Kako smo očerupali našu zlatnu koku

Kome čovek da veruje? Državi koja se malo utišala, ali je donedavno na sav glas tvrdila da je NIS sigurno ostvario dobit u prošloj godini. Najmanje 2,3 milijarde dinara. Pa je Skupština akcionara, ona stara, kada je jedini vlasnik NIS-a bila država Srbija, donela odluku da se sva dobit uplati na račun državnog budžeta, dok se ranije uplaćivala samo polovina, a polovina je ostajala NIS-u. Tako je barem trebalo da bude, a kako je bilo? To je već stvar za pravosudne organe. Ili, pak, verovati oditorskoj kući KPMG koja je radila reviziju završnog računa poslovanja NIS za 2008. godinu, a koju su, samo podsećanja radi, unajmili, ne novi vlasnik - ruski „Gaspromnjeft”, već stari - država Srbija. Ista država sada nije zadovoljna onim što je saopštio revizor koga je sama unajmila (to je gubitak NIS-a u prethodnoj godini od 8 milijardi dinara), a koji je, uzgred rečeno, jedna od četiri najrenomiranije svetske revizorske kuće. Baš kao što nije bila zadovoljna ni onim što su prvo saopštili novi većinski vlasnici, a to da NIS ne da nema dobit, nego ima gubitak od skoro 4 milijarde dinara. „Lično mislim da je NIS imao profit. Na ovaj način, novi vlasnik izbegava da plati dividende državi“, govorio je Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije, a povodom objavljenog rezultata završnog računa. Vlada Srbije i danas ne odustaje od svoje „ideje o dobiti“ pa će već sledeće nedelje uputiti javni poziv za izbor novog nezavisnog revizora koji će još jednom „češljati“ finansijske rezultate NIS-a. Rano je da pitamo koliko će ta revizija koštati poreske obveznike Srbije, pošto će revizora morati najverovatnije da plati vlada. I kome verovati? Upućeni u oblast energetike rekli bi da je odgovor jasan. Na stranu reputacija revizora, dovoljno je da se pogledaju poslovne biografije sadašnjih članova Upravnog odbora NIS-a, izabranog kada je „Gaspromnjeft“ preuzeo vlasništvo. Članovi koje je delegirao većinski vlasnik su svi odreda stručnjaci, a oni koje je delegirala Vlada Srbije, sve sami partijski kadar, kome je naposletku pridodata i Danica Drašković, supruga lidera SPO, pošto već nije uspela u nameri da postane šef BIA. Kako je moguće da država koja zbog nedostatka novca traži od državnih univerziteta da se 40 odsto njihovih prihoda uplati u budžet, ima novca da još jednom plaća reviziju završnog računa NIS-a? I zašto na tome insistira baš država, ako se zna da su menadžeri NIS-a godinama bez ikakve stručnosti upravljali ovom kompanijom, a za to zarađivali više od 500.000 dinara mesečno. A da je država do sada urađene procene vrednosti NIS-a i poslednju reviziju platila više od milion evra. Pomalo smešno zvuče i izjave predstavnika srpske strane u NIS-u da ni kursna razlika, odnosno devalvacija dinara, ni pad vrednosti nafte na svetskom tržištu, nisu mogli proizvesti gubitak od osam milijardi dinara. Umesto da se upravo tim argumentima brane zbog očiglednih „brljotina“ u poslovanju NIS-a prethodnih godina, i dalje se mogu čuti hvale od juna prošle godine, u vreme kada je nafta dostizala 150 dolara za barel, da je NIS u prvoj polovini godine imao dobit od 100 miliona evra, da je premašio plan za preko 100 odsto, odnosno zaradio za pola godine više nego cele 2007. Ministar Petar Škundrić nije umeo da objasni kako je moguće da KPMG sada tvrdi da je NIS i tokom 2006. i tokom 2007. ostvario gubitak, dok je država januara ove godine delila dobit koju je ta kompanija ostvarila u pomenutim godinama. Nema odgovora ni zašto je dobit iz ovih godina deljena tek 2009. Jedini odgovor je da će se sve znati krajem septembra kada stigne novi izveštaj revizora. Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, kaže da je razlog zbog koga je prvobitni izveštaj o gubitku od 3,9 milijardi dinara sada povećan na 8 milijardi, to što je kompanija morala da uzme u obzir „negativne“ primedbe revizora. „Nema ničeg čudnog u tome što je nezavisna revizija došla do ovakvih rezultata. Ni za koga nije tajna da tokom poslednje decenije kompanija nije ulagala dovoljno u sopstveni razvoj, gubila je klijente, gomilala kredite i bila korišćena više kao mehanizam regulisanja u interesima celog tržišta, ali na štetu same kompanije“, kaže Kiril Kravčenko. Kravčenko kaže i da postoje objektivni, ali isto tako i subjektivni razlozi za gubitke NIS-a. Prvi su što je, uprkos povoljnim operativnim rezultatima za prvih devet meseci 2008. godine, u četvrtom kvartalu kompanija pretrpela značajne gubitke zbog pada cena naftnih derivata i devalvacije dinara, koja je prouzrokovala negativni efekat veći od 9 milijardi dinara. S druge strane, subjektivni razlozi su kršenje međunarodnih standarda knjigovodstvenog obračuna i greške u obračunu. „To je, na primer, pogrešna procena robno-materijalnih rezervi, nepostojanje rezervi za neizvesna dugovanja, odloženi porez na prihod, kao i potencijalni gubici u vezi sa sudskim sporovima u kojima kompanija učestvuje, otpis troškova za dodatnu materijalnu stimulaciju zaposlenih u vidu otpisa kredita...“. Kravčenko još kaže: „U izveštaju su prvi put otklonjene greške računovodstvenog izveštaja, koje su pravljene i proteklih godina, i koje je revizor tada i identifikovao, ali nije otklanjao. Na primer, u revizorskom izveštaju kompanije `Dilojt` za 2007. identifikovano je 10 grešaka u izveštaju, o kojima je revizor dostavio informaciju menadžmentu i Upravnom odboru NIS-a.” U oditorskoj kući „Dilojt i Tuš“ pokušali smo da proverimo da li je to tačno, ali su nam odgovorili da u skladu sa profesionalnim standardima ne smeju komentarisati klijente, ni revizorske izveštaje. S druge strane, jedan tabloid piše da je bivše rukovodstvo, sa tadašnjim direktorom Milošem Saramandićem i predsednicom Upravnog odbora Biserkom Jevtimijević-Driljaković na čelu, nameštenim finansijskim izveštajem i odlukom o skraćivanju vremena za čuvanje dokumenata pokušalo da prikrije malverzacije o javnim nabavkama preko posrednika. Navodno je menadžment NIS-a, uz bezobrazno visoke marže, nabavljao neophodne sirovine od domaćih biznismena poput Vojina Lazarevića, Vuka Hamovića, Zorana Trifunovića ili nekadašnjeg ministra energetike Gorana Novakovića. U izjavi za NIN, Nikola Martinović, član Upravnog odbora NIS-a iz redova SPS-a, kaže da su to obične laži. Kako kaže, Biserka Jevtimijević je časna žena, a nikada nije ni mogla da donosi takve odluke, jer nije imala ingerencije za to. On dodaje i da je KPMG radio po drugačijim knjigovodstvenim standardima, u poređenju sa onim kako se poslovne knjige vode u Srbiji, te da se i tu može tražiti opravdanje za ovoliku razliku u završnom računu. Gubitak koji je sada prikazan, Martinović pravda rezervacijama nafte koje je NIS pravio, a koje su kasnije zbog jačanja dolara bile mnogo skuplje. „Tim rezervacijama je moguće napraviti ovoliki gubitak. Vi ukalkulišete jačanje dolara od tri odsto, a on ojača 13 odsto. Od samog početka sam tvrdio da nema izveštaja bez popisa imovine, zaliha, bilansa… Ovako je revizija rađena bez uvida u stvarno stanje u kompaniji.