Fotelje od palminog drveta

Nije slučajno Marković-Palma jezičak na vagi naših podela. On po mnogo čemu simbolizuje vreme i zbog toga je njegov slučaj interesantan za posmatranje. U društvu koje zbog niza istorijskih okolnosti nije stvorilo mehanizme za demokratski dijalog, u okviru koga bi se vodila ozbiljna rasprava o optimalnim pravcima razvoja države, sasvim je normalno da razni nedoučeni avanturisti budu aktivni učesnici u političkom životu. Pomenuti Marković–Palma je interesantan, pre svega, što je za njega teško utvrditi da li je zagovornik „evropskog puta“, ili je, pak, nacionalista. On, očigledno, nije ni jedno od toga, a jedina dilema može biti na šta on od te dve opcije manje liči. On najbolje ilustruje kako je lako pričati, ne samo patriotsku, nego i evropsku priču. Tu priču može da ispriča bilo ko, jer se naši birači nalaze u nižim razredima škole demokratije pa zbog toga lako upadaju u zamke demagogije kojom se priučeni nacionalisti i priučeni mondijalisti najčešće služe. Istorija je pred nas postavila hamletovsko „biti, il’ ne biti“, a mi smo kao odgovor na izazov sudbine pronašli Markovića–Palmu. Da bi komedija bila kompletnija, njemu, u Jagodinu, na noge, u vreme intenzivnih pregovora o formiranju vladajuće koalicije, dolazi engleski ambasador da porazgovaraju o situaciji u Srbiji. Bar deo tog državničkog razgovora se, ako je verovati televizijskom snimku, odvija u zoološkom vrtu i to daje poseban šarm celoj situaciji, jer prizor vrvi od simbolike. Meni je u toj sceni najinteresantniji narod koji se toga dana zatekao na tom mestu, jer ne zna u šta da gleda. Nemaju ljudi često priliku da vide predsednika opštine i engleskog ambasadora u zoo vrtu, pa zato gledaju malo u kaveze, malo u Palmu i Engleza i zagonetno se smeškaju. Televizija koja prati događaj snima kaveze, a takođe i Palmu i Engleza i TV ekipa možda nije ni svesna da pravi istorijske snimke. To može biti antologijska scena nekog filma koji bi se bavio savremenim temama i koji bi baš zbog te scene mogao lako dobiti „Zlatnu palmu“. Bolje mesto i kvalifikovaniji učesnici za simboličko predstavljanje naše aktuelne situacije bi se teško mogli naći. I socijalisti i evropejci će zasesti u fotelje od palminog drveta, jer bolju građu za te fotelje trenutno nemaju. To drvo, koliko je meni poznato, nije podesno za tu namenu, tako da ja očekujem da u tim foteljama neće dugo sedeti. Budimir Mrdović, Aranđelovac