Pobuna knezova

Znao sam da će Srbija da digne glavu, ali mislio sam da se to neće desiti za mog života”, kaže za NIN akademik Dragoslav Mihailović. Jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca ovako gleda na formiranje partije Zajedno za Šumadiju, koju je nedavno u Kragujevcu osnovao Veroljub Stevanović. “Moralo nam je doći iz tura u glavu; nije prirodno da u svojoj zemlji budemo poniženi. Pa ako ne uspe Stevanović uspeće neko drugi; ali bitno je da se progovorilo o tome, da se nešto pokrenulo”, kaže Dragoslav Mihailović. A šta je uradio Verko Stevanović? Imao je stranku koja se zvala Zajedno za Kragujevac i za koju je u Skupštini uredno podizao skoro milion dinara naknade (budući da je preko liste G17 plus koja je bila na listi „Za evropsku Srbiju” postao parlamentarna stranka) i sad je obnarodovao formiranje partije Zajedno za Šumadiju. Koja, kako joj ime kaže, pledira da bude regionalna, šumadijska stranka. Na prvi pogled ništa posebno novo. Uostalom, Cole Kovačević je postao jedan od lidera DOS-a tako što je, po ugledu na Čankovu Ligu socijaldemokrata Vojvodine, napravio Ligu za Šumadiju. Ali, uprkos tom zvanju koje je delio sa još 18 stranačkih prvaka nikada stranku, čak ni u Kragujevcu, nije izdigao iznad statističke greške. Ali, bilo je to vreme kada se Srbija delila na one za i protiv Slobe; kada još nismo shvatili da sloboda ne ume da peva. Danas, devet godina posle demokratskih promena pojedine opštine u Srbiji nemaju ni faks aparat; broj umrlih u nekim srpskim opštinama čak do osam puta nadmašuje broj rođenih, a u medijima uglavnom možemo čitati o borbi Vojvođana za svoje novce, odnosno Beograda da dobije ono što mu pripada. Oni su, ipak, tu gde se sve dešava, odnosno od nekih od njih zavisi vladajuća većina pa im se može. Novi Sad je 2006. dostigao nivo dohotka iz 1989. a većina opština u centralnoj Srbiji ima oko 60 odsto niži nivo dohotka nego 1989, pri čemu je u Borskom okrugu nivo dohotka čak za 85,9 odsto niži. O većini, kojoj se ne može, saznajemo više jedino kada posegnu za najradikalnijim metodama kao što su štrajkovi glađu ili samosakaćenje. Praviti regionalnu stranku u ovakvoj društvenoj klimi je odličan potez, a još kada je dva dana uoči osnivačkog kongresa Zajedno za Šumadiju Boris Tadić dao intervju “Novostima”, Verko je mogao da otvori šampanjac. Predsednik Republike i DS-a je rekao da “su moguće ustavne promene kojima bi se rešilo i pitanje regionalizacije i decentralizacije Srbije. Nije prirodno da samo Vojvodina bude regija sa definisanim pravima u Srbiji, kada i druge regije žele ista takva prava. Ako bi Vojvodina bila jedina regija, Srbija bi bila asimetrična država, što bi proizvodilo stalnu nestabilnost”. To što je Boris Tadić u ovoj izjavi zaboravio da pomene Kosovo i Metohiju deo je neke druge priče; za ovu našu priču zanimljivo je zapitati se koje to regije žele ista prava kao i Vojvodina. Dok nam predsednik to nije rekao, nismo znali da ima takvih. Dobro, jasno je da bi svi lokalni lideri hteli više ovlašćenja i više novca; istup predsednika opštine Užice Jovana Markovića, koji ne može da oprosti ni vladi ni Emiru Kusturici što su ga zaobišli u komunikaciji oko Nacionalnog parka Mokra gora, primer je ambicije lokalnih lidera da se uvek nađu u svemu što bi moglo da zaliči na dobar biznis. Ali se niko, ni neke opštine, ni okruzi nisu organizovali, niti konkretno tražili neki vid teritorijalne organizacije. Mada nije da se nije govorilo i delalo u tom pravcu. