Bežanje od 7517. godine

Kad bi vam ovih dana neko poželo sve najbolje u novoj 7517. godini, teško biste ga razumeli. Gledali biste ga kao nekog ko je s uma sišao. Kakva 7517. kad „ceo svet” proslavlja novonadolazeću 2009. godinu? To što se „ceo svet” ne služi gregorijanskim kalendarom – Kina, islamski svet, Jevreji – sve ukupno oko tri milijarde ljudi – nije dovoljno da medijske zavisnike ubedi u neumoljivu matematičku činjenicu da samo jedna četvrtina današnje populacije praznuje po gregorijanskom kalendaru. Za učene ljude postojanje i računanje vremena po srpskom kalendaru nisu nikakva nepoznanica. Svaki istraživač koji je u rukama držao ili samo gledao bilo koji stariji srpski dokumenat, morao je da zapazi godinu koja bi u dokumentu bila navedena. Ta godina bi bila četiri, pet ili šest puta viša od godine u kojoj se istraživač nalazio. Kako se to moglo dešavati? U novinskom članku nemoguće je razrešiti misteriju zašto smo se i iz kojih razloga odrekli sopstvenog kalendara? Ali, u novinskom članku se mogu postavljati pitanja. Osnovno, možda i najvažnije pitanje je: zašto se postojanje srpskog kalendara prećutkuje? Da li je u pitanju prisila ili nekakva nagodba? Ili je u pitanju želja da se bude „moderan”? Kako smo olako prihvatili naknadna dopisivanja i „ ispravke”, odnosno „usklađivanje” godina? Ili... pitanja ima napretek. Odgovora, svakako manje. Činjenica i to objavljenih ima napretek. Navešću nekoliko koje su objavili nesporni autoriteti u srpskoj nauci. Đorđe Trifunović, “Azbučnik srpskih srednjovekovnih književnih pojmova”, Beograd, 1990. godine, u odrednici Natpis navodi više natpisa koji su datirani po srpskom kalendaru. Evo nekoliko primera: Kao najstariji natpis je odlomak sa imenom kneza Borisa i godinom 6401. što bi odgovaralo 893. godini. U širim oblastima Zete i Raške javljaju se nadgrobni natpisi... Pomenujte i mene rabu božiju Mariju, a zovom Velislavu. Prestavi se meseca septembra 28. dan a leto 6881. odgovara 1372. godini. Slično je s molbom da se pomene monah Makarije koji se prestavi 20. marta 6896. ili 1388. Natpisa ima i za Georgija jeromonaha iz 7190. ili 1682, Vikentija 7097. ili 1589. i tako redom. Na kuli u Smederevu nalaze se podaci o osnivaču despotu Đurđu Brankoviću iz „ leta 6938. ili 1430”. Natpis na pečatu popa Vuka u kome se pominju Ovčar i Kablar i reka Morava, a nosi datum 7121. godina ili 1613. U natpisima na zvonima uvek se navodi ime darodavca pa tako imamo Radoslava iz 6937. ili 1429, grešnog Rodopa iz trećeg avgusta 6940. ili 1432. Zanimljivo je i oprosno pismo, kojim patrijarh Maksim razrešava grehova jeromonaha Zaharija. Pismo je datirano 8. januara 7177. godine ili 1669. Ovakvih primera bi se moglo navesti bezbroj a kad bi se navodile povelje i hrisovulje izdavane tokom vekova, videlo bi se da su sve označavane po srpskom kalendaru. Prostom računskom radnjom oduzimanja „savremene” godine od datuma srpske, uvek se dobije broj 5508. To je, po mnogim autorima, godina kad je stvoren svet. Znači, srpski kalendar obuhvata period od stvaranja sveta do današnjeg dana. Time je još čudnije zašto smo prekinuli kalendarski kontinuitet i bez ikakvih razumnih odluka ili dostupnih dokumenata, počeli da vreme računamo po gregorijanskom ili julijanskom kalendaru i time posejali seme koje je za sada samo nabubrelo, ali će veoma brzo proklijati i Srbe uvesti u besmislen sukob oko biranja između dva kalendara od kojih nijedan ne pripada srpskoj tradiciji. Takva mogućnost bila bi izbegnuta kad bismo se jednostavno vratili starom načinu brojanja godina. Niko ne bi bio uvređen. Godine bi se nizale jedna za drugom. Događaji, ako ih bude, takođe. Sve bi bilo na svom mestu, a mi bogatiji za jedno pet hiljada i pet stotina godina. Da li smo stvarno toliko bogati da se odreknemo pet hiljada i kusur godina sopstvene istorije? Zašto smo to uradili? Molim svakog ko o navedenoj činjenici zna nešto – a takvih ima, siguran sam – neka javno kaže ili je napiše. Makar i pod pseudonimom. Nije dobro da živimo u neznanju.