Pomažemo da se Srbija brže integriše u EU

Tokom proteklog vikenda delegacija Velikog Orijenta Francuske u Beogradu obavila je čin afilijacije tzv.  Unošenje svetlosti kojim je pet bivših slobodno-zidarskih loža Velike Nacionalne Lože Srbije, (Obedijencija proistekla iz Velike Lože Francuske), kolektivno prešla pod zaštitu Velikog Orijenta Francuske. Francuske slobodne zidare predvodio je Patris Bio, prvi zamenik Velikog Majstora Velikog Orijenta Francuske, a u prisustvu Danijela Kelera, predsednika Regije Pariz IV, administrativne sekcije Velikog Orijenta Francuske koja okuplja 54 lože među kojima i lože iz Srbije, Bugarske, Poljske, Češke, Rusije i Makedonije. Bio je po zanimanju pravnik, zaposlen u OEBS-u u Parizu, a za NIN je govorio o aktivnostima ove organizacije za koju se kaže  da  “nije tajna organizacija, ali jeste diskretna organizacija sa tajnama”.    - Neposredni razlog mog boravka u Beogradu je afilijacija, tj. u ovom konkretnom slučaju - kolektivno primanje pet slobodnozidarskih loža u Veliki Orijent Francuske, a koje su prethodno izašle iz zaštite iz Velike Nacionalne Lože Srbije (VNLS). Veliki Orijent Francuske ima u svom okrilju 1.200 loža i preko 60.000 braće u svetu. U Srbiji sada ima devet loža i uz Španiju to je najveći broj loža Velikog Orijenta Francuske u jednoj inostranoj zemlji. Znači, Srbija i Španija su barjaci Velikog Orijenta Francuske u inostranstvu. S obzirom na to da Veliki Orijent Francuske i Velika Loža Francuske tesno sarađuju već više od sto godina, šta je konkretna posledica ovog čina na masonski pokret u Srbiji? Sa druge strane, tu je i Regularna Velika Loža Srbije? - Važno je reći da je ovo akt homogenizacije masonske misli i pokreta na tlu Srbije jer je afilijacija urađena na bratski i visoko tolerantan način. Smatram da će konstitucija dva pola masonskog pokreta u Srbiji – Velikog Orijenta Francuske i  Regularne Velike Lože Srbije, koja uživa sve naše priznanje, doprineti da se formalno različiti pristupi, a suštinski slični, objedine u jednu konstruktivnu i nadasve bratsku slobodnozidarsku misao u Srbiji. Interes Velikog Orijenta je održavanje dobrih odnosa sa svakom Obedijencijom u svetu, bilo sa onima koje se nazivaju regularnim, bilo drugim, a posebno je važno da srpsko iskustvo bude prikazano kao jedno od najboljih mogućih. U Velikom Orijentu Francuske nema nikakvog likovanja ni trijumfalizma povodom ove afilijacije. Nikakvo konkurentstvo i nadmetanje nam ne pada na pamet. Pružamo ruku svoj braći dobre volje podjednako, i naravno veoma poštovanoj braći iz VNLS-a. Koliko Veliki Orijent Francuske okuplja slobodnih zidara u Srbiji? - Po obavljenoj afilijaciji ovog vikenda Veliki Orijent Francuske broji odsada između 250 i 300 braće. Da li su vaša braća integrisana u politički establišment Srbije? - Ulazak u slobodno zidarstvo je lična odluka, akcija pojedinca koja odgovara njegovom filozofskom stavu i potrebi daljeg usavršavanja. I pored toga što postoje razni mitovi o masoneriji mogu da vas uverim da naš uticaj nije uopšte ni u svetu ni u Srbiji toliko veliki kako se to često misli. Naša orijentacija u delovanju prevashodno je bazirana na delovanju na humanitarnim načelima. Naravno, biti slobodni zidar ne isključuje pravo da svako ima svoje zanimanje i društvenu i političku aktivnost i poziciju na profanom nivou. Samim tim, možemo da naiđemo i u Srbiji