Šta je Sarkozi rekao Tadiću

Po završetku sastanka francuskog i srpskog predsednika u Jelisejskoj palati prošlog četvrtka, mediji u Francuskoj („Žurnal di dimanš”, „Asošijetid pres”) preneli su informaciju od neimenovanog savetnika predsednika Sarkozija da Francuska neće tražiti od Srbije da „odmah” prizna Kosovo, već da od srpskog predsednika traži da sarađuje sa vlastima u Prištini. Ovu informaciju je potom potvrdilo i francusko ministarstvo spoljnih poslova, odgovarajući na pitanje da li podrška pristupanju Srbije EU zavisi od normalizacije odnosa Beograda i Prištine. „Što se tiče Kosova, predsednik Republike je naglasio da nećemo tražiti od Srbije da odmah prizna novu državu. Sarkozi je pozvao svog srpskog kolegu da radi na konstruktivan način sa međunarodnim organizacijama prisutnim na Kosovu i sa vlastima Kosova „, odgovorio je portparol Ke d’Orseja, Erik Ševalije, na konferenciji za štampu. On je dodao i da je francuski predsednik „izrazio želju da Srbija radi na pomirenju, kao što su to učinile Francuska i Nemačka”. Sarkozi je predložio Tadiću da zajednički rade „sa ciljem da se Srbiji pomogne da napreduje na evropskom putu i ponovio našu podršku liberalizaciji viza”, preneo je Ševalije. Mediji u Srbiji su, međutim, ignorisali ovo preciziranje francuske pozicije, objavljeno na sajtu ministarstva, a oni koji su ga preneli potrudili su se da izbace delove koji bi mogli da budu „neugodni” za srpskog predsednika, kao što je reč „odmah” iz rečenice da Sarkozi neće tražiti od Srbije da prizna Kosovo. Ova „nijansa” nije, međutim, promakla Tjeriju de Monbrijalu, direktoru Francuskog instituta za međunarodne odnose, u kome je Tadić održao predavanje o srpsko-francuskim odnosima u završnici posete Parizu. Monbrijal, koji je „kumovao” susretu francuskog i srpskog predsednika prošlog oktobra u Evijanu, na konferenciji koji je organizovao njegov institut, postavio je pitanje Tadiću upravo o ovoj nijansi u izjavama francuskog zvaničnika i potpredsednika SAD, DŽozefa Bajdena, koji je, prema navodima u medijima, izjavio da SAD ne traže od Srbije da prizna Kosovo. Srpski predsednik je odgovorio da „pristup Francuske i SAD”, nakon razgovora sa Sarkozijem i Bajdenom, „nema suštinskih razlika”. NJegov odgovor je, međutim, otkrio prave razloge straha od pominjanja vremenske odrednice „odmah” u poruci francuskog predsednika da neće tražiti od Srbije da prizna Kosovo: „Veoma sam zadovoljan što je odgovor i predsednika Sarkozija i potpredsednika Bajdena bio da niko od Srbije ne očekuje” da prizna nezavisnost Kosova. „Za mene je posebno važan stav i SAD i Francuske da niko Srbiju neće uslovljavati priznavanjem Kosova u budućnosti kada bude pred vratima EU. (...) Zahvalan sam na takvom razumevanju i predsedniku Sarkoziju i potpredsedniku SAD, Bajdenu. To je važan stav koji umiruje političku situaciju u Srbiji. Podsećam vas da mnogi nacionalisti u Srbiji neprekidno destabilizuju našu demokratsku javnost, ponavljajući iznova i iznova da će Srbija na kraju biti ucenjena. Taj stav koji su izneli predsednik Sarkozi, u prijateljskom tonu, i potpredsednik DŽozef Bajden, potpuno relativizuje i demantuje nacionaliste u Srbiji i velika je podrška demokratskoj stabilnosti u zemlji ”, odgovorio je Tadić. Monbrijal je za NIN rekao da ne zna da li je utisak koji je stekao čitajući izjave zvaničnika u štampi tačan, da postoji razlika između francuskog i američkog stava prema priznanju Kosova od strane Srbije, ali da se to pitanje postavlja i da Tadić nije dao jasan odgovor. Direktor „Ifrija”, lično je, protiv uslovljavanja Srbije priznavanjem Kosova. „Ne vidim kako EU može to da nametne Srbiji ako pet zemalja EU ne priznaje Kosovo ”, kaže Monbrijal. „Ako u godinama koje dolaze Španija, Grčka i ostale zemlje priznaju Kosovo, to će biti moguće, ali mi se čini malo verovatnim”, dodao je direktor Monbrijal. On smatra da je moguće zamisliti da Srbija uđe u EU, a da pitanje Kosova ostane nerešeno, navodeći primer Kipra. Monbrijal je relativizovao poruku predsednika Sarkozija Srbiji da radi na pomirenju kao što su to radile Francuska i Nemačka, objašnjavajući da je smisao u „promeni prirode odnosa”. „Jasno je da niko neće da poredi Srbiju i Kosovo sa Francuskom i Nemačkom. To treba interpretirati kao poziv na pomirenje između naroda koji su bili u sukobu”, rekao je Monbrijal, podsećajući da je sukob Francuske i Nemačke trajao nekoliko vekova. Novinar lista „Figaro”, Reno Žirar, koji je intervjuisao predsednika Tadića uoči dolaska u Pariz, podseća da je britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort izjavio kako od Srbije ne može da se traži da radi prijema u Evropsku uniju prizna nezavisnost Kosova. „Ne možemo da tražimo od Srbije da bude više evropska od Španije ”, kaže Žirar za NIN, dodajući da bi „u poslednjoj fazi (pridruživanja Uniji) ipak bile prihvatljivije zemlje kojima se znaju granice ”. Novinar „Figaroa” kaže da Balkan nije na listi prioriteta francuskog predsednika. „Nema prave politike Francuske na Balkanu. (Bernar) Kušner malo više priča o tome, ali Sarkozi je taj koji vodi spoljnu politiku ” kaže Žirar, dodajući da francuski predsednik ne poznaje region, ali da „nema ništa protiv Srba”. „On posmatra situaciju pragmatično – za stabilizaciju regiona potrebno je da sve ove (balkanske) zemlje uđu u evropski prostor”, kaže Žirar. Pitanje uslovljavanja Srbije je međutim iskrslo i u intervjuu koji je predsednik Srbije dao televiziji „Frans 24”, nekoj vrsti francuskog CNN-a, čiji je generalni direktor od nedavno Kristin Okrant, žena ministra spoljnih poslova Francuske, Bernara Kušnera. Na pitanje novinara koliko još dugo Srbija može da insistira da neće da prizna Kosovo, „jer neki na Zapadu kažu da će morati”, pošto „kontroverza oko Kosova može da odloži ili čak da uništi san Srbije da uđe u EU”, predsednik Srbije je odgovorio: „Naravno da možemo da zadržimo tu poziciju. Biću kristalno jasan - Srbija nikada neće da prizna nezavisnost Kosova, zato što je to potpuno protiv međunarodnog zakona i zato što, sa druge strane, branimo naše legitimne nacionalne interese”.