Dinar na infuziji

Svakog dana u Srbiji  se potpiše 160.000 lekarskih recepata, a kad bismo ih spojili dobili bismo 40 kilometara neprekidne papirne trake. S njima se, u proseku, samo za 24 sata podigne 220.000 kutija lekova. Cena tog, neko smatra i zdravstvenog ceha, iznosi 66 miliona dinara dnevno. Istovremeno, u Srbiji se za zdravstvo dnevno izdvaja nešto manje nego za dimljenu vešalicu u prosečnom restoranu: 70 evrocenta po stanovniku. Izdašniji smo  samo od Albanije. Da li su građani Srbije baš toliko bolesni ili su lekari prevršili svaku meru u kljukanju pacijenata medikamentima predstavlja pitanje koje postaje aktuelno kad god se spomenu mere štednje ili racionalizacije u zdravstvu. S obzirom na to da zdravstvo značajno učestvuje u budžetskim izdacima, a da nam kriza i MMF pokušavaju skrojiti zdravstveni sistem koji bi bolje funkcionisao po cenu da političari izgube poverenje birača u belim mantilima, mnogi potezi koji će da uslede neće naići na opšte odobravanje. Na kraju sve mora da se svede na pitanje kako s manje para imati bolji zdravstveni sistem! Sledeći primer je više nego ilustrativan. U prva četiri meseca ove godine izdato je gotovo dva miliona  kutija lekova  više nego  u istom periodu prošle godine. Ima li  leka toj infekciji? - Kontrolom je  uočen taj nagli skok. Psihijatri propisuju lekove za dijabetes a ginekolozi za mršavljenje… Direktori  tih ustanova su upozoreni i tačno znaju koji lekari nezakonito troše zdravstveni dinar. Blokirali smo za taj iznos transfer novca ka toj ustanovi, ali ne pomaže. Par dana se primire i ponovo nastave po starom. Primorani smo da pokrenemo postupke za nadoknadu štete  - objašnjava za NIN Svetlana Vukajlović, direktor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje Srbije (RZZO). Novim zdravstvenim sistemom dobili smo i menadžere na čelu zdravstvenih ustanova. Međutim, neki od njih ponašaju se katkad kao novopečeni trgovci: sve što ostane u kasi smatraju zaradom. Bio je to slučaj i s ugradnjom pejsmejkera državljanima Crne Gore i Republike Srpske. - Kupili smo 800 pejsmejkera. Iz klinike su posle izvesnog vremena tražili još. Ali, po našoj evidenciji oni su ugradili samo 700. Onda su ustanovili da je 300 ugrađeno stranim državljanima i da novac moraju da  doznače Fondu jer smo kupovinu mi finansirali – objašnjava naša sagovornica. Projektovani budžet  RZZO  za ovu godinu iznosi 179 milijardi dinara. Početkom  godine, kada je evro vredeo 89 dinara, budžet za zdravstvo bio je težak  nešto više od  dve milijarde evra. Danas je nominalno isti ali realno kopni. Lakši je za gotovo 100 miliona evra. S recesijom i  MMF-om na vratu traži se prostor za uštedu u zdravstvenom sistemu?  Kakva je „alhemija“  potrebna da zbog toga ne bi trpeli pacijenti? U Ministarstvu zdravlja tvrde da imaju recept.  - U poslednjih nekoliko godina osnovna strategija Ministarstva zdravlja bila je uspostavljanje održivog zdravstvenog sistema. To je kao kada na terazijama, koje treba da budu u ravnoteži, sa jedne strane imate težnju da unapredite mogućnosti dijagnostike i lečenja građana Srbije, a sa druge skromna finansijska sredstava koja morate da koristite racionalno. Izdvajanje za zdravstvo u Srbiji je najmanje u Evropi, a to je u 2009. godini iznosilo oko 270 evra po stanovniku. Dakle, formula je - stvoriti izbalansiran i održiv sistem u uslovima koje nalaže ekonomska situacija - objašnjava za NIN Tomica Milosavljević, ministar zdravlja Vlade Srbije. Kad je reč o merama racionalizacije i štednje u zdravstvu, ministar Milosavljević podseća da je smanjen broj „viška” zaposlenih. I pored planskog zapošljavanja oko 4.000 mladih, danas u zdravstvenom sistemu ima oko 10.000 zaposlenih manje nego 2005. godine. Rebalansom budžeta “gricnut” je i deo zdravstvenog dinara. Za ovu godinu, po tom osnovu, trebalo je iz budžeta uplatiti RZZO-u 20 milijardi dinara, ali je taj iznos smanjen  na pet milijardi, a rebalansom još jednom je umanjen na oko jednu milijardu  dinara. Ta sredstva su namenjena za 1,2 miliona ljudi koji nemaju prihode. Tome treba dodati i tri odsto poreza na deo ličnih dohodaka iznad 40.000 dinara  koji izdvajaju zdravstveni radnici bez obzira na to što su plate u javnom sektoru na ledu. I ta njihova primanja izložena su vanrednoj dijeti. Ali deo tih planiranih sredstava za lične dohotke usmeren je na pokrivanje  nedostajućih sredstava  koja su očekivana iz budžeta. Za lekove  je 2002. godine izdvojeno osam milijardi dinara, ove godine pet puta više: 40 milijardi. Za savremene citostatike