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja početkom godine je izašlo sa predlogom zakona o regionalnom razvoju po kome se Srbija deli na sedam evroregiona; ali se pri tom ne pominju ni granice regiona ni centri istih. Predlagač je insistirao da je reč jedino o ekonomskoj decentralizaciji, ali uprkos tome predlog se još nije našao pred poslanicima Skupštine Srbije. Bilo je, naravno, još i pojedinačnih poziva na regionalizaciju. Zanimljivo, više odozgo; jer su stranke iz svojih beogradskih stranačkih salona crtale granice regiona ili poput DSS-a određivali centre regiona izbegavajući da odrede granice istih. Odozdo, nije bilo puno takvih inicijativa. Boško Ničić, predsednik opštine Zaječar i predsednik pokreta “Živim za Krajinu”, pre dve godine je zatražio formiranje regiona istočne Srbije sa centrom u Zaječaru. Po njegovoj zamisli taj region trebalo bi da okupi Braničevo, Timočku Krajinu i Pirotski okrug. Ničićeva politička organizacija je danas najjača u opštinama Zaječar i Knjaževac a Ničić kaže da ga raduje što je od “separatiste sa istoka” postao „neko čije ideje prihvata i predsednik Tadić”. Ipak, insistira da jedan od regiona ima središte u njegovom Zaječaru “jer je to prirodno, bilo da se Srbija deli na sedam ili deset regiona”. Wegova ideja je da okupi sve regionalne stranke i da zajedno istupe sa tri zahteva: promena Ustava, decentralizacija Srbije i dvodomni parlament u kome bi jedan dom činili predstavnici regija. Ničićev imenjak Boško Ristić, poslanik Demokratske stranke iz Niša, već se godinama zalaže za uspostavljanje srednjeg nivoa vlasti – između lokalnog i republičkog; a kao centra jedne od regija, naravno, vidi Niš. Smatra da je i u Nišu sazrela svest o potrebi formiranja regije i da se stoga na novi statut Vojvodine gledalo znatno povoljnije nego u drugim gradovima južno od Beograda. Kao što dva Boška žele centre regiona u svojim gradovima, to isto želi i Dragan Marković Palma za svoju Jagodinu (pogledajte antrfile) a kako kaže Bajram Omeragić, poslanik Ugljaninove koalicije, centar jednog regiona trebao bi da bude i Novi Pazar. Što govori da će pravljenje regiona biti vrlo zanimljiv sport. Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin, kaže da su svi južno od Save i Dunava zainteresovani za formiranje regiona jer je i opštinama u centralnoj Srbiji potrebno da mogu da formulišu zajednički interes. Paunović pominje još jednu bitnu činjenicu koju mnogu uzimaju i kao jedini razlog zbog kojeg se kod nas uopšte i pomenula regionalizacija. “Sredstva fondova Evropske unije ne plasiraju se preko centralnih vlada nego preko regiona. I u ovom trenutku Vojvodina i Beograd su tako organizovani da odmah mogu na šalter EU, a šta ćemo mi? Dakle, ako tako nismo organizovani nećemo moći da konkurišemo ni za ta sredstva.” Saša Milenić, potpredsednik Zajedno za Šumadiju, kaže da ga iritiraju priče da je cela ideja lakši pristup fondovima EU jer “je Srbija bolno opterećena političkim i ekonomskim monocentrizmom”. I, kaže, zbog boljeg funkcionisanja države bitno je izvršiti decentralizaciju i to kroz afirmaciju lokalne samouprave i novu teritorijalnu organizaciju države prilagođenu evropskim standardima. Međutim, ni Milenić ni ZZŠ ne znaju tačno ni koji bi bio region Šumadije a ni drugi regioni. “U cvijićevskom smislu Šumadija se proteže između Dunava, Save, Morave i Kolubare. Sad ne znam da li bi tom području bilo dodato Pomoravlje ili možda neki deo zapadne Srbije. Ali to bismo mogli da se dogovorimo; bitno je da se ti budući regioni prave na nivou prirodnih, kulturnih