Кад су 2003. у некој анкети питали ђаке првих разреда основних школа пре колико година је рођен Сергеј Михалков, немали број деце определио се за одговор “од 150 до 200 година”. Разлог је сасвим једноставан: реч је о песнику чије су стихове напамет знали баке и деке тих малишана. Михалков је тада имао 90 година и још је био сасвим активан. Једнако су активни били његови поштоваоци, али и његови критичари. Чим би се у неком друштву повела реч о њему, увек би се нашао неко ко је могао да исприча анегдоту о томе како је добри Сергеј Владимирович, душа од човека, помогао у објављивању неке књиге или проналажењу стана или куповини аутомобила - да би се сместа јавио и други глас који је такође причао анегдоте о томе да је зли Михалков, продана душа, упропастио овог или оног писца или некога спречио у решавању егзистенцијалних питања. Такве расправе, које једино самог Михалкова нису узбуђивале, или бар није показивао да мари за њих, наставиле су се и после песникове смрти, 27. августа.