“ Sve da je Martinovićev argument prihvatljiv, kako je moguće da je kompanija koja već godinama ima monopol na tržištu uvoza i prerade nafte ostvarivala gubitak u poslednje tri godine, kako tvrdi revizor? Inostrane naftne kompanije koje nemaju monopol, već posluju na tržištu, mogu da ostvare dobit, da imaju moderne rafinerije i kvalitetno gorivo, a NIS koji država preko monopola štiti sve ove godine, ima zastarele rafinerije, najlošiji kvalitet goriva u Evropi (Srbija je jedna od četiri države u Evropi gde se prodaje olovni benzin), a cene među najvišima u regionu. Gde je novac koji je NIS zarađivao sve ove godine, ako nije ništa uloženo u rafinerije i tehnološko osavremenjavanje? Umesto toga, taj „ponos“ države, kompanija koja je uvek od 2002. godine poslovala pozitivno, odjednom je gubitnik, a dobit kojom su se hvalili i delili je sa državom zapravo je, izgleda, samo u knjigama koje je radio NIS-ov menadžment. Iako se zna da su direktori javnih preduzeća godinama stranačke ličnosti, te se stranke na vlasti svake godine „preganjaju“ kako će podeliti preduzeća, o NIS-ovom finansiranju političkih partija može se samo nagađati. Da je, na primer, uvođenje softvera za koji je, recimo neka austrijska kompanija platila jedva pet miliona evra – NIS jednoj kompaniji iz regiona platio skoro 50 miliona evra, a deo ogromne razlike u ceni vraćen je u Srbiju, ali na stranački račun. Zorana Mihajlović-Milanović, stručnjak iz oblasti energetike, kaže za NIN da je ovo još jedna srpska bruka i poruka investitorima šta ih čeka kada dođu da posluju u Srbiji. „Ovo je samo dokaz da u Srbiji sve može. Nemam nikakav razlog da ne verujem revizorima i `Gaspromnjeftu`. Vlada sada preduzima zaista smešne poteze, kao što je još jedna revizija. Verujem da je NIS godinama imao gubitke. Odnosno da su novcem koji je zarađivan krpili državne rupe, finansirali stranke, različite lobi grupe i njihove poslove, kada je trebalo. A onda knjigovodstveno prikazivali dobit i delili je. Dobit koja u stvari ni ne postoji. I za sve to vreme slabili supstituciju i kapital fabrike. Pa sada umesto da imamo najmodernije rafinerije i kupujemo one u regionu, to rade neki drugi. To je zaista žalosno“, kaže Zorana Mihajlović. Dodatnu sumnju u stvarne rezultate poslovanja NIS-a uliva i odluka bivše Skupštine akcionara da se, nekim javnim preduzećima, poput „Železnica Srbije“, „Srbijagasa“ ili „Jata“, otpiše dug od oko 100 miliona evra, doneta krajem januara 2009. godine. Elena Iljuhina Anatoljevna, član UO NIS-a pokrenula je početkom marta, upravo zbog toga, parnični postupak protiv nekadašnje Skupštine NIS-a i zatražila da sud odredi privremene mere zabrane izvršenja odluke. Trgovinski sud u Novom Sadu je samo dva dana kasnije isti predlog odbio i tako dozvolio Skupštini NIS-a da oprosti dugovanja, dok se parnični postupak još vodi, potvrđeno je za NIN u sudu. Novi, većinski vlasnici NIS-a mogli bi takođe da zatraže od države Srbije nadoknadu za prodaju 40 odsto akcija koje je NIS posedovao u beogradskom hotelu „Hajat“, a koje su prodate za 6,5 miliona evra. Odluka o prodaji udela u vlasništvu doneta je prošlog leta, iako se država obavezala da će ruskom kupcu prodati svu imovinu NIS-a koju je posedovao 31. decembra 2007. Naposletku, ko će nadoknaditi gubitak u NIS-u? Verovatno građani višim cenama goriva, jer NIS već sada traži da se cena prerade poveća sa 29 na 52 dolara.