Bratsko kamenovanje

Kamenovanje, organizovano tek reda-radi, ili kako bi se pokazivali mišići u vreme oseke bilo kakve drugojačije argumentacije, po drugi put u poslednjih desetak godina, čini se, najavljuje promene u političkim afinitetima Srba sa severa Kosova. Ovaj put, na meti su se našla trojica srpskih ministara i savetnik predsednikov. Povređenih, osim možda sujeta, nije bilo, a oštećena su dva automobila. Kao i u vreme sada već gotovo zaboravljene premijere, obe strane odlučile su da ne talasaju preterano. Napadači, jer nisu postigli apsolutno ništa, a napadnuti zbog činjenice da, ipak, postoje oni koji se baš i ne slažu bespogovorno sa politikom koju oni promovišu. Posle kraće prepirke ko bi mogao stajati iza kamenovanja ministara Gorana Bogdanovića, Nebojše Bradića i Bogoljuba Šijakovića, te savetnika predsednika Srbije Mlađana Đorđevića, odgovornost za napad preuzeo je „Pokret 1389”, objasnivši da su ministra za Kosovo, na Vidovdan, hteli da zaustave i zatraže objašnjenje za prethodne osude blokada na severu Kosova. Radikali, koji su takođe pominjani kao „sumnjivci”, optužili su Bogdanovićevo obezbeđenje da je pištoljima razjurilo prestravljene Srbe. Kamenje nije pominjano. Suštinu problema koji je, bar na izvesno vreme, okončan nabacivanjem kamenja na kolonu automobila beogradskih tablica nedaleko od Leposavića, kako se čini, predstavljaju barikade kojima grupe Srba sa severa Kosova žele da onemoguće Euleks u procesu objašnjenom kao registracija trgovinske robe zarad sprečavanja šverca. Srbi, bar oni koji već nedelju dana blokiraju punktove Brnjak i Jarinje, akciju službenika evropske misije protumačili su kao uspostavljanje carine između Kosova i Srbije i zarekli se da takve poteze neće dozvoliti. U tu svrhu, oko punktova stražari tridesetak ljudi, koji nose zastave, zapale poneku baklju i delimično sprečavaju Euleks da popiše šta sve ulazi ili izlazi sa Kosova. Delimično, jer policija evropske misije sve to uspeva da učini par kilometara dalje. Euleks je, u međuvremenu, objasnio suštinu poduhvata na administrativnoj granici, tvrdeći da službenici EU ni u jednom trenutku nisu naplaćivali carine, već registrovali robu, pregledali račune i proveravali dokumenta vozača. Objašnjenje predstavnika Euleksa podržao je i Bogdanović, rekavši da „nema naplate”, te da bi Beograd reagovao ukoliko bi takav razvoj situacije usledio bez dogovora sa Srbijom i kosovskim Srbima. „Smatramo da dizanjem tenzija ili sukoba ne možemo rešiti probleme koji očigledno postoje”, rekao je Bogdanović apelujući, suštinski, na Srbe iz četiri mesta na severu Kosova da nasilju pretpostave pregovore sa Euleksom i UNMIK-om. Kamenice su usledile nešto kasnije, nakon čega je Bogdanović odgovorne locirao u rukovodstvu opštine Leposavić i tamošnjem kriznom štabu. Rekao je da Vlada Srbije ubuduće neće tolerisati ovakve napade, a predstavnici opštine Leposavić odmah su odbacili bilo kakvu odgovornost za kamenovanje. „Koristim priliku da se kao predsednik Skupštine opštine Leposavić ogradim od svih incidenata. Mi jesmo podržali sve proteste koje su organizovali građani opštine Leposavić, uzeli smo aktivnog učešća u njihovoj organizaciji ali se ograđujemo od incidenata jer se oni nisu dogodili na barikadi”, rekao je predsednik te opštine Goran Milićević. „Napad su izvršili egzekutori političke opcije koja ne želi mirnim putem da rešava probleme na Kosovu”, rekao je Bogdanović. Bliski posmatrači razvoja situacije na severu Kosova poslednjih godina, ipak, smatraju da je borba za teritorijalni integritet i suverenitet tek deo motiva koji grupu od tridesetak ljudi već danima tera na blokadu Euleksovih punktova, tik do straha da bi ozbiljnija kontrola robe, prvi put u poslednjih deset godina, mogla ugroziti funkcionisanje razgranatog švercerskog lanca kojim je u svim pravcima, preko severa Kosova, tekla reka najrazličitije robe, od frižidera, pa sve do nafte i hrane. Ali i raznih drugih svinjarija. Istovremeno, srpske barikade predstavljaju i branu prema novoj politici Beograda u kosovskoj krizi da se proširi i među tamošnje Srbe. I tu su kamenice, posle devet godina, dobile novo poglavlje, čija je matrica postavljena još septembra 2000. godine, kada je kamenovan tadašnji opozicioni kandidat Vojislav Koštunica, takođe bez ikakvih rezultata i bez bilo kakvog uticaja na promene, koje su, već je tad bilo kristalno jasno, bile neizbežne. Miloševićeve pristalice su, tada, gađale loše i osim posekotine na oku, Koštunica, ali ni njegova pratnja, nisu pretrpeli nikakve posledice, a njihovi politički rivali ubrzo su nakon toga počišćeni sa političke scene. Ovoga puta sve je prošlo i bez posekotina, pa je za očekivati da se organizatori ovog incidenta, ukoliko ih je uopšte i bilo, malo sklone i, vremenom, priklone volji Beograda. Posebno jer će gomila tucanika teško predstavljati ozbiljnu branu politici za koju su se odlučile vlasti u Beogradu, pre svega jer se strpljenje kosovskih Srba, posle deset godina cirkusa svih mogućih vrsta, doima na izmaku. Pa je, stoga, i svaka promena dobrodošla, naročito ako uključuje zalaganje za stavljanje anarhije pod kontrolu ili odricanje od nasilja. Protivnici takvog razmišljanja, koji su onomad smatrani avangardom, doduše u odnosu na diletantsku politiku režima Slobodana Miloševića, i samim tim bili zasipani krupnijim šoderom, u međuvremenu našli su se u situaciji kada su njihove političke karijere, posle pune decenije sukoba, pretnji, siromaštva i neispunjenih obećanja sa svih strana, na zalasku. Stoga je, čini se, lako objašnjiva i nervoza, ali i priličan red pred šalterom tabora koji su do juče oštro kritikovali. Suštinski, radilo se o kratkom sukobu dve političke opcije oko kojih su se, još mnogo pre no što su Bradić i Bogdanović zaseli u ministarske fotelje, okupili preostali Srbi na Kosovu. Kamenice su ionako bile namenjene Albancima, koji već duže vreme ne pokušavaju da pređu Ibar, pošto im je takva akcija, ionako, strogo zabranjena komplikovanim dogovorom kojim im je, pre nešto više od godinu dana dozvoljeno da proglase nezavisnost. U nedostatku albanskih ofanziva, Srbi skučeni u nekoliko opština na severu, kamenicama su se počeli nabacivati međusobno. U nedostatku kakvog ozbiljnijeg protivnika ili ideja koje bi ih mogle koliko-toliko ujediniti.