Kompas za promene

Lokalni izbori u Hrvatskoj suočili su naciju s već poznatim paradoksom. Vladajuća Hrvatska demokratska zajednica smatra da je nadmudrila opoziciju, a njeni politički oponenti nisu se ubedljivo uživeli u ulogu izbornih pobednika. Stranka premijera Ive Sanadera je već u prvom izbornom krugu izgubila vlast u četiri najjača grada Hrvatske – Zagrebu, Splitu, Osijeku i Rijeci. Drugi krug doneo je novi debakl zvanične stranačke politike, gubitak vlasti u Dubrovniku i Vukovaru. Glavni grad Hrvatske je i u trećem mandatu ostao u rukama socijaldemokratskog gradonačelnika Milana Bandića, Split je prešao u ruke rudimentarnog preduzetnika, vlasnika lanca samoposluga Željka Keruma. Osijek je ostao veran desnim opcijama, ali ga umesto dosadašnjeg šefa Hrvatske stranke prava Ante Đapića, sada vodi stranački drug odbeglog osuđenika za ratne zločine Branimira Glavaša, Krešimir Bubalo. Rijeka je pokazala tradicionalnu vezanost suprotnim političkim i ideološkim opcijama, pa je i dalje u rukama gradonačelnika Vojka Obersnela iz Socijaldemokratske partije koja je ovde uživala simpatije birača još od devedesetih godina, suprotstavljajući se tvrdoj nacionalnoj retorici tadašnje Hrvatske demokratske zajednice i pokojnog šefa države Franje Tuđmana. Gubitak vlasti u Dubrovniku u suzama je dočekala dosadašnja gradonačelnica iz HDZ-a Dubravka Šuica, a pobedu je odneo kandidat liberalne i socijaldemokratske opozicije, dubrovački lekar dr Andro Vlahušić. Prvo što je obećao bilo je da neće biti revanšizma prema ranijoj gradskoj vlasti. Novi gradonačelnik Vukovara, socijaldemokrata Željko Sabo, svojim sugrađanima je obećao poniznost, umesto bahatosti kakvu je ranije pokazivala vlast hadezeove i pravaške desnice u „hrvatskome Staljingradu“... Prve analize rezultata lokalnih izbora u Hrvatskoj pokazuju da u njima nema mnogo iznenađenja. Činjenica da je vladajuća Hrvatska demokratska zajednica pobedila u impozantnom broju županija u Hrvatskoj, nije razlog za slavlje. Ona samo pokazuje opšte mesto koje vlast nastoji da prikrije: da je reč o partiji iznikloj na populizmu devedesetih godina koja, uprkos kozmetičkim promenama, ostaje stranka srednje i niže obrazovanog sloja ruralnih delova Hrvatske. NJena ranija huškačka retorika je do izvesne mere manipulisala biračima u pograničnim delovima zemlje sa Srbijom, a ovdašnji intelektualci su joj prilazili zbog oportunizma i idealističkog doživljavanja nedosanjane nacionalne renesanse. Kad se tome doda evroskepticizam koji opet vlada u Hrvatskoj, uz snažan uticaj zagrebačkog Kaptola koji je biračima, mimo svih uzusa ponašanja, poručio da ne glasaju za one koji su protiv tradicionalnih vrednosti (što god to značilo u dnevnoj politici!), jer „ateisti žele zataškati partizanske zločine i zatrti hrvatsku državu“, onda je jasno da izborna pastorala koju je javnosti ponudila aktuelna vlast ne seže dalje od prvog zelenog brežuljka i prvog crvenog zvonika lokalne crkvice u okolini nekog od većih gradova koji su se opredelili za nacionalnu opoziciju. Iznenađenje donekle predstavlja pobeda opozicije na krajnjem istoku i krajnjem jugu Hrvatske, u Vukovaru i Dubrovniku. Socijaldemokratija nipošto nije bila opcija o kojoj su proteklih dvanaest godina razmišljali stanovnici Vukovara čiju je tragediju godinama uspešno kapitalizovala vladajuća partija. Za ovaj grad uvek su bile rezervisane nacionalne opcije, tvrda desnica, iznuđene koalicije