i posebno ekonomskih parametara, a ne na nivou dila”, kaže Milenić. Mada ekonomista Goran Nikolić kaže da su i sada okruzi manje–više ekonomski dobro utemeljeni; da gotovo bez izuzetka sva mesta gravitiraju centru okruga – s tim što tu postoji problem što su okruzi ispražnjeni od funkcija. “Decentralizacija treba da predstavlja spuštanje nadležnosti što je moguće niže, na opštine, čak i na mesne zajednice gde je to moguće. Jer, Ivanjica gravitira Čačku ali Ivanjičanin želi da njegovo mesto dobije nešto a ne Čačak. I u tom smislu ne znam šta bi regioni mogli da donesu. Pogotovo što nisu prirodni. Pa bi Pančevo verovatno bilo u regionu sa centrom u Novom Sadu iako gravitira Beogradu, a Smederevo verovatno u regionu sa centrom u Kragujevcu. Da ne govorim da bi se u jednom regionu našla mesta poput Vranja i Prokuplja koja ne znam da li imaju išta zajedničko.” Osnivačkom kongresu Zajedno za Šumadiju, pored Vidosava Stevanovića, Kragujevčanina sa državljanstvom BiH koji piše na “srpsko–hrvatsko–bosanskom jeziku”, prisustvovala je i ministarka za NIP Verica Kalanović. Ona je član G17 plus, a političar sa najboljim tajmingom za političko prestrojavanje Mlađan Dinkić podržavajući regionalne partije (pored Verka Stevanovića u odličnim je odnosima i sa Palmom, i sa Suljom Ugljaninom) pravi i još jednu opciju za svoju stranku u slučaju raskida braka sa demokratama. “Naravno da nas Dinkić nije inspirisao da napravimo ovako nešto, ova ideja je mnogo starija od G17. Ali, ako razmišljate u pravcu da G17 plus kao etablirana politička stranka stane na čelo regionalnih političkih inicijativa, mogu da kažem da bi nama to imponovalo”, kaže Saša Milenić. Kada govorimo o stranačkim manevrima, treba reći da regionalnim strankama odgovara i najavljena promena izbornog sistema jer će takve stranke u nekom mešovitom ili pogotovo većinskom sistemu lakše dolaziti do parlamenta, a da najvećoj, Demokratskoj stranci odgovara otvaranje priče o regionima jer će, po svemu sudeći, ova priča odložiti veću autonomiju jedinog definisanog regiona koji je i dalje u Srbiji. VIDOSAV STEVANOVIĆ, književnik Oduvek sam bio za regionalizaciju Evropska unija će da završi kao savez regija a ne savez država. Još pre 20 godina pisao sam o regionalizaciji kao jedinom izlazu Srbije iz administrativnih nevolja. Ovo anahrono uređenje države ne može doneti ništa dobro i podržavam svakoga ko se zalaže za pravu evropsku regionalizaciju. Ako se zaista zalaže za to, podržao bih čak i Borisa Tadića, mada o njemu ne mislim ništa dobro. Nisam postao član stranke Zajedno za Šumadiju; iako sam bio na osnivačkom kongresu i iako smatram da Kragujevčanima mora da bude bliži neko ko se direktno bori za njihove interese nego neko ko sedi u Beogradu i samo sisa pare odavde. Ali, suviše sam star da se sada bavim politikom, imam 67 godina. Nisam ja Dobrica Ćosić da u sedamdesetim počinjem da se bavim politikom. DRAGAN MARKOVIĆ PALMA, gradonačelnik Jagodine Treba biti oprezan Jesam za regionalizaciju, ali prvo da vidimo koliko će regioni dobiti para i ovlašćenja; zamislite da nam daju region pa da na region prebace finansiranje školstva i zdravstva. U ovoj krizi, kada se izvorni prihodi opština smanjuju iz dana u dan, treba biti veoma oprezan i prvo jasno odrediti prihode pa onda praviti regione. Ako se ti regioni budu pravili, šest opština Pomoravskog okruga treba da dobiju region sa centrom u Jagodini. Mi nemamo nikakve zajedničke tačke sa Kragujevcom ili, na primer, sa Nišom i ne želimo da budemo u njihovom regionu.