Partijska svest

Poslednji izbori su, više nego bilo šta drugo potvrdili činjenicu da kod nas i dalje vlada partijska svest. Kažem “i dalje”, jer ta nas svest nikad nije ni napustila. Sektaštvo u razmišljanju, parcijalnost interesa, žeđ za privilegijama, beskrupuloznost u korišćenim sredstvima, ali i apatija glasača, sve su to pokazatelji da se kod nas malo šta promenilo poslednjih decenija. Ono što je opstalo, što je gotovo neokrnjeno uprkos svim političkim i društvenim lomovima, revolucijama, bombama i koalicijama, što je u suštini odolelo svakoj promeni pa i samom “kraju istorije”, gotovo neprimetno, kao kakav tihi putnik u vagonu, i dalje je među nama. Partija! Predmet kritike i predmet obožavanja, i problem i spas, u svakom slučaju žarište svih dešavanja kod nas još od pre Drugog svetskog rata. Ne bi bilo preterivanje reći da, u krajnjoj liniji, ono što se menja, nastaje i nestaje, jeste ono oko partije, ali ne i ona sama. Realno je očekivati da će srpske partije postojati i kad Srbije više ne bude bilo. Jer svi napadi upereni protiv partije se na kraju pokazuju kao napadi na ono bez čega ona može da postoji, što za nju nije suštinsko, što ona može da žrtvuje. Naša svest je i dalje partijska. Partija i dalje, kao i bilo kad pre, stoji posredi našeg života, ona je naš “čamac na površini nepreglednog mora”. Nikada se mi nismo oslobodili partije, već se u par navrata ona oslobodila nas. Poslednji izbori su samo potvrdili da mi u stvari nikada i nismo prevazišli jednopartijski sistem, već da smo ga samo doveli do vrhunca gluposti, cinizma, i surovosti. Štaviše, mi smo unekoliko ispod njegovog nivoa: na današnjem nivou političke kulture, državne politike, i barem deklarativnih ideala, pa čak i realnih potencijala za neku buduću “vlast naroda”, mi jednopartijski sistem nismo ni dosegli. Miloš Petrović, doktorand na Univerzitetu Harvard, SAD