s manjinama iz srpskih stranaka, snažna vezanost za ratne traume, svakodnevni život uhvaćen u nekoliko nadrealističkih slika novinarskih objektiva – golemo gradsko groblje sa parkiralištem prepunim BMW-a, „audija“ i džipova zagrebačkih registracija iz kojih povremeno izlaze visoke državne delegacije, gradska pijaca sa nacionalno ekskluzivnim kafeterijama u kojima se dobro zna ko, gde i zašto pije kaf(v)u. Uz nostalgično dunavsko šetalište, delimično označeno slovom „U“ sa katoličkim križem utisnutim u asfalt, a delimično omeđeno sa četiri ćirilična slova „S“. Novi gradonačelnik jedne od najstrašnijih „kolateralnih šteta“ proteklog rata u Hrvatskoj, Željko Sabo, u svom političkom rečniku zato nije mogao da pronađe bolju reč od poniznosti i da ju ponudi svim stanovnicima Vukovara koji su glasali za njega... Zagrebački gradonačelnik Milan Bandić opredelio se za suprotnu verbalnu ekvilibristiku. U postizbornoj poruci građanima nacionalne metropole opisao se kao čovek koji je patološki zaljubljen u Zagreb! Socijaldemokrata koga čak i neki zagrebački politolozi, neočekivano prizemno, nazivaju „crnim Miletom“, na ovim izborima je pokazao zavidnu količinu populizma, mimikrije i hipokrizije. Mada se na velikom slavlju priređenom u čast izborne pobede na novozagrebačkom jezeru Bundek nazvao istinskim socijaldemokratom, njegove veze sa nacionalnom desnicom jače su no ikada. Izbore je u drugom krugu dobio upravo zahvaljujući glasovima birača vladajuće Hrvatske demokratske zajednice, kako bi se iz spektra gradonačelničkih opcija što sigurnije eliminisao dekan Pravnog fakulteta u Zagrebu, dr Josip Kregar, zagovornik obnove srednjeg sloja u Hrvatskoj i građanskih tradicija njenog glavnog grada. Bandićeva pobeda bila je i opomena stranačkom šefu hrvatske Socijaldemokratske partije Zoranu Milanoviću, da ni ne pokušava da pacifikuje desna skretanja „crnog Mileta“, jer će ga to koštati pozicije u stranci i izborne pobede u glavnom gradu Hrvatske. Pa je tako Milan Bandić i ove godine razveselio poklonike ksenofobnog pevača Marka Perkovića Tompsona koji je novim koncertom na glavnom zagrebačkom Trgu bana Josipa Jelačića, u dan izborne tišine okupio četrdeset hiljada ljudi. Kao i prethodne godine, proslavljao se Dan Zagreba... Od koncerta se ogradio i Bandićev protivkandidat dr Josip Kregar, ali i stranački šef Zoran Milanović. Tompsonov koncert je na istom mestu i na isti dan prošle godine platio zagrebački gradski budžet, a Milan Bandić se ove godine „opravdao“ uskraćivanjem para. Grad je izdao tek dozvolu, a koncert „crnog Marka“ organizovale su i platile organizacije ratnih veterana. Tompson je kasnio sat vremena, ali ga je brojna publika verno čekala na pljusku. Kisnuli su u crnim majicama i kapama sa ustaškim obeležjem, ali su zato zahvalno dočekali pesmu „Čavoglave“, ratnu himnu Tuđmanove Hrvatske koja je i ovaj put počela usklikom „Za dom spremni!“ Od svih ljudi koji su tom prilikom na Trgu bana Josipa Jelačića uzvikivali „U boj, u boj!