ove godine izdvojeno je 2,5 milijardi a 2002. nije bilo moguće dobiti ih u zdravstvenoj ustanovi. Za stentove je odvojeno 1,1 milijardu, za pejsmejkere 800 miliona, za plaćanja veštačkih kukova i kolena  1,5 milijardi dinara. Pri tom danas lekove  nabavljamo po znatno nižoj ceni  nego 2002. i 2003. godine. Imam doduše  utisak da se zagovara štednja u zdravstvu koja bi opet primoravala pacijente da na operaciju “pod  mišku”  nose veštački kuk koji su sami platili - objašnjava Svetlana Vukajlović. Svetska kriza je učinila da se dodatno štedi. Nemali broj zaposlenih - zbog straha od gubitka posla - čine to na teret vlastitog zdravlja: jednostavno ne idu na  bolovanje ili čine to u izuzetnim slučajevima. Tako da se u ovoj godini očekuje  manji transfer novca iz Fonda na račun bolovanja dužih od mesec dana. U mnogim kalkulacijama zaboravlja se da se  kroz PDV i druge poreze u budžet vrati više od deset procenata prihoda RZZO. U zdravstvu je zaposleno 104.000 ljudi. Svaki peti je lekar, 28 procenata je nemedicinskog, a 52 odsto medicinskog osoblja. Za njihove plate  u proseku se dnevno izdvaja  230 miliona dinara. Ima li prostora za uštede?  - Procenili smo, u saradnji sa MMF-om i Svetskom bankom, da je konačno sazrela situacija za promenu načina finansiranja: uvođenje kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i DRG-a (plaćanje po dijagnostički srodnim grupama za bolnice i plaćanje za usluge u apotekama), jer je Ministarstvo zdravlja sprovelo niz mera koje predstavljaju neophodan preduslov za tu promenu. Dalja politika odnosiće se i na veću disciplinu u zapošljavanju na određeno vreme i nastavak sprovođenja restriktivne politike zapošljavanja - tvrdi ministar Milosavljević. Bez obzira na smanjen broj zaposlenih u zdravstvu Srbije, eksperti Svetske banke tvrde  da ih ima previše. Preteran je broj lekara po domovima zdravlja. U Evropi  je u celini, u proseku, zaposlen jedan lekar primarne zaštite na 3.500 stanovnika. U Srbiji je taj odnos jedan lekar na  782 stanovnika. U srpskim domovima zdravlja  radi i oko 20 odsto  više nemedicinskog  osoblja, 6,4 administrativnog  i 16,5 odsto tehničkog. Milosavljevć osporava ove podatke. On kaže da se „standardi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti kreću od 1.500 do 2.500 stanovnika po doktoru”. - Sa druge strane, Zakon o radu striktno propisuje uslove pod kojima neko ko je zaposlen „za stalno” može da bude otpušten, tako da i tamo gde objektivno ima viška zaposlenih, problem nije jednostavno rešiti. Veoma je važno da se razume sistem, ne radi se samo o ciframa. Mora se razumeti funkcionisanje zdravstvenog sistema, jer, u krajnjoj instanci - bez ulaganja u zdravstvo nema zdravih, radno sposobnih ljudi, pa nema ni održivog razvoja - smatra  Tomica Milosavljević. Kad je već reč o zakonima ili mogućnostima da država pomogne zdravstvu merama koje ne iziskuju dodatne troškove iz budžeta, valja podsetiti na primere koji ukazuju na takve mogućnosti. Nedovoljno je poznato da svaka  bolnica, dom zdravlja  u Srbiji pa i oni u Nišu ili Vranju, plaćaju električnu energiju kao i fabrike duvana u tim gradovima. U  Beogradu kao i bilo koja druga zdravstvena ustanova u Srbiji plaća vodu  kao bilo koja perionica za pranje automobila. Tu popusta nema?  - Tačno. S druge strane Fondu neke elektrodistributivne organizacije duguju na ime neplaćenih zdravstvenih doprinosa, dok se zdravstvenim ustanovama dug  za neplaćenu struju niti odlaže niti otpisuje – upozorava Vukajlovićeva. Ona takođe ukazuje i na poslovičnu neefikasnost poreske službe kod  naplate zdravstvenog doprinosa. Taj dug s prvim januarom ove godine iznosio je 89 milijardi dinara a onda je pružena  mogućnost da se on otpiše ukoliko se ove i naredne godine redovno uplaćuje. Vukajlovićeva objašnjava da u ovom trenutku 9.000 zaposlenih u Srbiji nema izmiren ovaj doprinos. Sposobnost ili alavost Ovdašnja praksa govori da je moguće da  čovek - u našem slučaju lekar – po osnovu sticanja ličnog dohotka bude u istom trenutku na više mesta. Poneko čak na pet  odjednom. Na tu nadnaravnu moć ukazuje slučaj doktora koji je bio: načelnik odeljenja Klinike, direktor Klinike, zatim direktor Kliničkog centra, uz to i profesor Medicinskog fakulteta kao i na još jednom  mestu – a da to nije bio Upravni odbor. Jasno, primanja su  realizovana  na svih pet  mesta. Sve zdravstvene ustanove dužne su da krajem godine RZZO–u pošalju spisak zaposlenih za narednu godinu kao i onih koji odlaze u penziju kako bi im bila određena sredstva za plate.