O kursu i globalnom tržištu

itanja od kojih dva zaslužuju posebnu pažnju. Prvo pitanje odnosi se na bojazan od depresijacije kursa i zalaganje za njegovo zadržavanje na sadašnjem nivou. Ovakav pristup je u suprotnosti sa opšteprihvaćenim načinom utvrđivanja kursa valuta u svetu. Odavno je u teoriji i praksi definisan model realnog kursa. Taj model uključuje nivo inostranih i domaćih cena, iz čega proizlazi prilagođavanje kursa. Prema logici zagovornika postojećeg kursa (koji je godinama fingiran sa neznanim promenama da bi se stekao utisak o njegovom tržišnom formiranju) treba štititi dužnike, kako ne bi došli u situaciju da se povećanjem dinarskih iznosa za evro naruši postojeći paritet dinara i evra. Očigledno da takva politika kursa ide direktno na štetu onih koji su s teškom mukom zaradili evro. Posebna je priča o velikoj koristi koju izvlači uvozni lobi preko ovakvog kursa. Drugo pitanje odnosi se na izvoznu orijentaciju privrede. Problem u vezi sa ovakvom usmerenošću je što se naši ekonomisti ne bave njenom operacionalizacijom u uslovima funkcionisanja globalnog tržišta. NJima je nepoznato da steći konkurentsku poziciju na globalnom tržištu u današnjim uslovima nije moguće ostvariti tradicionalnim načinom poslovanja. Potrebna je nova filozofija poslovanja zasnovana na ekonomiji znanja, koja je na sceni u razvijenim zemljama više od deset godina. Osnovni zadatak ove ekonomije je da znanje postane sastavni deo faktora procesa proizvodnje (sredstva za rad, predmet rada i živi rad). Ova ekonomija se zasniva na intelektualnom kapitalu, upravljanju znanjem i permanentnom učenju (učećoj organizaciji). Funkcionalnu osnovu ove ekonomije i preduslov njenog razvoja čini primena informaciono komunikacionih tehnologija (IKT), u cilju pokretanja ekonomskog rasta i razvoja. O ovim fenomenima kod naših brojnih profesora ekonomije i menadžmenta skoro da nema ni reči. Ovakav pristup naišao je na odobravanje i podršku na stranicama NIN-a (br. 2943), između ostalih, i doktoranda sa Harvarda, koji se bavi ovom materijom. Predlog ove vertikale, sa odgovarajućim objašnjenjima, upućen je od strane grupe studenata pomenutoj komisiji i Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Naša dosadašnja zalaganja u vezi sa iznetim predlogom naišla su na indiferentnost, što je neoprostiva greška nadležnih. Paradoksalna je situacija da studenti daleko bolje razumeju vreme u kome živimo i osećaju potrebu za novom filozofijom obrazovanja od svojih profesora. Mirko Perić, student, Beograd