Prometej srpske književne kritike

Pre tri decenije (14. juna 1979. godine) ovozemaljsko bivstvo napu­stio je književni kritičar, esejista, romansijer, polemičar i dramski pisac Blagoje Jastrebić. NJegova tragična smrt podseća na scene iz filma DŽemsa Vonga „Poslednja ekskurzija” (u ovom filmu snimljenom 2000. godine mister slučaj, a ne serijske ubice kao što je to uobiča­jeno u hororima, ljudskim bićima oduzima živote). Nažalost, život Blagoja Jastrebića naglo je presečen u 38. godini, i to u mesecima kada je javnost sa pažnjom pratila polemiku koju je Jastrebić, povo­dom objavljivanja knjige “Crven Ban” imao sa dr Živomirom Mladenovićem. Dotična pesnička knjiga predstavljala je izbor iz pete knji­ge narodnih pesama, koja je u verziji Vuka Stefanovića Karadžića nosila naziv „Osobite pjesme i poskočice”. Knjiga je objavljena u ču­venoj biblioteci „Erotikon”, koju je u okviru izdavačkog preduzeća „Prosveta” iz Beograda, 1977. godine pokrenuo Milan Komnenić. U ličnosti Blagoja Jastrebića koji je odabrao i priredio Vukove pesme, i ujedno za “Crvenog Bana” napisao pogovor, Komnenić je stekao vrednog i odanog saradnika. Međutim, Blagoje Jastrebić imao je tu nesreću da je delao na ovdašnjim prostorima u kojima doprinosi kulturi mnogih pregalaca bivaju brzo zaboravljeni. Da je kojim slučajem stvarao na anglosaksonskom, odnosno frankofonskom jezičkom području, posle njegove iznenadne smrti, o Jastrebićevom delu svake godine održavali bi se simpozijumi i okrugli stolovi. Uostalom to Jastrebićeva biografija na­jbolje pokazuje. Blagoje Jastrebić (1941-1979) rođen je u Vašici, kod Šida, gde je zav­ršio osnovnu školu. Gimnaziju je pohađao u Šidu i Sremskoj Mitrovici, a na beogradskom Filološkom fakultetu studirao je jugoslovensku i opštu književnost. Za života objavio je romane „Prvina“, „Ševin kas“, „Kudeljna stega“ i „Na Filipovom putu“. Na svoju prevashodno kritičarsko-esejističku delatnost, pažnju kulturne javnosti skrenuo je prvom objavljenom knjigom „Poetika Laze Kostića“ (Biblio­teka društva za srpskohrvatski jezik i književnost SRS, Beograd, 1970), koja je ujedno i Jastrebićev magistarski rad. Naime, do tog trenutka u jugoslovenskoj književnoj kritici i esejistici bilo je malo knjiga koje su se na eksplicitan i celovit način bavile pitanjima pesničkih poetika. Ovom prilikom pomenućemo samo knjige „Po­etika Maka Dizdara“ Miljka Šindića i „Poezija i poetika Vaska Pope“ Vladimira Kažića. Za razliku od pomenutih književnih teoretičara, Bla­goje Jastrebić saznanja o poetskom fenomenu Laze Kostića sublimira i sistematizuje na, do tada, neviđen način. Ne samo da je odredio istančanu razliku između poetike i estetike u Kostićevom pesničkom i dram­skom stvaralaštvu, već se smelo pozabavio i pesnikovom protivrečnom prirodom. Pominjući predavanje koje je Laza Kostić 1867. godine održao o junacima i ženama, istakavši pri tom polemičnu tezu, „da je Jovanka Orleanka svojom željom da postane junačica izneverila osnovnu žensku prirodu“, Jastrebić nije krio da je u pitanju stav razočaranog čoveka čiji se život na kraju sveo samo na udvaranje malograđanskim usedelicama. Tom prilikom Jastrebić je s punim pravom hrabro napisao: „Laza Kostić je ispao žrtva svoje teorije o bipolarnosti svega što posto­ji u životu. Susret sa Lenkom Dunđerski bio je suviše pozno iskustvo. Da je do njega došlo ranije, verovatno bi i ljubavna poezija i ženski junaci u njegovim dramama bili drugačijeg zanata, bogatijeg smisla i punije pesničke snage“ (Poetika Laze Kostića, str 91). A četiri godine pred smrt Blagoje Jastrebić objavio je još jednu knjigu izabranih ese­ja „Strmoglav u jednosložni zanos“. Vratimo se sada kultnoj biblioteci „Erotikon“ i čuvenom „Crvenom Banu“. Komercijalni uspeh pomenute biblioteke leži u činjenici da je Milan Komnenić u programski moto uneo preciznu dinstinkciju između erotskog i pornografskog, tvrdeći da je prvo izraz slobode, a drugo u službi na­zadnih nastojanja i manipulacija. Pre pojave knjige „Crven Ban“, Srp­ska akademija nauka i umetnosti 1974. godine objavila je petu knjigu pod nazivom „Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stefanovića Karadžića“, koju su za štampu priredili dr Živomir Mladenović i Vladan Nedić. Pomenuta knjiga objavljena je u samo 500 primeraka, i služila je isključivo za naučnu upotrebu. Pitanja koja se i danas mogu postaviti umnim sedim glavama iz SANU glase: Zašto pre Jastrebića i Komnenića sa Vukovim tzv. bezobraznim pjesmama nisu hra­bro izašli u javnost? Da li za njih erotsko u književnosti predstav­lja skarednost dostupnu isključivo naučnim krugovima? Zahvaljujući Jastrebiću i Komneniću „Crven Ban“ prestao je da nosi podnaslov „sa­mo za naučnu upotrebu“, postavši tako obavezna lektira svih pokušaja da se protumači fenomen erotskog u književnosti. „Crven Ban“ vrca od paganske, životne radosti, dokazujući da je za erotsku, i to ne samo verbalnu igru, neophodno dvoje ravnopravnih. Doista, trebalo je ima­ti puno hrabrosti pa krajem sedamdesetih godina prošlog veka objavi­ti „Crvenog Bana“. Da u svom kratkom životu ništa drugo nije uradio, da je samo napisao „Poetiku Laze Kostića“, i pogovor za „Crvenog Bana“, Blagoje Jastrebić bi zaslužio da zauzme istaknuto mesto u srpskoj knjiže­vnosti. NJegovi romani još uvek traže preciznije i sistematičnije tu­mače. Nedavno u Jastrebićevoj rukopisnoj zaostavštini pronađeno je pet neobjavljenih dramskih tekstova. Lani na Drugom programu Ra­dio Beograda (11. 12. 2008) emitovana je radio-drama „DŽezva i bele šoljice“, a u trideset i petom broju edicije „Savremena srpska drama“ posthumno je objavljena drama „Boravak u običnoj sobi“, što doka­zuje da se ubuduće pomnije moramo pozabaviti i Jastrebićevim dra­mskim stvaralaštvom.