Ne u paradne svrhe

U Francuskoj je Gustav Ajfel izgradio toranj tamo gde se održavala svetska izložba i to od čelika, materijala koji je u svetu počeo da se upotrebljava tek u 19. veku. Ajfel je pravio i mostove u južnoj Francuskoj. Most „Golden gejt” u San Francisku je svetska lepota jer spaja obale ulaza u zaliv, a počiva na stenama koje su omogućile izgradnju ogromnih oslonačkih stubova i nošenje šipkaste viseće konstrukcije.  Mostovi u Francuskoj nisu svi spektakularni, niti baš lepi, ali su građeni tamo gde treba i kako treba, a ne u paradne svrhe. Pada u oči lepotom vijadukt kod Mijoa, tamo gde se put spuštao sa jedne visoravni i zatim penjao na drugu u opasnim serpentinama. Svi noseći stubovi tog mosta sa kosim zategama su visoki i lepi, ali su njihovi temelji na steni. Mostovi u Beogradu, kao i u Parizu, jesu „vulgarne” grede i nadam se da će tako i ostati zbog prirode terena i tla i ravničarske perspektive.  Praviti Ajfelov toranj na Adi u rečnom mulju mnogo me podseća na ono „videla žaba da se konji potkivaju, pa i ona digla nogu” tj. na vrhunac neukusa i prostakluka . Profesor Miša Đurić napravio je „Gazelu” gde treba i kako treba. Profesor Mijat Trojanović napravio je divan most preko Tare. Stari mostovi kod Virpazara, kod Višegrada, u Mostaru i mnogi drugi danas izazivaju divljenje. Nikola Hajdin, akademik, koji nije projektant mosta na Adi, trebalo bi da se zadovolji svojim lepim mostom kod Novog Sada, koji je ponovo izgrađen posle rušenja NATO bombardovanjem, pa mu nije potrebno promovisanje po svaku cenu kosih zatega, svuda i na svakom mestu. Pripadam generaciji beogradskih inženjera koji su u Francusku došli sa znanjem stečenim na Građevinskom fakultetu u Beogradu, koje je tada u Francuskoj bilo vrlo potrebno. Pretpostavljam da su i danas naši mladi inženjeri, kao i mi nekada, još uvek iznad evropskog proseka, pa da baš nemaju mnogo da nauče od stranaca, koji bi došli da montiraju taj most. Inženjer projektant i montažer su dve različite struke. Sotir Đorđević, bivši asistent Konstruktivnog odseka Građevinskog fakulteta u Beogradu