Krunjenje Dejtona

Sedam namesnika u proteklih trinaest i po godina doneli su Bosni štokakva čudesa, odluke kakve savremena pravna i politička teorija i praksa ne poznaju – od smena legalno i legitimno izabranih političara, a da nikada i nigde ti ljudi nisu optuženi niti proglašeni krivim, do donošenja zakona. Nije se, međutim, nikada dogodilo da se traži povlačenje već donesene odluku nekog zakonodavnog tela, kao što to zahteva sadašnji namesnik Valentin Incko. Reč je o zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske. Nakon višegodišnjih burnih, što formalnih što neformalnih, sukoba i rasprava o prenosu nadležnosti sa entiteta na nivo BiH, parlament Republike Srpske je polovinom maja doneo set zaključaka koji se svode na to da prenos nadležnosti bez prethodnog dogovora entiteta nije ustavan. Za takav svoj stav parlament je našao uporište u samom Dejtonskom mirovnom ugovoru, u potpuno jasnoj odredbi. I još, tu se traži da se pokrenu sporovi pred domaćim i inostranim pravosudnim institucijama kako bi se utvrdilo kako su i koje su nadležnosti neustavno prenesene, ili, kako neki vole reći, otete od Republike Srpske. Prošle se skoro dve sedmice, a onda je stiglo pismo namesnika Incka u kojem se imperativno zahteva da Narodna skupština do 11. juna povuče svoje zaključke. U samom pismu nema pozivanja na delove Dejtonskog ugovora, već se kaže da je Incko ’’uznemiren’’ pa se onda kaže da ’’mišljenje Vlade RS i zaključci Narodne skupštine dovode u zabludu, pogrešni su i stoga neprihvatljivi’’. I sam namesnik u svom pismu kao i svi ovdašnji pravni eksperti slažu se u oceni da sami zaključci nisu opšti pravni akti, dakle nemaju opšteobavezujući karakter, i otuda i čuđenje otkud tako oštar zahtev da se oni povuku. Zanimljiv detalj je i taj što je međunarodna uprava čekala više od deset dana da ispostavi takav zahtev, pa se ovde sada množe teorije od kojih, utisak je, najviše pristalica ima ona po kojoj Vašington namerava da ubrza centralizaciju i unitarizaciju Bosne i ovakav stav parlamenta RS predstavlja ozbiljnu smetnju. I profesor Pravnog fakulteta u Banjoj Luci Petar Kunić veruje da je reč samo o ’’ispipavanju pulsa, testira se dostojanstvo parlamenta i svih institucija RS, sprema se promena ustava’’. Po njemu bi bilo najpametnije zakazati novu sednicu parlamenta i staviti sve zaključke ponovo na dnevni red, prethodno na ekspertskom nivou sve dobro proveriti kroz Dejtonski mirovni ugovor i njegove anekse i ’’ako ima bilo šta što nije u skladu sa tim treba promeniti, ali sve drugo ne treba dirati, jer ako se sad popusti onda pritiscima nikad kraja, pogotovo što su zaključci više konstatacije nego što su neke odluke’’. Mada su zaključke izglasali jednoglasno poslanici svih srpskih partija, opozicija je u mnogo lagodnijoj situaciji, jer vladajući SNSD ima natpolovičnu većinu i sam je mogao doneti ove zaključke, a sami ih mogu i povući. SDS, kao najveća opoziciona partija, već je izašao sa stavom da oni nemaju nameru menjati svoj stav, radikali su izneli tezu da bi predsednik Republike Srpske Rajko Kuzmanović trebalo da organizuje šire konsultacije kako bi se našao što pametniji izlaz iz prilično mučne situacije. Dodikov SNSD je u vrlo teškoj poziciji. I samo novo zakazivanje sednice parlamenta je na izvestan način ponižavanje, a još ako bi došlo poništavanje zaključaka, onda bi bruka bila potpuna. Istovremeno su potpuno svesni da nakon namesničkog pisma ni međunarodna uprava ne može nazad. Dodik koji slovi za prilično ratobornog kada su ovakve teme u pitanju, ovih dana daje prilično pomirljive izjave. Tako se beleže njegove reči očito vrlo usmerene da ’’niko u RS nije avanturista da se bavi akcijama koje bi dovele do nestabilnosti’’. Dalje on objašnjava: ’’Ako je aneks deset Dejtonskog sporazuma predvidio kako se određene nadležnosti mogu prenijeti na državni nivo, onda tu proceduru moramo poštivati, jer je to jedino legitimno’’. Nije, valjda, da međunarodna uprava ne zna šta piše u mirovnom ugovoru pa da ne zna kako se prenose nadležnosti i to je ono što najviše plaši sve u Republici Srpskoj. Možda je nesvesno odgovor na te strahove u Republici Srpskoj nedavno dao i poslovično dobro obavešteni predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović kada je nabrajajući probleme u Bosni rekao da je jedan od njih i taj što se ’’u Republici Srpskoj previše drže slova Dejtona, a ne njegovog duha’’. U traženju motiva za ultimativan zahtev namesnika niko ne spominje da bi to moglo biti i zbog jednog od zaključaka da će se pokrenuti sporovi pred inostranim i domaćim pravosudnim institucijama zbog nelegalno prenesenih nadležnosti. Ovo nikako ne treba isključiti jer je NIN-u još pre neki mesec od ambasadora jedne zemlje Evropske unije potvrđeno da se u međunarodnoj upravi svojski trude da pronađu način kako da obezbede trajni imunitet za sve ljude koji su bilo šta radili u civilnom delu međunarodnog namesništva. ’’Bilo je ovih godina ovde svakakvih ljudi, bilo je svašta i sad postoji opravdana bojazan neće li neki sud u nekoj zemlji prihvatiti neku krivičnu prijavu, a onda bi to otvorilo ko zna koliko i kakvih procesa’’, rekao je ambasador i objasnio da bi to najlakše bilo izvesti u Savetu bezbednosti nekakvom odlukom o trajnom imunitetu, ali nisu sigurni da li bi Rusija ili Kina stavili veto na takav pokušaj. I dok su se tako o svom jadu zabavili u međunarodnoj upravi, u Republici Srpskoj još ne vide izlaza nakon ultimatuma namesnika. Poslednja vest je da je zakazana sednica parlamenta za 10. juni, dan pre isteka ultimatuma, pozvali su eksperte iz OHR-a ’’da objasne gde kršimo Dejton’’. Nije, međutim, potvrđeno da li će iko doći.