada tamo i dalje sede funkcioneri Demokratske stranke. Mada, neki su predsednika lišili truda da ih smenjuje. Najbliži saradnik Nenada Bogdanovića, Bojan Stanojević, znajući da za njega sigurno neće biti mesta u novom rasporedu funkcija, već je napustio posao pa poslednjih nekoliko nedelja Beograd nema gradskog menadžera. I neće ga imati bar još dve nedelje. A onda ćemo 14. jula doznati ko će imenovati novog gradskog menadžera i ko će krenuti da troši onih 58 milijardi dinara (oko 730 miliona evra), koliko iznosi ovogodišnji budžet Beograda, ko će krenuti da postavlja svoje ljude u 20 javnih preduzeća, 36 kulturnih i 27 zdravstvenih ustanova... I jedna i druga strana imaju reč Ivice Dačića da će baš sa njima da pravi vlast. Vučić ima tu blagu prednost da ima i reč Aleksandra Antića. To, i nepažljivost Zorana Alimpića da sednicu zakaže za 14. jul iako je mogao i sedam dana docnije, čini ga ipak favoritom da ovog jula započne gazdovanje Beogradom. Međutim, ako bi prognozirali ko će da završi mandat kao gradonačelnik, onda je to Dragan Đilas. ALEKSANDAR VUČIĆ, KANDIDAT SRS ZA GRADONAČELNIKA Potrebno mi je mesec i po dana “Apsolutno sam siguran u Antića, u Petronijevića, u ljude koji sede u gradskom odboru SPS-a. To su ozbiljni i časni ljudi koje lično poznajem i koji sigurno neće podleći pritiscima” Iako je prošlo više od mesec dana otkad je potpisao sporazum sa DSS-om i SPS-om, koji mu omogućava da postane gradonačelnik, Aleksandar Vučić još nije postao prvi čovek Beograda. Čak je utisak da kako vreme odmiče gensek radikala ima sve manje izglede za to. Da li ste još uvek ubeđeni u odanost koalicionih partnera u gradu? Šta mislite, hoće li SPS glasati za vas 14. jula u Skupštini grada? - Hoće. Apsolutno sam siguran u Antića, u Petronijevića, u ljude koji sede u gradskom odboru SPS-a. To su ozbiljni i časni ljudi koje lično poznajem i koji sigurno neće podleći pritiscima i glasaće po sopstvenoj savesti. Jedino mogu sve da ih smene. Ali nije lako tek tako raspustiti gradski odbor. S kojim obrazloženjem bi to uradili? Imam sve odluke organa SPS-a da idu s nama u koaliciju. Mislite da će odjednom reći da sve to ne važi? A mislite li vi da Ivica Dačić nije promenio mišljenje što se tiče koalicije u gradu? I da, ako ga je promenio, neće uspeti da ubedi beogradske socijaliste da glasaju za Đilasa? - Ja imam reč koju mi je dao Ivica Dačić. Pred svedocima mi je obećao da će SPS u gradu ostati s nama u koaliciji. Čovek se drži za reč, ne znam kakve je još dokaze trebalo da tražim od njega. Nemate saznanja da DS i SPS pregovaraju o koaliciji u Beogradu? - Znam da razgovaraju, petljaju, pokušavaju. Ali, znam i da još nisu ništa dogovorili, kao što sam znao da su republičku vladu dogovorili pre mesec dana. Znam i da je Tadićev pritisak ogroman, učiniće sve ne bi li me sprečio da postanem gradonačelnik. Jer, meni je potrebno mesec i po dana. Do prvog septembra bih ušao u trag mahinacijama Demokratske stranke u Beogradu, a oni se toga boje. Zato će uraditi sve da mi ne dozvole da postanem gradonačelnik. Postoje spekulacije da je i DS-u i SPS-u u interesu da vi sada postanete gradonačelnik, pa da vas posle kratkog vremena smene? - Ne. To sigurno nije tako. To im je izlazna strategija ako ne uspeju ništa da urade do 14. jula. Šta ćete vi raditi ako 14. jula ne postanete gradonačelnik, ili ako vas smene posle nekoliko nedelja? Biće to vaš politički poraz? - Zavisi kako gledate na to. Meni je najvažnije da dana kada više ne budem gradonačelnik Beograda, pa bilo to posle četiri godine ili četiri meseca, mogu slobodno i ponosno da hodam Beogradom, da znam da sam radio pošteno i da nemam nijedan razlog pred bilo kim da pognem glavu. I ako tako i bude onda to neće biti moj poraz. MILAN KRKOBABIĆ, ČLAN IO PUPS-a Nismo ničiji džoker “Mi ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da budemo u opoziciji. Mi zarad naših birača moramo sada da budemo deo skupštinske većine” Prema pouzdanim informacijama medija, ako socijalisti u Beogradu pređu na Đilasovu stranu, sin predsednika PUPS-a Jovana Krkobabića, Milan, trebalo bi da bude zamenik gradonačelnika Beograda. Zato, Krkobabića mlađeg prvo pitamo da li se to sada PUPS i na gradskom nivou približio DS-u? - Nema tu približavanja ili udaljavanja. Koalicija u kojoj je PUPS izašao na izbore imala je svoje ciljeve: besplatan gradski prevoz za starije od 65 godina, jednokratna materijalna pomoć najugroženijima, pomoć licima koji su smešteni u gerontološkim ustanovama... Ko je spreman da nam ispuni te ciljeve prihvatljiv nam je kao partner. Koliko znam, Vučić je pristao na te zahteve i mi smo se odlučili na koaliciju sa SRS-om i DSS-om. Sad, da li će biti promena partnera to ne zavisi od nas, mi imamo dva odbornika. Od nas ne zavisi skupštinska većina tako da sigurno nećemo biti ničiji džoker niti zec u šeširu. Znači, šta odluči SPS vi ćete ih slediti? - Ne znam da li ćete me pravilno razumeti ali ljudi koje mi reprezentujemo nemaju vremena da čekaju. Za njih je i septembar daleko, nije sigurno da će ga dočekati. Zato, mi ne možemo sebi da dozvolimo luksuz da budemo u opoziciji. Mi zarad tih ljudi moramo da sada budemo deo skupštinske većine. Dakle, vama je svejedno, Vučić ili Đilas? - Nemam nikakav emotivni odnos prema jednom ili drugom. Uostalom, ja nikad nisam bio član nijedne partije izuzev ove koju smo osnovali pre tri godine. I sada kada vidim šta se dešava na političkoj sceni skoro da se kajem što sam to i radio. Zašto se kajete? Sada možda i postanete zamenik gradonačelnika Beograda? - E baš zbog takvih stvari se pomalo i kajem što smo osnivali stranku i ušli u sve ovo. Što se pravi račun bez krčmara, što naša politička scena liči na onu Krležinu balkansku krčmu u kojoj se pogase svetla a posle se prebrojavaju razbijene glave. Prave se razne kombinacije, pokušava se da se stvari sa pravih aktera skrenu na nekoga sa strane ko ne samo da nema tu moć da od njega zavisi i da može da ucenjuje nego ne bi ni voleo da je ima.