“, privedena su tek tri maloletnika i jedna vremešna gospođa. Nosili su ustaške simbole i time, objašnjeno je u policiji, narušili javni red i mir. Inspektor Josip Gašparac koji je prošle godine zbog pokušaja hapšenja Tompsona za izazivanje verske, nacionalne i rasne mržnje dobio otkaz, u međuvremenu je vraćen na posao, ali je ove godine u vreme održavanja novog Tompsonovog koncerta dobio „slobodan dan“... Zagreb je svoj dan tradicionalno proslavio i velikim koncertom domaće filharmonije u dvorani „Vatroslav Lisinski“, gde je gradonačelnik Milan Bandić takođe mirno i zaneseno slušao Nikola Paganinija i uzbuđujući španski „kapričo“ Nikolaja Rimskog-Korsakova. A onda je otišao i do Trga bana Josipa Jelačića. Jer mu je to bila prečica do „Kamenitih vrata“ zagrebačkog Gornjeg grada gde je kao dobar katolik upalio sveću. I oni odgore i oni odole odgovorili su mu pozitivno. Kao i neki od birača srpske nacionalnosti koji su ovih dana na svoje kućne adrese dobili dirljiv izliv političke demagogije iz pera Milana Bandića. Pozvao ih je da glasaju za njega, jer su pripadnici nacionalne manjine, a on je, piše, dete iz Bosne i Hercegovine i dobro zna kako je to kad se moraju „trpjeti uvrede i omalovažavanja“. Što govori o retkom stepenu političke nekulture i neznanja. Jer implicira da su svi građani hrvatske metropole srpskih prezimena u ovaj grad došli iz Srbije, kao što je Milan Bandić stigao iz Bosne i Hercegovine. A on će im kao gradonačelnik to „oprostiti“, jer zna kako im je. Građane Zagreba rođene u Zagrebu i Hrvatskoj gradonačelnik nije ni pominjao. Jer mu, uprkos srpskim prezimenima, nisu bili važni u zbrajanju izbornih bodova. Pa je zagrebačka kosmopolitska konglomeracija svog „crnog Mileta“ u drugom izbornom krugu izabrala na krajnje bizaran način – uz pripomoć podsećanja na nehrvatsko poreklo dobrog dela birača i poklike „Za dom spremni!“ pevača „kamenih hrvatskih gena“ Marka Perkovića Tompsona. Posebna su priča izbori u Kninu i okolini. U vreme održavanja prvog izbornog kruga, policija je sa graničnog prelaza Bajakovo sa Srbijom odaslala paničnu depešu da je u tri dana preko ovog prelaza prešlo stotinjak autobusa s više od četiri hiljade glasača iz Srbije. Dva autobusa su nakon toga kamenovana u Benkovcu. Zagovornicima problematične hipoteze da se Srbi socijalizovani i obogaćeni u Srbiji sada vraćaju da bi promenili političku sliku Hrvatske, upućena je brojka jedan. Toliko danas iznosi procenat „ljudi iz autobusa“ u odnosu na ukupan broj stanovnika koji su u Kninskoj krajini i Dalmatinskoj zagori gde je, inače, pobedila koalicija Hrvatske demokratske zajednice i Samostalne demokratske srpske stranke, živeli pre operacije „Oluja“. U drugom izbornom krugu, situacija se izmenila. Glasači iz Bosne i Hercegovine hrvatske nacionalnosti koji su dolazili na glasanje u Imotski, nisu bili razlog za slanje alarmantnih upozorenja Zagrebu. Upravo suprotno. I sam premijer Ivo Sanader pozvao ih je da svojim glasovima spase Dubrovnik od opozicionog gradonačelnika Andre Vlahušića. Dogodilo se nešto čemu se ni u Zagrebu, ni u Dubrovniku, ni u Imotskom, ni u Makarskoj, niko nije nadao. Meštani su hercegovačke Hrvate dočekali s negodovanjem, pa su ovaj put kamenovani njihovi automobili... Ukratko, lokalni izbori u Hrvatskoj već u startu su pokazali dokle je stiglo socijalno i građansko buđenje nacije, a koliko su i gde još jaki ostaci rata iz devedesetih godina sa nacionalnim atavizmima koje je taj rat samo izbacio na površinu. Pokazalo se da i sociološki „eutanizirani“ srednji sloj u Hrvatskoj ima šanse za opstanak, kao i da vreme kad je svu vlast u zemlji držala grupa ljudi na vlasti u zgradama na Markovom trgu u Zagrebu, polako prolazi. Izborni kompas već sada je skrenuo u pravcu promene. Vlast je zato zapala u teško shvatljivu euforiju, a opozicija je, poučena ranijim iskustvima, ostala suzdržana.