na braću koja su i politički aktivna. Znači, najkonkretnije što mogu da kažem:  ne isključujem da u okviru određenih segmenata političkog života ne postoje naša braća koja preko svojih opredeljenja vrlo ozbiljno utiču na ukupan razvoj društvenog i političkog života u Srbiji. Da li ste se tokom posete Beogradu susreli sa nekim političkim zvaničnicima? - Ne, nažalost ovog puta ne. Stigao sam u Beograd povodom afilijacije i nisam imao vremena za druge aktivnosti.. U kojoj su meri srpski zvaničnici spremni i zainteresovani za podršku uticajnih ljudi iz masonskog pokreta? - Generalno, naša uloga daleko je od uplitanja u unutrašnje odnose neke zemlje, a još manje sprovođenje lobističkih akcija bilo kog vida koje bi imale primisao prinude i pritiska na neku grupaciju, narod ili instituciju. Međutim, našom ličnom akcijom u okviru slobodnozidarskog pokreta, posebno na međunarodnom planu, pomažemo da se Srbija brže integriše i što pre dođe do ravnopravnog članstva u EU. Konkretan primer? - U mogućnosti smo da prenesemo naše stavove visokim evropskim zvaničnicima. Ove godine, 26. juna, imali smo sastanak sa Manuelom Barozom u Briselu koji je okupio oko sebe liberalne „ne-dogmatske” obedijencije da bi čuo njihovo mišljenje o određenim konkretnim pitanjima. Na tom sastanku, koji je bio jedan u nizu onih koje imamo sa zvaničnicima Evrope i sveta, razmatrali smo više tema. Razume se, jedna od važnijih, bile su posledice ekonomske krize i načini njenog humanog rešavanja i marginalizacije na svetskom nivou. U okviru razgovora o generalnom stanju ljudskih prava i sloboda u Evropi, na inicijativu Velikog Orijenta Francuske Barozu smo detaljno izneli naš stav o stanju u jugoistočnoj Evropi i naravno posebno o situaciji u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj gde su prisutne naše lože. Imamo i pismene dokaze da smo ukazali na to da se stanje ljudskih prava u Srbiji za samo nekoliko godina neuporedivo kvalitativno poboljšalo. To su otvoreni razgovori, a ne lobiranje, ali mi smo ukazali da je Srbija na pravom putu evropskih integracija. Gospodine Bio, s obzirom na to da je jedna od ključnih ideja liberalnog pravca u masonskom pokretu bila ujedinjenje Evrope, mnogi smatraju da su masoneriji ponestale velike ideje. Da je potreba za masonskim organizacijama potrošena i prevaziđena?  - Vaše pitanje u jednom delu, stoji. Mi smo bili jedni od nosilaca procesa ostvarenja ideala konstituisanja Evrope bez granica i u kontekstu globalizacije činjenica je da postoje određeni segmenti koji su tu osnovnu ideju potvrdili ali na neki način i potrošili. Globalizacija je učinila da jednom delu naših ideja moramo ponovo dati novu energiju. Mislim tu na ona načela na kojima Veliki Orijent Francuske počiva već 282 godine. To su ideje koje u centar naših stremljenja, analiza i interesa stavljaju čoveka i potrebu da se kroz njega humanizuje i društvo. Principi bratstva, jednakosti, slobode za nas su neprikosnoveni, ali će načini na koje mi  ljudsko biće stavljamo u centar interesovanja svakako doživeti određenu metamorfozu. Iskustvo pokazuje da javnost većini tajnih ili polutajnih organizacija pripisuje mitske moći kad je u pitanju donošenje važnih odluka. Koliko je istina da je Veliki Orijent preko svojih veza uticao na Žaka Širaka da 1999. godine osujeti bombardovanje mostova u Beogradu? - LJubav između francuske i srpske nacije nije od danas, već ide unazad od vremena kralja Bodina i prvih krstaških pohoda, preko Napoleonovog prisustva na Balkanu, a posebno je potvrđena tokom Prvog svetskog rata i savezništva koje su bratski podelile srpska i francuska vojska. Taj kontinuitet snažnih osećanja prema Srbiji u Francuskoj reflektovan je i tokom raspada socijalističke Jugoslavije i bombardovanja SRJ. U Francuskoj je i danas, posebno među starijim ljudima, mnogo onih koji su srčano vezani za Srbiju. Uvereni smo da je veliki broj ljudi iz  našeg  miljea uticao na jedan broj odluka koje su bile donošene za vreme bombardovanja 1999. godine. Želim ponovo  da ponovim da je Veliki Orijent Francuske javno osudio bombardovanje Srbije, a da su mnoga braća iz naše Obedijencije dolazila na tlo Srbije i u tom periodu i na različite načine se solidarisala sa srpskim narodom. Izbegavate konkretan odgovor o Širakovoj odluci… - Odgovoriću vam najdirektnije što mogu. Žak Širak nije mason ali je u svom okruženju uvek imao određeni broj slobodnih zidara i uvek je bio osetljiv na njihovo mišljenje. Znači, nije osoba koja je retko sretala a još manje izbegavala slobodne zidare. Da napravimo paralelu sa današnjom situacijom. Alen Bauer, bivši Veliki Majstor Velikog Orijenta Francuske danas je specijalni savetnik predsednika Nikole Sarkozija i to za bezbednosna pitanja, antiterorizam i kriminalistiku. Hoće li Sarkozi uskoro u Beograd? - Sve je moguće, radi se na tome. Na koji način vaša organizacija može da utiče na bolje razumevanje Beograda i Pariza. Kako vi vidite francusko -  srpske odnose danas? - To je odnos nabijen emocijama. Baziran na istorijskim činjenicama koje su potvrđene nekoliko puta, a sa druge strane ne možemo da zaboravimo da su građanski ratovi na ovim prostorima izazvali kod određenog broja francuskih građana nedoumice, i neshvatanje šta se ovde tačno događalo. Naš je zadatak da radimo u cilju smanjenja tih nedoumica i da ponovo Francuzima objasnimo ko su Srbi, šta je njihova kultura i na čemu se zasniva njihova vezanost za Francusku. U Srbiji sa druge strane, treba raditi na tome da se nasilje koje je produkt građanskog rata, ako ne iskoreni a ono smanji na najmanju moguću meru. Mislite na ubistvo Brisa Tatona? - Da, važno je smanjivati bilo kakve oblike netolerancije i nasilja kakvo se nedavno dogodilo. To je delo ekstremista i bilo bi nekorektno za ovaj zločin vezivati bilo kakvu kolektivnu odgovornost Srba. Mi smo na inicijativu srpskih masona koji su odmah uputili telegram saučešća masonima Tuluza, odmah stupili u akciju da putem masovnih medija objasnimo francuskoj javnosti da je u pitanju izolovan akt nasilja. Postoji mišljenje da je građanski rat u bivšoj Jugoslaviji bio poprište sukoba ne samo zavađenih naroda nego i najmoćnijih svetskih obaveštajnih službi kroz koje se preplitao i uticaj masona i da je u krajnjoj liniji bio i odmeravanje snaga uticaja loža koje su ovde delovale?  - Mislim da bi to značilo da se daje prevelika snaga slobodnom zidarskom pokretu u celini jer su ulozi političkog i strateškog tipa na svetskom nivou mnogo agresivnije branjeni i zastupani od interesa masona. Slažem se da je na profanom nivou sigurno bilo ogromnog uticaja velikih sila, obaveštajnih službi i drugih uticajnih grupa koje su samo pratile svoj politički i strateški interes. Ali sam potpuno ubeđen da obedijencije kao takve bilo koje provenijencije nisu imale nikakvu ulogu i uticaj na strateško sučeljavanje na Balkanskom poluostrvu. Atentat u Marselju  Prema nekim tumačenjima, istoriografski nepotvrđenim, francuski masoni bili su umešani i u atentat na kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u Marselju 1934 ? - Teško mi je kada čujem takve izjave, čak i kada su toliko (ne)strane duhu slobodnog zidarstva uopšte. I uopšte teško mi je da pričam o toj teškoj i žalosnoj temi, nasilničkoj smrti i zlehudoj sudbini jednog velikog evropskog državnika, a uz to i bez sumnje najvećeg prijatelja Francuske u 20. veku. No podsećanja radi, uz kralja Aleksandra, druga žrtva ustaških terorista bio je i ondašnji ministar spoljnih poslova Luj Bartu  za koga, ako ne mogu da potvrdim da je bio slobodan zidar, mogu sa sigurnosću da kažem da je bio ministar u svim vladama   Treće Republike  koja je bila najmasonskija u francuskoj istoriji po broju braće u vladama i parlamentu u periodu od 1877. do 1946. Danijel Keler, predsednik Regije Pariz IV:   Odlični odnosi sa pravoslavnim crkvama Da li je odnos Velikog Orijenta i Srpske pravoslavne crkve zadovoljavajući? - Naši odnosi sa religioznim institucijama su odlični, a posebno dobar odnos imali smo i imamo sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Mitropolit grof Stratimirović bio je slobodni zidar i neke lože na teritoriji Srbije nose njegovo ime danas. Nikada pravoslavne crkve pa ni srpska nisu iz svojih redova ekskomunicirale naše članove, već su svojim članovima tolerisali i dopuštali da budu slobodni zidari jer je borba za oslobođenje srpskih zemalja i naroda išla uporedo sa borbom masona za zaštitu ljudskih prava u celini a posebno u Srbiji. Stoga je veoma važno uvek podsećati da slobodno zidarstvo nije nikada imalo ni trunku antireligiozne komponente, a kako mnogi insinuiraju. Ali u nekim društvima gde se crkva previše upliće u svetovne odnose, situacija je mnogo teža, da ne kažem kompleksnija. Mi u Velikom Orijentu Francuske se već više od jednog veka zalažemo za tzv. „laicizaciju” tj. jedan proces razdvajanja crkvenih i državnih interesa, koji je sigurno u interesu svih a koji ću ilustrovati citirajući Aragona: „Oni koji veruju u nebo i oni koji ne veruju u nebo će ipak moći da se slože i žive zajedno.“  Kakva je pozicija Velikog Orijenta Francuske u Rusiji? - Za sada u Rusiji imamo jednu ložu. Slobodno zidarstvo je u Rusiji prisutno odavno. Jedno od pisanih svedočanstava prisutnosti je „Rat i mir“ Lava Tolstoja. Masonerija ima veliku perspektivu u Rusiji pod uslovom da se Rusija vrati svojim kulturnim i duhovnim korenima iz 17. i 18. veka. Gde je u Evropi najrizičnije biti slobodni zidar? - Nema nijedne zemlje u EU u kojoj je problematično biti slobodni zidar. Ne bih koristio termin „rizičan“, ali recimo u Poljskoj iako je formalno dozvoljeno, nije najlakše biti slobodni zidar. Pretpostavljam da je to zbog odnosa Katoličke crkve prema masoneriji? - Ima nekih zemalja u kojima je teže biti mason iz raznih verskih, istorijskih i kulturoloških razloga,  a ima i zemalja u kojima prosto nismo prisutni. Velikog Orijenta Francuske nema na primer u Sloveniji i Hrvatskoj. Da li je u pitanju jači uticaj Nemačke, odnosno Engleske lože? - Delimično, ali za to postoje mnogo više istorijski i kulturološki razlozi, istovetno kao što je to slučaj Srbije i francuskog uticaja na nju.